Музних крава је у Србији све мање. За годину дана производња млека је смањена за око 100 милиона литара, што још не угрожава снабдевање домаћег тржишта. Ипак, сточари упозоравају да су са тренутном откупном ценом млека у минусу, па су и они који су остали у производњи у дилеми да ли да је наставе или да од ње одустану. Да би помогла фармерима, држава је у последњих девет месеци два пута подигла премију – на 15 динара за први квартал ове године. Анализе Привредне коморе Србије показују да у тренутној ситуацији изазваној коронавирусом и сукобима у Украјини ни произвођачи, ни прерађивачи, ни трговци немају велику зараду на млеку.
У општини Свилајнац дневно се у 280 домаћинстава произведе око 20.000 литара млека, што је литар по становнику. Сточари из овог краја шампиони су у говедарству на пољопривредним сајмовима, али их је из године у годину све мање.
– У задњих годину, две смањило се много, баш у овом селу начисто продали стоку, немају ништа – каже Небојша Аћимовић из Луковице.
Драган Тодоровић из Дубља трећа је генерација у породици која се бави узгојем стоке и најмлађи је сточар у селу. До скоро годишње је предавао око 80.000 литара млека, сада је смањио производњу.
– Имам тренутну цену од 41 по литру и овај квартал премија 15 динара, а до сада је било 10. Цена млека нас кошта минимум 65-70 динара. Значи у минус идем, не исплати ми се да храним краве. Седам, осам крава сам продао, некима за приплод, некима отишле су на клање. Лакше ми је да продам житарице – јечам, сунцокрет, кукуруз него да храним краве. Ако се не повећа цена млека вероватно ћу и ја за годину две да угасим, а да би обновио фарму треба ми три године да дођем до краве – поручује Тодоровић.
Прерађивачи кажу да на тржишту владају услови какве не памте у последњих 40 година – од енормних поскупљења сировина до ограничења цена појединих врста млека у малопродаји. У „Имлеку“ наводе да су од новембра откупну цену сировог млека кориговали четири пута.
– Слободан сам да вам кажем да је просечна цена млека на српском тржишту за 30 посто већа него у истом периоду прошле године. Апсолутно се слажем да постоје негативни инпакти у цени сточне хране, у енергентима и то је категорија која погађа како произвођаче, тако и нас као прерађиваче. Додатно на страни прерађивача је и терет промене у категорији материјала за паковање, доступности одређених полупроизвода – наглашава Дарко Самарџија, извршни директор „Имлека“.
У Привредној комори кажу да је производња млека у Србији за око 100 милиона литара мања него прошле године.
– Анализе које радимо говоре да нема неког ко зарађује екстра од произвођача до трговаца. Сви су на минимуму и једва опстају. Трговци овога пута немају пуно простора за формирање неке екстра цене и марже се крећу око 15 посто – објашњава Ненад Будимовић, Секретар за сточарство и прераду сточарских производа ПКС.
Додатно брину упозорења да ће се негативни ефекти на млечно говедарство тек осетити.
– Ми још имамо производњу млека на залихама, тј. на ратарској производњи од прошле године. Каква ће бити ова година, наговештава се суша, како ће луцерка да успе, како ће се припремити силажа, који род кукуруза ће бити видећемо у наставку године – додаје Будимовић.
Без системских мера, кажу стручњаци, тешко да ће се стање у млечном говедарсту поправити. Један од предлога фармера је да се смање акцизе на гориво сточарима који се баве овом врстом производње.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
