Пише: Светлана Мујановић
После завршене бербе, почиње припрема воћњака и винограда, за наредну вегетацију. Прва на списку је хигијена. То обухвата: сакупљање опалог лишћа, мумифицираних плодова из крошње и са земље испод воћака, уклањање старих, поломљених грана. Све ове биљне делове ваља изнети из воћњака и винограда и спалити. Њиховим уништавањем смањује се такозвани инфективни потенцијал за наредну вегетацију.
Ревносни воћари, када пораде онај најважнији посао, а то је берба, узму жичану или неку грубљу четку и остружу старију кору на деблу и раменим гранама сваке воћке. Испод ње, или у пукотинама, многе штеточине пронађу топао кутак, у којем ће ушушкани провести зиму. Заједно с старом кором скидају се маховина, лишајеви, као и гнезда гусеница, а стружу се и споре паразитних гљива. Све се то пажљиво сакупи у џак, кесу или неку канту, изнесе из воћњака и спали.
Добар лек против штеточина
Тек после таквог великог спремања воћњаци (и виногради) могу да се опрскају неким од препарата на бази бакра. Пошто на стаблима оставља плави траг, често се зове и плаво прскање. Овим млазом се уништавају органи за презимљавање или размножавање многих паразитних гљива и бактерија које, у пролеће, када крене вегетација, почињу да праве штету.
У јесен се сузбија гљива-изазивач рогача шљиве, монилиозе коштичавих воћака (кајсије, брескве, шљиве, трешње и вишње), бактериозна пламењача јабуке и крушке, шупљикавост лишћа и краставост плодова кајсије и других коштичавих воћака, коврџавост лишћа брескве, ескориоза винове лозе…
Због чега је потребно воћке и лозу опрскати сада, када је завршена вегетација?
Проузроковачи (патогени) пуно болести презимљавају у крошњи, скривени у пукотинама коре, пупољцима, рак-ранама, трулим органима и другим скривеним местима. Да се зараза не би остварила током касне јесени и благих зимских месеци, паразите ваља уништити баш сада, пре него што се створе услови за ширење болести. Најбоље време за прскање су октобар и новембар, под условом да се не прогнозира температура у минусу.
Радити по лепом времену
Уколико је на стаблу остало пуно листова, такве воћке прво ваља протрести како би им отпало барем две трећине, па тек онда опрскати. Третира се по лепом времену, без ветра који ће заносити млаз и он у том случају неће доспети тамо где је потребан. Пази се и да температура буде изнад 10 степени. Стабла се морају добро наквасити, окупати, тако да с њих, капљу ситне капљице раствора. Уколико неки део остане неопрскан, на њему се у пролеће може појавити болест. С обзиром на то да средства за јесење прскање остављају плавичаст траг, неопрскани део се лако уочава, па се пропуст брзо може исправити.
Сва средства за плаво прскање припадају групи бакарних једињења. То су: бордовска чорба (било индустријска или сопствена припрема) која се користи у концентрацији 1.5-2 посто, блаувит (1 посто), бакарни оксихлорид 50 (0.75 посто) купрагин (0.35 посто).
Уколико се воћари одлуче да сами припреме бордовску чорбу, саветујемо им да се придржавају овог рецепта. За припрему 100 литара двопроцентног раствора бордовске чорбе потребно је 100 литара воде, два килограма плавог камена, 0,8кг негашеног или 2,4кг загашеног креча. Негашени креч се загаси у троструко већој количини воде. Од 100 литара воде из бурета узме се 10 литара да се размути креч и 10 литара да се растопи плави камен.То се ради у посебним посудама. Чим се креч размути, процеди се кроз ређу крпу и врати у буре, да се направи кречно млеко. Када се плави камен растопи, сипа се у буре с кречним млеком. Увек се сипа растопљен плави камен у кречно млеко. Не препоручује се мешање обрнутим редоследом јер се тада чорба брже таложи и слабијег је квалитета. Овако припремљена бордовска чорба треба истог дана да се потроши јер стајањем губи фунгицидно дејство. Чорба може да се стабилизује додавањем 250 грама шећера на 100 литара раствора, и тада задржава фунгицидна својства два-три дана.
