Agaricus, ili šampinjoni, kako je odomaćeno kod nas, predstavljaju rod gljiva u okviru porodice Agaricacea koji broji oko 300 vrsta rasprostranjenih po celom svetu, od kojih najpoznatije predstavljamo u slici i reči. Pojedine vrste iz ovog roda se masovno uzgajaju i čine visoki procenat konzumnih gljiva iz uzgoja. Samonikli predstavnici ovog roda spadaju u neke od najcenjenijih jestivih gljiva.
Piše: Momčilo Daljev
(Nastavak iz prethodnog broja)
Šampinjoni su, uglavnom, mesnate i robusne pečurke, sa čvrstim mesom. Prsten koji visi ili je priljubljen uz dršku, ostatak je parcijalnog vela koji štiti nerazvijene listiće.
Većina vrsta su međusobno slične, a samo jedna je potvrđeno otrovna. To je Agaricus xanthodermus koja se vodi kao vrsta nestalne i smanjene toksičnosti. Prepoznaje se po jedinstvenoj karakteristici da joj meso, kada je povređeno pri dnu drške, poprima žutu boju, baš kao i prsten kada se protrlja. Od ostalih šampinjona je takođe izdvaja jak, neprijatan miris na mastilo.
Ljuspičasti šumski šampinjon
(Agaricus langei)
Šešir jo je obima do 12 cm, rđastosmeđe boje sa sitnim vlaknastim ljuspicama. Listići su gusti, ružičasti, starenjem postaju tamnomrki. Drška joj je veličine do 12×3 cm, beličasta sa ružičastim odsjajem, oštećena menja boju u ružičastu. Prsten širok, jednostavan i visi poput suknjice. Meso ove gljive je beličasto, na preseku pocrveni pa potamni. Stanište su joj listopadne i četinarske šume, često pod smrčom. Jestiva vrsta.
Gorski šampinjon
(Agaricus altipes)
Šešir joj je obima do 8 cm, vlaknast, skoro pa gladak, u sredini mesnatiji, beličaste boje. Listići su gusti, ružičasti, starenjem postaju tamno braon. Drška je veličine do 10×3 cm, pri bazi zadebljana, beličasta, iznad prstena s ružičastim odsjajem, pri bazi žućkasta, prsten nežan i viseći. Meso ove gljive je beličasto, s ružičastim prelivima u dršci, na oštećenjima pomalo požuti. Blagog je mirisa i ukusa. Plodonosi u četinarskim šumama. Jestiva vrsta.
Narebreni šampinjon
(Agaricus benesii)
Šešir jo je obima do 12 cm, beličaste boje sa sitnim ljuspama beličaste do oker boje. Listići su gusti, ružičasti, starenjem postaju tamnomrki. Drška joj je veličine do 9×3 cm, pri bazi malo deblja od ostatka, u boji šešira. Ispod prstena prekrivena sitnim ljuspama. Prsten je dvostruk, s krupnim strijama sa donje strane. Meso je beličasto, na oštećenim mestima postane ružičasto. Blagog je mirisa i ukusa. Stanište su joj šume, obodi šuma i travnjaci. Često u vilinskim krugovima. Jestiva vrsta.
Sprudnik
(Agaricus litoralis)
Šešir joj je obima do 8 cm, mesnat, beličast pa braonkast sa sitnim ljuspicama. Listići su gusti, ružičasti, starenjem postaju tamnomrki. Drška joj je veličine do 5×3 cm, ponekad su vidljive sitne micelarne niti pri bazi. Prsten jednostavan, viseći. Meso je debelo i čvrsto, pri oštećenju tamni u žućkastim ili ružičastim tonovima. Miriše na bademe (anis). Plodonosi po travnatim površinama. Jestiva vrsta.
Veliki šampinjon
(Agaricus macrocarpus)
Šešir joj je obima do 20 cm, svilenkast, beo, starenjem dobija mutno žućkastu boju. Listići su gusti, ružičasti, starenjem postaju tamnomrki. Drška je veličine do 20×4 cm, s jedva primetnim gomoljem pri bazi, u boji šešira. Prsten je beličast i viseći. Meso ove gljive je beličasto, a miris blag, na anis. Plodonosi po šumama, uglavnom ispod smrče. Jestiva vrsta.
Lipika
(Agaricus arvensis)
Šešir joj je obima do 15 cm, svilenkast i beo, na oštećenim mestima požuti. Listići su joj sivoružičasti pa mrki. Drška je veličine do 12×3 cm, batinasta, bela, na dodir požuti, prsten dvoslojan, sa strijama na donjoj strani. Meso je belo, na oštećenim mestima blago požuti. Miris joj je snažan na anis (badem). Plodonosi po travnatim površinama i obodima šuma. Jestiva vrsta.
Šumski šampinjon
(Agaricus sylvicola)
Šešir joj je obima do 12 cm, svilenkast, beličast do krem boje, na dodir požuti. Listići su gusti, svetli pa ružičasti i na kraju mrki. Drška joj je veličine do 12×2 cm, bela, glatka, s jasno izraženom bulbom, na dodir požuti. Prsten širok, viseći, tanak. Meso joj je tanko, belo, požuti na dodir. Miris je veoma prijatan na bademe (anis). Plodonosi uglavnom po listopadnim šumama. Jestiva vrsta.
Kračun
(Agaricus urinascens)
Šešir joj je obima do 30 cm, mesnat, pomalo somotast, bele do krem boje. Listići su sivoružičasti pa mrki. Drška je veličine do 15×5 cm, batinasta i u osnovi ušiljena, u boji šešira. Prsten je krupan i viseći. Meso ove gljive je debelo, čvrsto, beličasto, na preseku blago pocrveni. Miris prijatan na bademe (anis). Stanište su mu pašnjaci, krečnjački tereni. Plodonosi u vilinom kolu. Jestiva vrsta.
Agaricus annae
Šešir joj je obima do 8 cm, prekriven ljuspama oker boje na beličastoj osnovi. Listići su joj sivoružičasti pa mrki. Drška joj je veličine do 12×2 cm, beličasta, prsten je krupan i visi poput suknjice. Meso joj je belo, na oštećenju pomalo pocrveni. Blagog je mirisa i ukusa. Plodonosi po listopadnim i četinarskim šumama. Jestiva vrsta.
Agaricus depauperatus
Šešir joj je obima do 10 cm, beo, u sredini tamniji, prekriven sitnim, jedva primetnim ljuspicama. Listići su joj gusti, ružičasti, starenjem postaju tamnomrki. Drška je veličine do 10×2 cm, beličasta sa dvostrukim prstenom. Meso joj je beličasto, na preseku pocrveni, u dršci s narandžastim nijansama. Blagog je mirisa i ukusa. Plodonosi po listopadnim i četinarskim šumama. Jestiva vrsta.
Agaricus pertubans
Šešir joj je obima do 7 cm, beličast, prekriven sitnim i retkim ljuspicama. Listići su gusti, ružičasti, starenjem postaju tamnomrki. Drška je veličine do 10×3 cm, beličasta, iznad prstena s ružičastim prelivom, pri bazi žućkasta, prsten je dvostruk i viseći. Meso je beličasto, u gornjem delu drške ružičasto. Miris je neprijatan (poput haringače – Lepiota cristata). Plodonosi u lišćarskim šumama. Ne preporučuje se za jelo.
