Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Prirodni preparati iz kućne „laboratorije“

Prirodni preparati iz kućne „laboratorije“

383

Do samo pre koju godinu i mali, i veliki poljoprivredni proizvođači su lek za bolesne i kržljave biljke tražili isključivo u poljoprivrednim apotekama. A, onda su hobisti i mali povrtari i voćari, razvojem nauke i svesti o štetnom uticaju hemije na zdravlje ljudi i prirode, okrenuli drugi list. Vratili su se veštinama predaka i počeli sami da pripremaju sredstva za zaštitu koristeći biljke koje rastu u dvorištu i bašti, na livadama i okolnom pobrđu. Prvo su, naravno, morali da saznaju koje su to za useve lekovite, a za štetočine otrovne biljke i od kojih, i kakvih napasti one čuvaju voće i povrće. Ovo je naročito bitno i ukoliko znamo, koliko su hemijski preparati štetni za pčelinja društva koja se nalaze u blizini voćnjaka i bašta, a da su preparati iz kućne laboratorije nešto što ih neće ugroziti.

 Pre nego što počnete proizvodnju u svojoj kućnoj „laboratoriji“, recimo nešto i o vrstama preparata koje možete samo da pripremite.

Čaj se spravlja od svežih ili suvih delova biljke koji se preliju kipućom vodom i ostave da odstoje oko 20 minuta. Potom se procedi, ohladi i, u zavisnosti od upotrebljene vrste, odmah koristi ili se prem upotrebe razredi vodom. Najpoželjnija kišnica ili odstajala bunarska voda.

Uvarak ili čorba se priprema kada se isitnjeni delovi odgovarajuće biljke preliju hladnom vodom i ostave 24 časa. Posle toga čorba se kuva 15 do 30 minuta, zatim se ohladi, procedi i koristi  se za tretiranje (prskanje),  najčešće razređena.

Macerat nastaje tako što se isitnjeni delovi biljke preliju hladnom vodom, najbolje kišnicom, i ostave da odstoje 24 časa. Macerat se procedi i tečnost se koristi.

Fermentisani ekstrakt nastaje kada se sveži (najbolje) ili suvi biljni delovi preliju hladnom vodom i ostave napolju sve dok ne započne vrenje. Masa se u toku 7 do 12 dana povremeno meša. Fermenatcija  je završena kada biljni delovi padnu na dno posude, a tečnost se izbistri. Ekstrakt se obavezno, pre tretiranja biljaka, razređuje vodom.  Najčešće je to odnos jedan deo ekstrakta i 10 (20 ili 50) delova vode.

Većina ovih preparata deluje insekticidno, baktericidno i fungicidno. Pored zaštitne uloge, veliki broj se koristi i za ishranu gajenih biljaka, a pripremaju se od lekovitih, aromatičnih, začinskih biljaka, povrća, korova. Pomenućemo samo one biljke koje su kod nas široko raspostranjene i lako se mogu naći u svakoj sredini:

Gavez (Symphytum officinale) se koristi kao sredstvo za negu i ishranu biljaka u vidu . koncentrata, malča zemljišta ili kao aktivator komposta. Najpogodniji je za plodovito povrće, jer sadrži mnogo kalijuma, ali i nešto manju količinu fosfora, magnezijuma, gvožđa i mangana. Najviše makroelemenata ima u mladoj biljci koja se pokosi u proleće. Za poljoprivrednika je to korov na njivi  koji se teško iskorenjuje,  jer ima jako dug koren. Postoji dvadesetak vrsta gaveza, neke od njih se gaje i kao stočna hrana. Kako je gavez bogat kalijumom, često se s njegovim pripravcima hrane kaliofilne biljke. Takve su kupusnjače, paradajz, paprika, krompir, lubenica i dinja. Od svežih listova gaveza pravi se tečno đubrivo za prihranu plodovitog povrća i korenastih vrsta, a odličan je dodatak u procesu kompostiranja.

Fermentisani ekstrakt gaveza se priprema tako što se 3 kg svežih listova  gaveza potopi u 45 l vode. Posuda se poklopi i posle četiri nedelje se koristi nerazređena tečnost za zalivanje.

Beli luk (Allium sativum) je izvrsno sredstvo za negu biljaka jer ima fungicidna i insekticidna svojstva. Pripravci od belog luka sadrže dosta fosfora i neke od mikroelemenata.

Čaj od belogluka priprema se tako što se 700 g belog luka prelije sa 10 l kipuće vode, poklopi se i ostavi da odstoji, a kada se prohladi, procedi se i upotrebljava razređen u odnosu 1 : 3 za prskanje krastavaca protiv plamenjače, dok se  nerazređenim prska zemljište protiv štetočina i uzročnika truleži korena.

Piše: Svetlana Mujanović