За поједине љубитеље цвећа каже се да су срећне руке, јер им биљке успевају без обзира на то да ли их правилно негују. Још се каже – и да их наопако посаде, оне ће бујати. Другима, пак, иако посвећују бригу и пажњу, неке биљке не напредују како су очекивали. Хортикултуристи и пејзажне архитекте рећи ће да је у случају неуспеха у саксији и баштенској леји вероватно реч о некој малој и ненамерној зачкољици у саставу земље или позицији. С друге стране, постоје и мишљења да „грешку“ треба тражити у психологији биљака.
Психологија биљака дисциплина је која је још у повоју. Чули сте или читали о томе како су извесни научници закључили да неке биљке воле да им се обраћате. Чак, да неке боље успевају уз одређену музику, али и пате у одређеним ситуацијама. Постоји дилема да ли биљке осећају када уберете цвет и испуштају ли тихе крике који не могу да допру до људског уха. Поједини историјски фрагменти сведоче о томе да су се људи у далекој, па и ближој прошлости, на посебан начин опходили према биљкама.
Извињење Мајци Зови или Мајци Природи
Постоји веровање да су у стара времена људи морали да се извињавају Мајци Базги, пре него што би сасекли неко дрво базге или зове. Ова биљка једна је од најстаријих лековитих, у медицини уважавана још у доба Хипократа. Неколико векова касније и даље се верује да биљке заиста поштују такав однос. Постоји чак прича новијег датума о бору коме су дали хлороформ како би му ублажили емоционални шок због пресађивања.
У данашње време изводе се најразноврснији огледи који ботаничарима служе да провере реакцију, понашање, па чак и емоцију биљака. Без обзира на таква сазнања, милиони љубитеља цвећа и даље се често жале да им поједине биљке једноставно не успевају онако како би желели. Истовремено, у комшијском дворишту, на само неколико метара даље, иста биљка, под истим условима буја и цвета да им завидимо.
Карвер их лечио песмом
– Велико је питање да ли су услови баш истоветни. Понекад је састав земљишта за нијансу другачији. Или тамо, у комшијском дворишту има више светлости, протока ваздуха, или је биљка код пресађивања била у бољој кондицији. Биљке су осетљиве, баш као и људи, и не треба се око тога секирати. И двоје деце родитељи исто васпитавају, па не порасту у истоветне личности – каже Магдалена Ненковић, пејзажни архитекта.
Стручњаци још додају да за кућну башту треба бирати цвеће које одговара вашем сензибилитету. Важно је бринути да оно буде здраво, а не само колико је лепо. У супротном би се могло говорити и о „дискриминацији“. Постоје они који гледају на своје биљке само као на украс. Други се према њима опходе као према људима или животињама, и дају све од себе да оне срећно живе.
Посматрачи су дошли до чудног закључка да биљке у неком изложбеном простору, у коме је мноштво естетских предмета, слабије успевају од оних које расту на улазима. Јер пролазници се диве биљкама на улазу и оне боље успевају због те пажње! Данас се верује и да биљке реагују на музику. Експерименти су наводно показали да расту у правцу одакле допиру звуци класичне музике, а да баш не воле рок. Такође се верује да биљке боље успевају тамо где су људи, те да им самоћа не прија.
Важна личност у историји психологије биљака био је амерички пољопривредни апотекар Џорџ Вашингтом Карвер. Познат је по открићу маслаца од кикирикија. Поред тога, лечио је болесне биљке тако што их је садио у посебно припремљену мешавину земље и – певао им. На питања зашто то ради, одговарао је да се једино чудо у његовом лечењу крије у разумевању биљака.
– Нико ко не разуме биљке неће постићи исте резултате као ја – говорио је Карвер.
Ћелијска свест, сећања и осећања
Индијски научник Јагадис Чадра Посе у 20. веку убризгао је анестезију стаблу бора и дошао до сазнања да превише угљендиоксида може угушити дрво, али и да помоћу кисеоника оно може поново оживети. Његово експериментисање га је довело до закључка да биљке имају нервни систем и осећања. У 21. веку психологија биљака отишла је корак даље.
Клив Бакстер, амерички стручњак за детекторе, ставио је на биљке електроде свог апарата. Наводно, детектор лажи показивао је да се биљка узнемири чим он помисли да откине или запали лист, те да биљка једноставно клоне пред опасношћу. Бакстер је тврдио и да биљке памте ко им је раније наудио и да то сећање не мора нужно да се ослања на сопствено искуство. Наиме, тврдио је Бакстер, оне поседују “ћелијску свест” која им омогућава да реагују.
– Због безброј нових теорија о психологији биљака, људи сада пажљиво посматрају становнике својих саксија и башти. Малобројни ће рећи и да се биљка плаши и веровати да тихо плаче док јој откидамо цвет или лишће. Верујем да је љубав према биљкама, вредно неговање и лечење кад је болесна, довољно охрабрење. Ни у људском роду није свака љубав узвраћена, па то не треба очекивати ни од цвећа. Постоје биљке, или људи, који нису за нас, или ми за њих. На вама је одлука да ли ћете наставити суживот с њом или је пустити да живи свој живот поред вас и расте и цвета како, колико хоће и може – каже Ненковић.
Ово би могло да буде утешно за многобројне љубитеље цвећа који добар део дана и живота посвећују биљкама, а оне код њих не напредују како они очекују. Без гриже савести, поручују овдашњи стручњаци, јер сте дали све од себе. Биљке само имају свој живот.
Бурбанкови разговори с биљкама
Зачетник психологије биљака, амерички ботаничар и пионир агрономских наука Лутер Бурбанк, још у 19. веку сматрао је да биљке траже разумевање. Укрштао их је да би добио нове сорте и врсте и, када би зажелео да се нека биљка развија, седео би поред ње и причао јој да је много воли, да не жели да је повреди, а заузврат је молио да му помогне. У својој 55-годишњој каријери створио је више од 800 врста и варијетета воћа, поврћа и цвећа. Међу њима су и неке веома отпорне врсте, попут кромпира, шљива, нектарина, брескви које данас једу људи широм планете. На том списку је и калифорнијски цвет. Наравно да се не доводи у питање да је овај врсни научник успех постигао захваљујући свом ванредном знању, али верује се да је речима подршке помагао и себи и њима. Неупитно је да је једноставно волео биљни живи свет. За један часопис из Сан Франциска је својевремено изјавио:
„Волим човечанство, које ме је одушевљавало током мог живота, и волим цвеће, дрвеће, животиње и сва дела природе док пролазе испред нас у времену и простору. Живот је радост када склопите блиско партнертство с Природом, помажући јој да у корист човечанства ствара нове боје и мирисе цвећа, облике и плодове, који раније нису виђени на земаљској кугли“.
