БРУСНИЦА СТИДЉИВО ОСВАЈА ОКУЋНИЦЕ У СРБИЈИ
Променом климе и порастом свести о значају конзумирања воћа и српски воћњаци су постали богатији новим врстама, често до сада нетипичним за наше пределе и непознатим нашим воћарима и потрошачима. Поред боровнице и ароније, стидљиво, али одлучно, гази и брусница (Vaccinium macrocarpon), међу стручњацима позната и као lingonbery. Колико је нама познато, великих плантажа још увек нема, али на окућницама се може видети по који грмић ове занимљиве, и надасве здраве пузавице.
Сама производња није компликована, али за наше воћаре није баш уобичајена. Зато се само они храбрији и радозналији одлучују да се „извежбају“ на неколико грмића.
Најмање две сорте, на сунчаном месту
Брусница, дрвенаста, зимзелена пузавица, позната је по плодовима богатим антиоксидансима, антоцијанима и флавоноидима, као и високом нивоу витамина C, B провитамина А, Cа, Мg, P, К и влакана. Извор многих лековитих, хранљивих и заштитних састојака који улазе у састав неких лекова, козметичких препарата и прехрамбених производа. За четири до пет година од садње достиже пун род, који у родној години може да тежи и 1.3 кг по једној биљци.
Осим што је изузетно корисно и лековито воће, овај грм је и врло декоративан. Препознаје се по кожастим листовима који су преко лета тамнозелени и сјајни, док зими, у мировању, губе хлорофил и постају црвени. Цветови, бели или ружичасти, дуги непун центиметар, са звонастом круницом, постављени на врховима стабљика у крупним, висећим гроздићима, делимично су самооплодни, односно. брусница је странооплодна воћка, те би ваљало садити бар по две сорте ради опрашивања.
За гајење нису неопходни специфични услови. Тражи оцедно, структурно и растресито земљиште, чија је pH вредност 4,2 до 5,2 (нешто киселије). Обично се у јамиће при садњи додаје кисели супстрат, а посађене биљке прихрањују амонијум сулфатом, или боље, застиру малчом од иглица црногоричног дрвећа. Леја на којој ће се садити брусница мора бити заштићена од ветра, а сади се увек на сунчаној страни.
С обзиром на плитак коренов систем, неопходно је прве године по садњи одржавати влажно земљиште, али никако да су засади сувише забарени или поплављени. Сади се у припремљене, пођубрене јамиће, дубоке 20 до 30 цм који се копају на размаку 1 до 1,5 м у реду, док је растојање између редова 2,5 до 3 м. Пошто америчка брусница образује столоне, ширећи се хоризонтално и покривајући земљиште око јамића, пожељно је да се између редова убаце граничне лајсне, чиме би се њен раст усмеравао у ред, а уједно би се, у већим засадима, омогућио несметан проход механизације и рад радника.
Осетљива на труљење корена
Као и сваку воћку, брусницу треба орезивати. У овом послу ваља бити стрпљив и прво упознати биљку. Орезују се дуги ластари, али остављају родне гране, а које су које – мора се добро знати. После две-три године брусница покрије површину леје на засађеној парцели, тако да нема потребе за окопавањем.
Највећу опасност за брусницу представља гљива Phytophtora, проузроковач труљења корена, честа је и пегавост која се распознаје по светлоцрвеним мрљама на листовима. Од штеточина, јавља се воћни црв. Сходно томе, требало би грмове заштитити препаратима који су се показали ефикасним у заштити других воћних врста од ових болести и штеточина.
Воли влажно, али не и забарено земљиште
Одмах после садње младе бруснице се обилно залију а место се малчира пиљевином или тресетом у слоју од 3-4 цм. Малчирањем се задржава влага у тлу и спречава раст корова. За добар развој биљке и добијање високог и квалитетног рода важно је да се око грмића одржава уобичајена влажност током целе сезоне раста.
Брусницама више прија када се, уместо минералним ђубривима, „прихрањују“ свежим слојем киселог тресета, односно, киселим малчем који се може донети из борове шуме. Доказано је да минерална и органска ђубрива негативно утичу на воћке јер у том случају грмови губе компактност и смањује се принос, а корови бујају.
Поред засађених воћкица у другој години појављују се нови грмови, формирани од подземних изданака ризома. Због тога се „комшијске“ биљке постепено приближавају и затварају простор, формирају сликовите завесе од бруснице. Међутим, временом, а увек после четири до пет година, воћне завесе постају прегусте, па их ваља разредити. Све вишкове грмића треба извадити и пресадити у другу леју, а листове и изданке искористити као „сировину“ за чај.
Свеже бобице најздравије
Плодови сазревају пре мраза, када би их ваљало и побрати. Потпуно зреле бобице су бордо, док је семе мрке боје. Занимљиво је да се плодови бруснице не беру чим сазреју. Они остају на грму још неколико дана, а за то време се у њима накупљају шећери, због чега постају слађи и укуснији. Такође, повећава се и садржај бензојеве киселине, која је најбољи конзерванс бобица. Лековити су и њени листови и изданци који такође имају диуретски и противупални учинак. Плодови дуго чувају свежину, у затвореним посудама у фрижидеру свеж укус остаје и после два месеца чувања.
Богатство лековитих састојака у плодовима ове воћке омогућује антиоксидативно, а последње анализе показују и антиканцерогено дејство у људском организму.
Када и како се бере
Брусница се бере у рану јесен – септембра или октобра. Берба на окућницама се разликује од оне у већим засадима. На окућницама плодови се не беру појединачно, већ се одсецају гранчице. Ради се по сунчаном времену, пажљиво, гранчице се одсецају маказама, не чупају, да се не би извадили комплетни грмови. Све гранчице се прво скупе у гајбице, а потом се, када се берба заврши, детаљно прегледају, одстране трули или згњечени плодови, а оне сложе у дрвене фијоке, кутије или платнене вреће, тако да су сви пресеци на једној страни, а врхови на другој, и остављају да се суше. Веће количине плодова се суше у сушарама или великим дехидраторима.
Брусница с јабукама
Састојци:
- 1 кг бруснице
- 400 до 500 г јабука
- 1,2 до 1,4 кг шећера.
За џем бирати тврде и киселе јабуке. Припрема се на исти начин као џем од крушака.
Џем од бруснице
Састојци:
- 1 кг бруснице
- 500 г шећера
- пола шоље воде
- штапић цимета
- 3 каранфилића или
- кашичица лимунове корице.
Бобице добро опрати и пребрати и два-три минута кувати у кипућој води. Извадити у посуду у којој ће се припремати џем, додати воду и шећер и кувати на лаганој ватри док не буду потпуно куване. Пред крај кувања додати цимет, каранфилић или корице лимуна. Врућ џем сипати у теглице, затворити металним поклопцем, „потрпати“ и оставити до сутра да се природно охлади.
Џем с медом
Састојци:
- 1 кг бруснице
- 700 г меда
- штапић цимета
- 3 каранфилића
- 1 кашичица лимунове корице, пола шоље воде.
Скувати џем као и у претходном рецепту. Разлика је у томе што се уместо шећера користи мед.
Џем бруснице са крушкама
Састојци:
- 1 кг бруснице
- 0,8 до 1 кг крушака
- 1,2 до 1,4 кг шећера.
Крушке огулити, нарезати на листове, уклонити семену ложу и бланширати 3 до 5 минута у кипућој води.Скувати џем са брусницама као и обично и петнаестак минута пред крај кувања убацити листове крушака и наставити с кувањем.
Пише: Светлана Мујановић
