Просечан принос трешања у Шумадији се креће од шест до осам тона међутим ова година је због касних мразева и температурних колебања утицала и на род, а касније сорте трешања имају бољу цену од раних. На сам пласман додатно је утицао и отежани извоз па су воћари били принуђени да свој род пласирају на домаће тржиште.
Миодраг Петровић се у засеоку Митровчић код Тополе бави воћарством на скоро осам хектара а међу воћним врстама има и младе засаде трешања. Велика температурна колебања, мраз у марту, али и град утицали су и на принос рода трешања који ће ове године бити испод просека.
„Ја сам почео пре једно две, три године да садим трешње на двадесет ари, међутим ова година је изузетно лоша била због мраза. Имам једно две сорте које су остале, стела италијанска је остала. Мало ме је мраз уништио , мало град и кад погледате нема ништа од сорте бурлата, мраз је прву туру однео, санбрест има понегде а што се тиче године година је тотално лоша. Мраз је уништио и крушку и кајсију и шљиву.“
Овогодишња цена трешања варира, па касније сорте у односу на ране имају бољу цену.
„Ове године, цена је између 150 до двеста динара на пијаци, тако је и на хладњачама. Ја ево почињем да берем за хладњачу, сад колико ће да буде, да ли ће бити 150, или 200 ја сад не знам, а нека буде колико хоће, ја свакако њу морам да оберем и да дајем хладњачи. Најбоља ми је санбрест, са њом сам задовољан највише и ако будем проширивао засад само ћу њу да садим јер има добар квалитет, слатка је и крупна. Она сад баш ових дана стиже за бербу а чак има и лепу цену“, каже Миодраг Петровић.
Дуг период цветања као и ниске температуре утицале су и на опрашивање што је додатно смањило род у Шумадији где се просечни приноси трешања крећу од шест до осам тона по хектару.
Данко Петровић саветодавац за воћарство и виноградарство истиче: „Вегетација због ниских температура у једном периоду марта месеца је каснила, тако да смо имали само стизање односно почетак бербе раних првих сорти трешања неких пет, седам чак и десет дана касније у односу на вишегодишње просеке. Што се тиче самог приноса генерално је нешто мањи у односу на претходну годину, што се тиче квалитета, квалитет варира у односу на примену агротехнике и зависи од локалитета. Углавном је задовољавајући мада имали смо и неке локалитете где су плодови били ситнији у односу на стандарде за дату сорту.“
Високе наднице за раднике, слабији принос и квалитет трешања као и притисак на домаће тржиште због отежаног извоза допринели су тежем пласману ове воћне врсте у Шумадији.
Извор: РТВ
Фото: Pixabay
