Зашто воћњак слабо напредује, зашто не рађа, или рађа повремено и мало, питање на које поједини произвођачи траже одговор. Узроци могу бити у неповољним климатским и земљишним условима или исцрпљености стабала, али су честе и грешке приликом саме садње. Оне се најчешће касно уочавају и тешко се могу отклонити. Да би се избегле, потребно је придржавати се одређених правила.
Редовна родност воћака не може се очекивати ако се уз основне сорте не посаде и одговарајуће сорте-опрашивачи. Ово правило посебно важи код странооплодних воћних врста, као што су јабука, крушка, већина сорти трешње, бадема, неких сорти вишње, кајсије и шљиве, али и код једнополних врста – ораха, леске, питомог кестена. И опрашиваче треба пажљиво бирати. Они морају имати добру клијавост полена, као и да им се фенофаза пуног цветања подудара бар 50 одсто с фенофазом цветања основне сорте. Важно је и да ступају у период плодоношења истовремено и да су приближно исте дуговечности. Садња сорти опрашивача препоручује се и код самооплодних врста, пре свега ради постизања већих и стабилнијих приноса и добијања крупнијих плодова.
Садити одмах после вађења
Они који воћњак посаде одмах после крчења старог воћњака, винограда, шуме или шикаре, праве велику грешку. Јер, трулежница или рак корена лако се преноси на младе воћке. Због тога таква места треба оставити три-четири године да се добро очисте од остатака, а за воћњак изабрати места на којима су претходно гајена стрна жита или окопавине.
Мали број произвођача правилно поступа са садницама од вађења до сађења. Дешава се да се здрава и квалитетна садница упропасти, а најосетљивије је јагодасто воће. Наиме, саднице се не смеју остављати ван трапа на ветру, мразу или сунцу. Свако оштећење умањује њихов пријем. Најбоље би било да их од добављача узимате одмах после вађења и да се до места сађења допреме што је могуће брже. Ако су дуже време транспортоване, корен пре садње треба потопити у чисту воду и у њој држати 12 до 14 сати, како би се освежиле.
Није свака садница за воћњак. Зна се да кржљаве саднице имају слабији пријем, а касније и спорији развој. Многе страдају од зимских мразева, чак и када они нису превише јаки. За садњу треба користити само здраве саднице, са добро развијеним кореном и надземним делом, које не смеју бити старије од две године. За савремене интензивне засаде препоручује се да имају превремене гранчице, јер већ у другој години могу дати знатан принос.
Рупе су посебна прича
Често се рупе не копају довољно дубоко и широко. Стручњаци препоручују да тамо где је земљиште претходно добро припремљено, односно дубоко поорано или подривано, а планира се додавање ђубрива, током садње треба копати рупе 60×60 центиметара. Ако се неће ђубрити, довољне су димензије 40×40 центиметара. Међутим, када припрема земљишта није била добра или ће се воћке садити на ледини, рупе морају бити 120×60 центиметара.
Не сме се грешити ни када је у питању дубина садње. У случају када је рупа превише дубока, пријем садница је слабији, воћке се кржљавије развијају и слабије рађају.
Није добра ни сувише плитка садња, јер су таква стабла изложенија суши, слабије се развијају, а током обраде већа је могућност да се оштети корен. Воћке се саде на исту дубину на којој су биле у растилу или 1 до 2 центиметра дубље
Ђубриво не сме на жиле
Грешке приликом ђубрења заслужују посебну пажњу. Било да су органска или минерална, ђубрива треба стављати подаље од корена, јер га могу оштетити. Због тога се на дну јаме прво прави хумка од плодне и растресите земље, постави садница на одређеној дубини и жиле равномерно распореде. Потом се преко жила нагрне растресита земља, која се добро нагази, па тек онда додаје ђубриво.
Вода за бржи раст
Не треба занемарити користи од заливања тек посађених садница. Тако се побољшава контакт корена и коренових длачица са земљом. Око саднице треба направити удубљења и сваку залити са 8 до 10 литара воде. Када земља упије воду, удубљење треба покрити ситном земљом да би се спречило испаравање. Овако посађене воћке боље се примају, брже развијају и раније почињу да рађају.
