Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Prihranjivanje voćnjaka azotnim đubrivom obaviti do 25. maja

Prihranjivanje voćnjaka azotnim đubrivom obaviti do 25. maja

1152

Većina voćnih vrsta u Pčinjskom okrugu se nalazi u fenofazi porasta plodova, pa poljoprivredni proizvođači treba po drugi put da obave prihranu svojih zasada azotnim đubrivom. Suzana Jerkić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u vranjskoj PSSS, ističe da voćari tokom prolećnog perioda treba da obave prihranjivanje zasada azotom u količini od 200 do 250 kilograma po hektaru.

– Prvo prihranjivanje se obavlja krajem marta, početkom aprila i to količinom od 125 kilograma po hektaru. Mi najčešće predlažemo voćarima da to obave KAN-om. Sada preko zemljišta treba da unesu i preostalu količinu ovog minerala, s tim što im naša poljoprivredna služba sugeriše da svake godine, ili svake treće, odrade agrohemijsku analizu zemljišta kako bi tačno znali koliko u njemu ima hranjivih materija – kaže Jerkićeva.

Sitno voće đubriti sa obe strane

Ovakav način đubrenja voćnih zasada se preporučuje zato što u prolećnim mesecima ima dosta padavina, pa biljke ne mogu u potpunosti da iskoriste azot koji se brzo rastvara i ispira, i odlazi u dublje slojeve zemlje. Azotno đubrivo se preko zemljišta unosi do 25. maja, a u zavisnosti od voćne vrste može se unositi u brazde, trake i neposredno oko stabla. Kada je u pitanju sitno voće poput maline, kupine i ribizle, đubrivo se unosi u brazde sa obe strane reda. Nakon njegovog rasturanja neophodno je da se uradi i plitka obrada zemljišta na dubini od 3 do 4 cm kako bi korenov sistem biljke brže došao do ovog minerala i na taj način sprečili gubici usled njihovog isparavanja i ispiranja.

– Kada su pak, u pitanju zasadi sa nekim većim međurednim i rastojanjem u redu, onda zbog ekonomičnosti korišćenja đubriva predlažemo proizvođačima da to đubrivo unesu oko stabla u vidu činije. Nakon toga obavezno treba ručno ili mašinski da odrade plitku obradu da se to đubrivo  unese u zemljište – savetuje Jerkićeva.

Ukoliko su zasadi na nekom nagibu onda se preporučuje rasturanje đubriva sa gornje strane reda tako da prilikom njegovog rastvaranja ono ne odlazi u međuredni prostor nego da se sliva u zonu korena.

Koristiti i tečna đubriva

Tokom proleća, a kasnije i tokom leta pošto se formira lisna masa poljoprivredni proizvođači mogu u voćnjacima da koriste i tečna folijarna đubriva.

– Zasadi se mogu u zavisnosti od proizvođača tretirati na 7 do 10 dana pa i više. Zato proizvođači moraju da prate savete na koliko dana se predlaže tretiranje tim đubrivima – podvlači Jerkićeva i naglašava da tečna folijarna đubriva u sebi sadrže mikro i makro elemente i zbog toga ih savetodavci preporučuju voćarima.

– Ako se predlaže da se folijarno đubrivo koristi na 10 dana ne treba ga koristiti na 5, zato što može da dođe do nagomilavanja koncentracije u listovima i automatski se blokira funkcionisanje biljaka – tvrdi Jerkićeva i naglašava da voćari znaju da prilikom prve lisne mase, odnosno kada listovi na biljakma dostignu dve trećine svoje veličine, treba da krenu sa primenom folijarnih đubriva. Pre toga se nikako ne prpeporučuje.

Tekst i foto: Gordana Nastić

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.