Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ SANO: FORMULA ZA PREPOROD MLEKARSTVA – Država i farmer – farma...

SANO: FORMULA ZA PREPOROD MLEKARSTVA – Država i farmer – farma s profitom

Преносимо анализу др Бранимира Кампла, директора за Југоисточну Европу познате компаније SANO – Савремена исхрана животиња доо који трага за одговором на питање - како развити модеран аграр и створити савремене пољопривреднике тако да то занимање буде атрактивно за младе људе, а да све буде у складу са најбољим интересима државе

752

Jedna od istaknutih osobenosti poljoprivrede na našim prostorima, a i privrede u celini, jeste premala produktivnost, zbog čega je proizvodnja preskupa, a proizvođači ne ostvaruju dovoljan dohodak. Kako razviti modernu industriju i stvoriti nove, savremene poljoprivrednike tako da to zanimanje bude atraktivno za mlade ljude, pitanje je na koje je pokušao da pruži odgovor dr Branimir Kampl posmatrajući okruženje i nas.

– Hrvatsku privredu, i posle 25 godina raskida sa socijalizmom, u znatnoj meri obeležava način poslovanja svojstven netržišnoj privredi. Broj modernih, tržišno orijentisanih preduzeća, konkurentnih na svetskom tržištu, relativno je mali – kaže dr Kampl, ističući da u Hrvatskoj, uprkos članstvu u Evropskog uniji, s velikim i snažno razvijenim tržištem i preko 500 miliona potrošača, brojna preduzeća razmišljaju isključivo lokalno, povećavajući kapacitete u regionu, vodeći se krilaticom “bolje prvi u selu, nego zadnji u gradu”.

-Zbog toga je proizvod preskup, nije na tržištu konkurentan, a preduzeća ne ostvaruju dovoljan dohodak za pokrivanja svih troškova i akumulaciju.

Sto pedeset krava na sto hektara

U Hrvatskoj je do 2008. godine bio na snazi Operativni program razvoja govedarske proizvodnje, u okviru kojega je nastalo više desetaka relativno modernih farmi.Ove mere, uprkos velikim izdvojenim sredstvima, nisu dovoljno uspešne, kaže dr Kampl, ističući da od svih farmi, izgrađenih u okviru Operativnog programa, samo četvrtina funkcioniše kao profitabilno preduzeće.

– Treba postaviti konkretan cilj – a to je razviti modernu, tehnološki razvijenu i profitabilnu industriju mleka. Za to je potrebno odabrati prikladan tehnološki obrazac mlečnog govedarstva, efikasno ulaganje novca za investicije i podsticaje. Stručnjaci predlažu da obrazac bude visoko tehnološki koncipirana farma sa 150 krava, na 100ha zemljišta, uz proizvodnju od 9.000 do 10.000 litara, u vlasništvu i obradi OPG-a, i optimalni broj zaposlenih. U prvoj fazi trebalo bi izgraditi 100 takvih farmi, što bi koštalo između 0,9 do 1,5 miliona evra po farmi, odnosno ukupno 150 miliona evra. Ovakve farme zahtevaju i adekvatno navodnjavanje ratarskih površina radi sigurnosti i maksimiziranja proizvodnje kvalitetnog osnovnog obroka, kao i automatizovanu proračunatu i precizno hranjenje uz pomoće samohodne TMR mešalice. Takođe, pogodna je i auzomatizovana robotska mužnja, kao i kompletno softversko upravljanje proizvodnim procesima, rana dijagnostika zdravstvenih poremećaja, kontrola kvaliteta mleka i drugo.

Ostvarenjem ovog kratkoročnog cilja znatno bi se ublažio veliki deficit ovog proizvoda na tržištu, i približilo bi se postizanju samodovoljnosti, ali i rešenju dela demografskih, socijalnih i drugih problema u ruralnom prostoru, zaključuje dr Kampl, a ovaj sistem razvoja mogao bi se preneti i na druge države u okruženju, sa sličnim problemima, uključujući i Srbiju.

Slično je stanje i u srpskoj privredi, ako ne i gore, jer Srbija još uvek čeka pred vratima Evropske unije, koje bi joj, ako ništa drugo, donele obavezu pravnog i sistematskog uređivanja odnosa unutar ove važne grane privrede. Broj preduzeća koja su orijentisana ka tržišnom načinu poslovanja, i ka ulaganju u povećanje efikasnosti i produktivnosti, veoma je mali, a podrška države slučajna, nesistemska i bez vizije da se uhvati korak s najrazvijenijim poljoprivrednim zemljama u Evropi.

 Preduslov oživljavanja ruralnog prostora

-Treba stvoriti i primeniti takve uslove koji će omogućiti profitabilnu i konkurentnu proizvodnju, a to je moguće samo razvojem industrije na najmodernijim tehnološkim osnovama, sa znatnim investicijama koje su direktno usmerene na ostvarenje ovih ciljeva.

U Hrvatskoj je u 2015. godini proizvedeno 513.408 tona mleka, što je za osam posto manje nego godinu dana ranije, odnosno oko 120kg po stanovniku. U istoj godini uvezeno je 113.502 tona mleka, što čini 22%  domaće proizvodnje. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima 431.290 muznih krava na 155.829 farmi. Opšti prosek je 2,8 muznih krava po farmi. Prosečna proizvodnja mleka po jednoj kravi povećala se za 7,7 posto u odnosu na 2008. godinu i poslednjih nekoliko godina iznosi oko 3.200 litara po kravi, krećući se u rasponu od 2.050l mleka po jednom stadu krava koje se ne šalje dalje u mlekare, do 8.200l na pojedinim farmama sa više od 1.000 krava. Na farmama sa tri do pet krava, koje čine okosnicu snabdevanja mlekara, prosek je 2.900 litara. S ovakvim prosečnim prinosom po kravi, Republika Srbija se nalazi ispred drugih zemalja kandidata za članstvo u EU, dok je produktivnost, u poređenju sa zemljama članicama EU, znatno niža.

Naravno da je Nemačka puno bogatija i organizovanija zemlja, koja ima i dužu tržišnu tradiciju poljoprivredne proizvodnje, no razlika je ipak, usprkos svemu, drastična. Hrvatski proizvođač može jedino konkurisati nemačkom proizvođaču ako Hrvatska razvije snažnu modernu industriju mleka, koja će omogućiti ozbiljnu tržišnu konkurentnost, a time i sigurnu poziciju na tržištu, kao i znatno veći dohodak, manje fizičkog rada i viši životni standard proizvođača mleka. Međutim, osim iz ovih, sasvim ekonomskih razloga, Hrvatska mora razviti snažnu modernu industriju mleka i zato što je i to i preduslov ekonomskog oživljavanja ruralnog prostora, ekološkog standarda i drugih  demografsko – ekonomskih elemenata. Šta je u proteklom razdoblju u okruženju stvarno učinjeno u ovoj oblasti?

I.R.

Dobro jutro broj 574 – Februar 2020.