Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА НА ОТВОРЕНОМ: Из семена, ризома, кртоле, под сунцем и ведрим...

ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА НА ОТВОРЕНОМ: Из семена, ризома, кртоле, под сунцем и ведрим небом

70
Close up farmers hand is harvesting hydroponic vegetable in greenhouse.
Пише: Проф. Др Жарко Илин

Постоје различити начини размножавања повртарског биља: оно се размножава генеративним путем директном сетвом семена на стално место, с тим да генеративни начин размножавања подразумева и сетву семена за производњу расада, а онда и садњу тих младих биљака када за то дођу услови. Осим генеративног, постоји и вегетативни начин размножавања: размножавање појединим деловима биљака које из неког разлога, било где на земљиној кугли, не доносе семе. Такав је на, пример, кромпир који се размножава кртолама, бели лук ченовима, рен, шпаргла, рабарбара – подземним ризомима. Суштина је у томе да се садњом ових вегетативних органа обезбеде вегетативни органи који се користе у исхрани. Поврће се размножава и генеративно-вегетативним путем, али се на овај начин размножава мали број врста, углавном на малим површинама, попут башта и окућница.

Постоји још један начин размножавања – културом ткива, односно културом меристема, али се овакве врсте размножавања одвијају углавном у лабораторији, да бисмо умножили неки квалитетан сетвени, односно, садни материјал за даљу репродукцију и, често, да би га ослободили од вируса. На овај начин може да се размножава већина повртарских врста, али се то ради у институтима или у приватним компанијама које се баве селекцијом или оплемењивањем, да би осигурали здравствену безбедност сертификованог сетвеног и садног материјала.

Сетва или расад – зависи од намене

Комбиновани генеративно-вегетативни пут примењује се на малим површинама, баштама, окућници, да бисмо попунили празна места и на тај начин се може размножавати парадајз, садњом ожиљених заперака, бостан, лубенице, диње и краставац – врежасто поврће. Ако дође до појаве празних места, на било који део вреже, односно стабла, нанесе се мотиком мало земље и на том делу се формирају адвентивни коренови. Тако добијамо нова стабла на којима ће се налазити вегетативни или генеративни органи.

Што се тиче генеративног размножавања, све повртарске врсте деле се према крупноћи семена.

Потребна количина семена у окућници или башти, рецимо, на 100 м2, или у њивској производњи по хектару, зависи од биљне врсте, крупноће семена и од броја биљака које је неопходно обезбедити у било ком до сада познатом систему гајења. Велики број повртарских врста може се производити директном сетвом семена, али и производњом преко расада, у зависности од намене производње: да ли ће бити рано, средње рано, средње касно, касно, за индивидуалну потрошњу или индустријску прераду.

Тако се грашак производи директном сетвом семена на стално место, а потребна количина семена је најчешће око 200 кг по хектару, с тим да средње касне и касне сорте могу да се сеју са 250 до 300 кг по хектару. Боранија се такође производи директном сетвом семена, никако из расада, а за један хектар је потребно обезбедити између 100 и 150 кг семена. Лубеница се производи и директном сетвом семена на стално место за касну производњу, и из расада, за рану, средње рану односно средње касну производњу. За производњу директном сетвом семена на стално место за касну производњу неопходно је обезбедити од 1,5 до 4 кг семена по хектару, док за производњу преко расада обично је потребно обезбедити 5 до 7 хиљада семенки, да бисмо произвели 5 до 7 хиљада струкова расада у стандардној конвенционалној производњи, односно, 3 до 3,5 хиљада семенки за производњу такозваног калемљеног расада лубенице.

Цвекла, спанаћ, ротква, парадајз, паприка…

Семе цвекле искључиво се производи директном сетвом семена на стално место од прве декаде априла па до половине јула, да би се обезбедило сукцесивно пристизање, било за свежу потрошњу у домаћинству или за потребе прерађивачке индустрије. За јединицу површине неопходно обезбедити 5 до 6 кг класичног, стандардног семена – такозвано клубе, које у семенки има 3 до 5 семенки, или пилираног семена за јединицу површине је довољно свега 2 до 3 кг.

НАЗИВ СЕМЕНАКОЛИЧИНА СЕМЕНКИ У 1ГВРСТЕ
ВРЛО КРУПНО1-10Грашак, лубеница, тикве
КРУПНО11-60Диња, краставац, цвекла
СРЕДЊЕ КРУПНО61-110Спанаћ, ротквица, ротква, парадајз
СРЕДЊЕ СИТНО СЕМЕ111- 350Парадајз, паприка, луковичасто поврће, купусњаче, паштрнак
СИТНО СЕМЕ351-900Мрква, першун, ендивија, салата, целер

Табела: врсте поврћа по крупноћи семена

Спанаћ се производи искључиво директном сетвом семена, као рани, средње рани и касни зимски усев и по хектару је неопходно обезбедити 25 до 30 кг семена. Ротква се такође производи директном сетвом семена, а сетва је од априла и окончава се јулом-августом, а за јединицу површине је неопходно обезбедити 10 кг семена. Код ротквице је, због кратке вегетације, потребно обезбедити чак 5 до 6 производњи у току једне вегетационе сезоне, а за сваку од производњи је неопходно обезбедити око 15 кг семена по хектару. Парадајз се производи директном сетвом семена на стално место, пре свега за потребе индустријске прераде, нешто мање за свежу потрошњу и у том случају је неоходно обезбедити између 1 до 2 кг семена, у зависности од биолошке вредности. За производњу преко расада на отвореном пољу неопходно је обезбедити од минимум 200г семена за хектар. Изузетно, ако је мале биолошке вредности, биће потребно и до 600 г семена по хектару.

