SETVA RANOG KRASTAVCA
Setva rasada za rani prolećni krastavac počinje u prvoj polovini marta ili ranije, ukoliko se plastenici greju. Berba će u tom slučaju početi nedelju – dve ranije, odnosno već krajem aprila i početkom maja, plodonošenje će biti duže, a prinos veći.
Seme krastavca se seje na dubinu od jednog do dva centimetra u pojedinačne kontejnere 10×10 centimetara, ili u gajbice. U kontejnere se stavljaju 1 do 2 semenke. Kada stigne do faze kotiledona, ostavlja se jedna biljka.
Dobar supstrat, nabubrelo seme i 25 Celzijusa
Miloljub Milojević iz sela Oplanić kod Knića godinama proizvodi rasad povrća u grejanim plastenicima. On kaže da bi temperatura u plasteniku u vreme nicanja trebalo da bude oko 25 stepeni.
– Rasad se seje 30 do 40 dana pre rasađivanja na stalno mesto. Za rasad su potrebni kvalitetan supstrat i seme, koje se kvasi do faze bubrenja. Potrebno je u plasteniku održavati konstantnu temperaturu i, ako krenu prolećni mrazevi, onda se plastenik greje celu noć. Korenov sistem krastavca ima slabu moć obnavljanja. Kada nikne biljka, pa sve do pojave prvog lista temperatura treba da je oko 20 stepeni, da se stablo ne bi previše izdužilo. Kada rasad malo ojača, ponovo treba vratiti temperaturu na 25 stepeni danju, a noću održavati na oko 18 do 20 stepeni – kaže Milojević.
Klijanje semena u optimalnim uslovima traje od dva do deset dana. Što je temperatura niža od preporučene, to je ovaj period duži, a seme podložnije truljenju i propadanju.
– Kad biljka nikne, važno je spustiti temperaturu kako ne bi otišla previše u visinu sa slabim korenom. Nakon tog kratkog perioda, temperaturu treba povećati za nekoliko stepeni. Sve vreme valja paziti da se rasad ne zaliva previše, jer će oboleti i koren će istruliti – dodatno pojašnjava Miloljub.
Pikiranje i kaljenje
Ako se u proizvodnji rasada primenjuje gusta setva u gajbicama, pikiranjem je potrebno obezbediti, takozvani, vegetacioni prostor. Veliki broj biljaka na maloj površini otežava normalan rast rasada, pa on mora da se razdvoji. Pre pikiranja zemlju treba zaliti, radi lakšeg vađenja, kako se osetljiv korenov sistem ne bi oštetio.
Pikiranje se obavlja pod prstom ili malom sadiljkom. Nakon ove faze biljke treba nekoliko dana držati u senci da bi se sprečilo suvišno isparavanje. Vlažnost vazduha treba održavati od 85 do 90 procenata, a temperaturu spustiti za pet do šest stepeni. Rani rasad se pikira u fazi kotiledona ili prvog pravog lista.
Pre rasađivanja krastavca na stalno mesto, rasad treba kaliti. To je proces privikavanja biljke na nove uslove. Postepeno se snižava temperatura, a provetravanje plastenika je češće. Kaljenje ili jačanje biljke počinje dve nedelje pre rasađivanja. Za to vreme biljke se tretiraju sa 0,5 % rastvorom kalijumsulfata, kako bi postigle veću otpornost na nove uslove i niže temperature. Kvalitetan rasad krastavca treba da ima od 3 do 5 listova i da je visok od 15 do 20 centimetara.
Prekomerno zalivanje – poleganje rasada
Previše vode u procesu proizvodnje dovešće do razvoja fitopatogenih gljiva, a one će izazvati poleganje rasada, među kojima je najosetljiviji krastavac. Gljivica napada tek naklijalo seme i mlade biljke. Prvi simptom zaraze je da oboleli deo stabla postaje tanji od zdravog i na njemu se pojavljuje vodenasta pega. Biljka se savija ka zemlji, odnosno poleže. Oboleli delovi su smeđe boje i na tim mestima se kasnije javlja beličasta prevlaka koja se širi oko biljke i na površini zemljišta.
– Infekcija se sa obolelih biljaka brzo širi u koncentričnim krugovima na zdrave. Zaraza napreduje kada je povišena vlažnost i temperatura, kao i zbog slabog provetravanja plastenika, suviše gustog rasada ili neodržavanja higijene – kaže Lidija Vulović, zaštitar bilja iz Kragujevca.
Da bi se sprečilo poleganje rasada krastavca potrebno je dezinfikovati seme, supstrate, alat i posude. Za to se koriste rastvori poput komercijalne varikine i vode u odnosu 1:4 , zatim 70 – procentni rastvor alkohola ili jednoprocentni rastvor plavog kamena. Tretiranje se obavlja neposredno nakon sadnje, pikiranja i presađivanja. Ako se bolest pojavi i pored svih preventivnih mera, zaražene biljke treba izneti iz plastenika, a ta mesta ponovo dezinfikovati. Valja voditi računa o zalivanju i, ako je potrebno, privremeno i zasušiti biljke.
Plodna i rastresita zemlja
– Rasad krastavca treba saditi u duboka, plodna i rastresita zemljišta, bogata organskim materijama, neutralne ili slabo kisele reakcije (pH 5,5 do 6,5). Teška, hladna i jako kisela zemljišta ne pogoduju kvalitetnom gajenju ove kulture. Krastavac voli vlagu i za dva meseca gajenja „popije“ i do 150 litara vode – kaže agronom Ljiljana Vuksanović.
Optimalna „doza“ svetlosti
Nedostatak svetlosti može da oslabi biljku i ona će ostati tanka i osetljiva, što direktno utiče na kvalitet rasada. Manjak prirodnog svetla nastaje zbog tmurnih dana u rano proleće ili zbog preguste sadnje. Zato u ranoj proizvodnji treba obezbediti dodatno osvetljenje, koje skraćuje vreme proizvodnje rasada za polovinu. Optimalna „doza“ prirodnog i veštačkog svetla za krastavac je od 14 do 16 sati dnevno.
Piše: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