Није сваки бакар исти
Фунгициди на бази бакра воћарима су поуздани савезници у борби с више болести, барем на почетку и крају вегетације. Нису тако скупи и већина их увек има на залихама. А да ли заштита овим фунгицидима може бити и јефтинија? Може, каже дипломирана инжењерка Ивана Обрадовић, стручњак ПССС-а у Прокупљу.
– Бакар може бити у различитим облицима (активна материја) и као такав се примењује у биљној производњи. Бакар II оксид, бакар хидроксид, бакар оксихлорид… Сваки од ових молекула има специфичности, попут брзог шок ефекта, дугог деловања, тешког спирања… – указује овај стручњак. – Међутим, сваки овај молекул садржи различиту количину бакарног јона који је одговоран за заштиту биљака.
Циљ сваког пољопривредног произвађача је да биљке опрска квалитетно, а са што мање пара. За деловање на биљне болести најбитнији је бакарни јон, а не цео молекул (активна материја). Активна материја из препарата састоји се од атома бакра (јона) и остатка који директно не утиче на циљану биљну болест. Тако, нпр, имамо активне материје – бакар оксихлорид у којем је проценат учешћа атома бакра у молекулу 59,51 посто. Бакар-хидроксид – у којем је проценат учешћа атома бакра у молекулу 65 одсто. Бакар (II) оксид има два атома бакра у молекулу, па је проценат учешћа атома бакра у молекулу 88,2 посто. На основу овог се може закључити који бакар је најконцентрованији. Али, садржај бакарног јона у препарату пре свега зависи од количине активне материје (молекула) у препарату. Тако, на пример, посматрамо бакар хидроксид у следећим препаратима: everest има 368,5г/кг бакар-хидроксида а то је око 240г бакарног јона (65 посто учешће атома бакра у молекулу активне материје). Kocide 2000 има 538г/кг бакар-хидроксида, а то је око 350г бакарног јона (65 посто учешће атома бакра у молекулу активне материје). Funguran OH има 770 гр/кг бакар хидроксида а то је око 500 гр бакарног јона (65%). Можемо закључити да за исти посао који уради један килограм fungurana OH треба два литра everesta или 1,5кг kocide 2000. Ово такође треба узети у обзир када се одлучује о томе који ће се препарат користити, јер цена паковања не значи најнижу цену на 100 или 1.000 литара воде.
И прва и последња заштита
Бакар је један од најстаријих фунгицидних препарата који се у заштити биљака од разних болести користи још од старог Египта. Препарати на бази бакра су најчешће бакарни оксихлорид, бакар-сулфат, бакар хидроксид, бакар-оксид… Начин деловања препарата на бази ових активних материја врло су слични. Наиме, они делују тако што спречавају клијање спора гљива (патогена), при чему гљиве не стварају отпорност на ову активну материју. Њима се воћке и винова лоза још увек штите последњи пут у текућој, и први пут у наредној вегетацији. Иако се све чешће чују тврдње да загађују земљиште, јер се вековима употребљавају, адекватна замена још није пронађена. Спомиње се сумпорно-кречна чорба која нема исти спектар деловања као фунгициди на бази бакра, а последње прскање с јесени је битан третман, јер припремамо биљку за зиму.
Када ће се у пролеће прскање поновити зависи од зимских падавина, колико су спрале препарат са стабала. Обично, прска се већ крајем фебруара или почетком марта, када су дневне температуре између пет и седам степени током два-три узастопна дана. Како често у то време резидба још није завршена, воћари су у дилеми да ли прскати или прво завршити резидбу. Савет дипломираног инжењера Маринка Јовичића, стручњака у Пољопривредној саветодавној стручној служби у Прокупљу, јесте да се заштита препаратима на бази бакра обави на време, и да се три дана после прскања настави резидба.
