Hleb, mleko, meso, brašno, ulje, šećer… najčećše nam trebaju. Kada pazarimo gledamo na cenu, kvalitet, robnu marku.
Znamo da imamo pšenice, kukuruza, soje , suncokreta… za svoje potrebe i za izvoz, pa ne obraćamo pažnju na to ko je vlasnik fabrika gde se proizvode osnovne životne namirnice… U krizi kakva je sada i kakva se sprema, ni to nije nevažno.
Obrađujemo malo iznad 3,4 miliona hektara njiva, a mogli bi i više jer raspolaženo sa 4,1 milion hektara obravidog zemljišta, pa je agrar naš najveći potencijal.
Domaća prehrambena industrija konkurenta je stranoj jer imamo kvalitetne proizvode, koje i prodajemo na inotržištima, pa je tako Srbija prošle godine ostvarila prihod od 4,2 milijarde evra od poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Raspolažemo i sa velikim prerađivačkim kapacitetima, čiji su vlasnici domaći i strani preduzetnici.
Trenutno se vadi šećerna repa posejana na 30.000 hektara, što je znatno manje nego prošle godine ili pre tri godine, ali dovoljno da zadovolji domaće potrebe i još da se proda u izvoz. Imamo četiri šećerane i dve kompanije koje prerađuju repu.
Domaća „Sunoko”, u sastavu MK grupe, od industrijske biljke proizvodi šećer u fabrikama u Vrbasu, Kovačici i Pećincima i grčka kompanija „Helenik šugar“ koja radi repu samo u fabrici šećera u Crvenki, dok već nekoliko godina pod ključem drži šećeranu u Žablju. Po preradi šećerne repe smo jedinstveni u okruženju jer fabrike šećara nema u našem ni bližen ni širem okruženju.
Suncokret sejemo, kako koje godine, od 220.000 hektara pa naviše, pre dve, tri godine setva je dostigla istorijski makisimu – 250.000 hektara. Imamo više uljara kojima upravljaju domaći i strani poslodavci. Dve fabrike drže naše kompanije, „ Invej” je vlasnik „Vitala” u Vrbasu, a „Mirotin grupa” uljare „Banat” u Novoj Crnji, čija je robna marka „Cvet Banata”. Hrvatska kompanija „Fortenova grupa” ima vlasništvo nad fabrikom „Dijamant” u Zrenjaninu. Suncokretovo ulje kupujemo u Šidu od moldavske kompanije „Trans oli grupe”, koja je vlasnik uljare poznate po robnoj marki „Iskon”. Tu je i fabrika ulja „Sunce” u Somboru, kojom upravlja „Bimal” iz Brčkog.
Sve nabrojane fabrike, osim ulja, prizvode na desetine drugih namirnica – margarine, sosove, kečape, majoneze… Mada imamo pašnjake i sirovine za stočnu hranu, meso i uvozimo. O uvozu svinjetine najviše je bilo polemike zbog dobrih domaćih uslova za tov svinja. Ali u proteklih nekoliko meseci, u rashladnim vitrinama kao da nema svinjetine sa strane, pošto svuda stoje oznake da je meso poreklom iz Srbije. Kada je ova namirnica u pitanju, tu su lideri domaće kompanije. Najveći po preradi mesa i tovu svinja je IM „Matijević“ iz Novog Sada, a onda slede „Juhor“ (Jagodina) u sastavu „Delta holdinga” i „Karneks” (Vrbas)u posedu MK grupe .
I na kraju o mleku. Nemamo ga dovoljno i počeli smo da ga uvozimo. Pre dve, tri decenije imali smo razvijenu mlekarsku industriju i brojno stado krava mlekulja. Ovom važnom industrijom upravljaju strani poslodavci.
„Imlekom”, značajnim domaćim snabdevačem mleka i prerađevina, upravlja najveći investicioni fond u centralnoj i istočnoj Evropi „Mid Europa Partners“ sa sedištem u Londonu. „Somboled”, iza koga je robna marka „Prezident” u Somboru, je u posedu francuskog poslodavaca Laktalis grupe. „Mlekoproduktom“ (robna marka „Biser”) takođe upravljaju Francuzi, francuska kompanija „Bongrain“ odnosno „Savencia Fromage Dair“.
Osnovnu hranu hleb pravimo od domaće pšenice jer je sejemo na 630.000 hektara, a mogli bi i na upola manjoj površini – 300.000 i opet bi imali dovoljno za pekarsko-mlinarsku proizvodnju. Doduše, hleb i uvozimo jer u velikim trgovinskim lancima možemo naići i na uvozni hleb umešen od specijalnih vrsta brašna. Najveći u mlinarsko-pekaraskoj industriji su domaća kompanija AS „Braća Stanković„ i slovenački „Don Don“. Oni najviše umese hleba, peciva i zamrznutog testa, imaju velike mlinove za skladištenje pšenice , industrijske proizvodne pogone i pekare.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
