Setva pšenice završena je na više od 90 odsto planiranih površina, a podaci o tome koliko će ove jeseni biti pod hlebnim zrnom još se odbrađuju, izjavila je direktorka „Žita Srbije“ Sunčica Savović.
Očekuje se, navela je, da pšenice ove jeseni bude posejano za deset do 15 odsto više nego prošle godine i zauzme oko 700.000 hektara.
– Mada podaci sa terene još pristižu, možemo reći da se očekivanja kreću da će žita biti posejano od 685.000 hektara do 715.000 hektara pa čak i maksimalnih 750.000 hektara – navela je direktorka Savović.
Lane smo, podsetila je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, imali posejano 621.000 hektara.
Mada je optimalan rok za setvu pšenice prošao 25. oktobra, u Poljoprivrednoj stručnoj službi Novi Sad ističu da se na području Južne Bačke žito još seje.
Savetodavac Tatomir Srđanov ističe da će u tom delu Vojvodine biti sigurno više pšenice u odnosu na lane i da je i to razlog zašto setva nije još završena.
I Srđanov očekuje da ove godine pod žitom imamo bar 700.000 hektara, jer poljoprivrednici površine pod žitom uvećavaju u devet opština koje pokriva Poljoprivredna stručna služba Novi Sad i biće je sigurno na oko 50.000 hektara.
– Još uvek se mogu videti ratari na njivama da seju Optimalan rok je prošao i treba požuriti, bez obzira na to što vreme odgovara radovima u polju – naveo je Srđanov.
– U Turiji u opštini Srbobran površine pod pšenicom su duplirane – kazao je ratar Saša Atanasković. – Turinci su se vratili žitu kojeg nisu sejali desetak godina u obimu kao ove jeseni.
Atanasković je i lane sejao žito, a ove jeseni, rekao je, površine pod žitom je duplirao.
– Nije samo cena pšenice na to uticala ,već i mali prinosi soje – naveo je Atanasković.
Stručnjak za pšenicu dr Miroslav Malešević kazao je da struka nije zadovoljno dinomikom setve. Malo je pšenice, kazao je, zasejano u centralnoj Srbiji, a nije završena još ni u Banatu.
– Preporuka Prognozno izveštajne službe zaštite bilja Srbije (PIS) da se početak setve pomeri za drugu polovinu oktobra zbog štetnih insekata, lisnih vaši i cikada, koji prenose viruse, nije bila dovoljno utemeljena – istakao je dr Malešević. – Propušteno je 10 idealnih dana za setvu, nicanje i porast biljaka, pa je tako nastala veća šteta nego što bi je insekti izazvali.
Dr Malešević naglašava da je sve što je zasejano do 20.oktobra poniklo i dobro napreduje. Kasnije setve, naveo je, niču neujednačeno, sa 10 do 50 procenata praznih mesta, na kojima će nicanje kasniti.
– Ko još nije posejao pšenicu, a planira, to može da čini, ali treba da zna će u setvi posle 15. novembra prinos biti niži – naglasio je dr Malešević.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