Паприка – такође за производњу директном сетвом семена на отвореној њиви – сеје се између два и четири кг по хектару, док индустријске зачинске паприке, пошто је семе нешто мање апсолутне масе од 1.000 зрна, сеје се од пет до 10 кг, зависно од биолошке вредности. Када се паприка производи у башти или на њиви преко расада, неопходно је обезбедити 1 до 1,2 кг семена за производњу расада.

За прераду – директна сетва

Предности сетве или садње расада на отвореном, односно резницама и вегетативним органима, јесте у томе што немамо трошкове за подизање расада. То је практично фабрика на отвореном пољу, али је зато могуће специфичним агротехничким мерама ублажити евентуалне негативне ефекте (киша, град, прејако сунце). Осим тога, ова врста производње много је јефтинија, уз могућност производње средње раног, средњег и средње касног поврћа. То, заједно с производњом у заштићеном простору, затвара целогодишњи циклус производње, понуде, али и потрошње – свеже, у домаћинству, или индустријске, кроз прераду. Осим тога, поврће намењено индустријској производњи гаји се искључиво директном сетвом семена, јер је пластеничка и стакленичка производња, као и она преко расада, за ову намену веома скупа.

Купусњаче се саде, салата и мрква сеју

Што се тиче луковичастог поврћа, пре свега лука и празилука, код нас се углавном производе полуљути лукови, где је за јединицу површине – производи се искључиво директном сетвом семена – неопходно обезбедити 3 до 6 кг семена. Слатки лукови, који се производе на Медитерану, чешће се производе преко расада, а за њих је довољно 2 до 3 кг семена по јединици површине.

Купусњаче – купус, карфиол, брокола, кинески пекиншки купус, келераба – искључиво се производе преко расада јер семе врло споро ниче и у почетним фазама развоја изузетно је осетљиво на бувач и тешко је у тим почетним фазама раста и развића обезбедити квалитетну заштиту. Зато се све ове купусњаче производе углавном преко расада и семена за производњу расада у количини од 300 па чак до 800 г по јединици површине.

Паштрнак се производи чешће за потребе индустријске прераде, а за јединицу површине потребно је 2 до 2,5кг семена високе биолошке вредности, а у годинама када је мања биолошка вредност, неопходно је обезбедити и до 6кг семена.

Мрква се сеје директном сетвом семена на стално место, а потребна количина семена је 2 до 2,5кг по хектару, першуна треба око 1,5кг, а код лиснатог першуна за свежу потрошњу или чешће за потребе прерађивачке индустрије, односно сушења и дехидрације, потребно је од 22 до 27кг, у просеку око 25кг семена по јединици површине.

Салата се производи директном сетвом семена на стално место, а производи се и обично, у башти и на њиви, а производи се и преко расада, пре свега у пластеницима и стакленицима, а за јединицу површине је неопходно обезбедити од 500 до 700 г семена. Целер се, као и купусњаче, производи искључиво преко расада јер је семе јако ситно – мање од 1г има чак 9 семенки – па је тешко обезбедити почетни убрзани темпо раста и ту је за 1ха неопходно посејати од 150 до 200 г семена.

За све врсте садње кртола неопходно је обезбедити 2,2 до 2,7 тона садног материјала по јединици површине. За производњу лука преко арпаџика неопходно је обезбедити 500 до 700кг арпаџика, а он се тако производи пре свега за индустријску потрошњу, за сушење и дехидрацију.

Принос зависи од земље, семена и агротехнике

Принос и квалитет поврћа директном сетвом и вегетативним начином размножавања зависи од еколошких услова, земљишних и климатстких, односно, од продуктивности биљке, а она зависи од њеног генетског потенцијала и физиолошких особина биљне врсте. Да бисмо остварили врхунске приносе, на располагању нам стоје бројне агротехничке мере, чији је циљ да се ублаже негативне ефекте абиотичког стреса, како бисмо остварили врхунски квалитет, а тек потом уједначени принос.

На првом месту је избор земљишта. Неопходно је обезбедити идеално равно земљиште уз минималне нагибе за евентуално отицање сувишних вода. Пожељно је да терен буде окренут на југ, југоисток, евентуално исток и запад, с нивоима подземних вода од 80цм, а у пластеничкој производњи треба да је испод 150цм. Принос зависи и од крупноће семена, његове биолошке вредности, а како бисмо обезбедили квалитетне производе, треба бирати парцеле које нису закоровљене или одређеним агротехничким мерама у неколико наврата држати корове под контролом, како би се хербициди минимално користили.

Кад је у питању тип земљишта, у производњи поврћа најпогоднија су алувијална, лака, средње лака и средње тешка. Јако је мали број повртарских врста које подносе или захтевају тешка, влажна земљишта. Тешка подноси једино паштрнак и грашак, јер имају развијени коренов систем па могу да продру у ритске црнице. Углавном су добра алувијална земљишта, ливадска црница и чернозем. Земља такође мора да буде идеалних физичких и хемијских особина, доброг механичког састава и идеалне структуре, неутралне до благо киселе реакције земљишта, да бисмо имали успешну производњу.