Миомира Машић Остојић из Бечеја пре једне деценије упловила је у свет домаћих сапуна, које од тог времена ручно производи и пласира како на локално, тако и на инострано тржиште. Са домаћим сапунима се упознала у најранијем детињству, јер су се тиме бавиле њена прабака, бака и мама.
– Имали смо удружење грађана и бавили смо се очувањем старих заната и традиције. Радили смо етно фестивале и требало је да посетим сајам сувенира у Црној Гори. Носила сам сувенире војвођанских произвођача и увек сам имала жељу да научим како се праве домаћи сапуни. Други пут када сам отишла на тај сајам закључила сам да би било лепо да имам нешто своје. Рецепт сам добила од моје пријатељице Еле из Новог Сада и тако је све кренуло – прича Миомира, која је, иначе, по струци техничар биљне производње.
Ипак, присећа се, прва тура сапуна које је направила, завршила је неславно. Како није имала калупе, смесу је сипала у пластичне флаше и није их исекла на време па су се стврдли. Временом је усавршила технику производње и декорације а увидела је и да овај хоби може да јој донесе додатне приходе.
– Проучавала сам врсте уља, начине на који се праве ти сапуни. Моја бака је кувала сапуне, ја их не кувам. Открила сам да постоји хладан процес. База за све сапуне су уља, а одређене врсте дају одређена својства сапунима. Једни дају пену, једни су добри за кожу. Некада су се домаћи сапуни правили од свињске масти, а ја их правим од биљних масти – каже она.
Етарска и парфемска уља за сапуне
Како би сапуни добили мирис у почетку је користила етарска уља, а данас у њиховој производњи употребљама парфемска уља. Прво их је фарбала природним бојама и давала им природне мирисе. За фарбање је користила пудер коприве, спанаћа, рузмарина, спирулине, цимет. Међутим, како се тржиште полако заситило овакве врсте сапуна, решила је да произведе нешто што интензивније мирише.
– У једном моменту купцима је постао важнији мирис. Зато данас у понуди имам две врсте сапуна – оне 100 одсто природне и оне што у себи садрже парфемска уља и природне пигменте за фарбање – објашњава Машић Остојић.
На први поглед њени сапуни изгледају као неке посластице, попут колача и торти, украшене са много пажње и стила.
– Мој креативни процес почиње када осмислим како ће сапун да изгледа, цртам дизајн и бирам боје. Након тога, одредим уља која ћу користити и мерим их. Највећи део у процесу производње домаћих сапуна је управо припрема. Они обични, једнобојни, не захтевају много времена. Али ако правите сапун у више боја, који се наноси у слојевима и на себи има још малих сапуна који су ту због декорације, онда се сваки слој и део посебно прави – каже Миа.
Зрење и до шест недеља
Осим природних састојака, ове сапуне карактериште и неограничен рок употребе.
– Један део сапуна чине биљне масти и уља, а други сода и дестилована вода. На одређеној температури се спајају уља и масна сода са дестилованом водом, па се тако добија једна маса без мириса и боје. Након тога следи фарбање и додавање мириса. Таква маса се излива у калупе и процес зрења траје од четири до шест недеља – појашњава и додаје да се током тог времена контролише ПХ вредност која одређује када је сапун спреман за људску употребу.
Миомира Машић Остојић се пре осам година преселила у Швајцарску, где је наставила да негује љубав према изради домаћих сапуна. Свуда су једнако тражени сапуни од лаванде, рузмарина, поморанџе и козијег млека. Лаванда се, иначе, препоручује за сваки тип коже, па и за негу бебине коже.
- У Швајцарској сам наставила да се бавим овим хобијем. Осим сапуна и природне козметике, правим и свеће. Интересантно је да много мушкараца и жена у иностранству посећује курсеве како би научили да сами направе домаће сапуне за своје породице. Људи имају ту свест да воде рачуна шта ће стављати на своју кожу – каже она.
Зорана Љубојев
