Фебруар је месец када већина произвођача прекида зимски одмор, улази у пластенике и започиње сетву расада. Бар половина њих професионално се бави узгојем, а друга половина то ради како би имала расад за своје баште. Правило које прво треба испоштовати јесте време сетве. Наиме, није добро ни сувише рано започети сетву, али ни сувише касно.
Искусни произвођачи кажу да је код сувише ране сетве расада утрошак енергената за загревање већи, а добија се стар и прерастао расад. Стар расад доживљава већи стрес приликом пресађивања. Део листова ће се осушити након садње на стално место, корен ће се спорије укоренити, а род ће бити мањи јер биљка троши снагу да се укорени. Ни сувише касна сетва није решење, пошто биљке неће имати довољно времена да се развију. Овакав расад се приликом садње на стално место брзо укорени, али заостаје у порасту и тражи много више неге.
Сезона кратка, али исплатива
У општини Кнић на десетине је искусних расадничара. Од скоро 27.000 хектара обрадивих површина, чак 17.000 хектара је под поврћем. За све њиве треба обезбедити квалитетан расад. Они редом наводе да је у производњи расада сезона кратка, али исплатива. Највећи проблеми с којима се суочавају јесу технолошки процес и почетна улагања.
Милољуб Милојевић из села Опланић код Кнића, већ десет година производи расад на пет ари под пластеницима. Код њега сезона почиње око 20. јануара, када прва семена сеје у комори, потом их пикира, пребацује у пластенике и брине о њима док не почне продаја. И тако све до 10. јуна, када се пласман завршава.
Искуство му је показало да сам технолошки процес и није тако једноставан како можда делује.
– Сејање и пикирање је осетљив посао за наше грубе руке. Сваке сезоне бар 100.000 семенки, мањих од четвртине нокта, ставимо у земљу. Нежне, младе биљке пребацујемо у чаше, пикирамо их и пребацујемо у пластенике. Све то изискује стрпљење и пажњу. Треба знати кад заливати, да не буде ни премало, ни превише воде. Кад су мразеви, дежура се по читаву ноћ. Ја користим фуруну на дрва да бих одржавао температуру у пластеницима, која не сме да падне испод 15 степени – каже Милојевић.
Ова породица продаје расад у Краљеву, Рашки, Студеници, Тополи. Муштерије их сваке године траже на пијацама јер су проверени произвођачи. Шта то у ствари значи?
Ко вара, не може да опстане
– Нема варања. Семе мора да буде оригинал. За сваку биљку која се прода, семе је купљено и за то мора да се гарантује. Морате да станете иза онога што продајете. Можете купца да преварите једне године, али се он следеће више неће враћати код вас. Дакле, ако кажете да је у питању квалитетно семе, да је то парадајз јабучар, а продате му фалш робу, онда варате и на дуге стазе ту нема опстанка – категоричан је Милољуб.
Негативна страна овог посла за мале пољопривреднике у Србији јесте велико почетно улагање.
– За ову површину на почетку сваке сезоне треба ми 5.000 евра за репроматеријал. Семена су скупа. Само за супстрат дајем око 80.000 динара. Морам да обезбедим око 50 кубика дрва, а сваки метар је око 35 евра – објашњава наш саговопрник.
У ову рачуницу Милојевић није урачунао свакодневни, а понекад и даноноћни рад своје трочлане породице. Расад тражи негу, каже он, а ако су зима или пролеће изузетно неповољни, потребно је додатно бринути о температури у пластеницима, и то је један од већих ризика. Купаца има. Свако хоће да посади за себе и због тога рачуница овог произвођача није у минусу, али признаје да је за та четири месеца потребно рачунати на велику обавезу, рад и ризик.
У одвојеном домаћинству и његов син с породицом гаји расад. У сезони произведу око 200.000 у чаши, контејнерима или гајбама расада поврћа, диња и лубеница. Милољубова снаха Светлана каже да највише посла има око пикирања и пуњења чаша. Цена расада по струку је таман толика да, када одбију уложен новац и рад, не буду незадовољни. Парадајз у чаши продају по 50 динара, паприку за 20. Из контејнера цена саднице је 15, а из гајби по 10 динара. Расад краставца је 50 динара по комаду. Остане толико да може да се живи, али пре рачунице и свођења рачуна, треба научити како се расад производи.
– Расадничарска производња може бити рана, средње рана и касна. Рана сетва обавља се крајем јануара и почетком фебруара у грејаним пластеницима. Средње рана сетва се обавља крајем фебруара и почетком марта у негрејаним пластеницима. Касна сетва обавља се крајем марта или почетком априла, за сетву на отвореном у мају. За парадајз, паприку, плави патлиџан дужина расадничке производње креће се од 40 до 70 дана, за купусњаче од 30 до 50 дана, док за краставац, дињу, лубеницу и тикве треба од 20 до 25 дана – објашњава нам Светлана.
Клијање за различите врсте поврћа, када су оптимални услови, траје од два до десет дана. Што је температура нижа од препоручене, то је овај период дужи, а семе подложније труљењу и пропадању.
– Температура је један од основних фактора у производњи расада. За већину расада поврћа температура за клијање и ницање треба да буде од 25 до 28 степени. Кад биљке никну, важно је спустити температуру на око 20 степени, како не би отишле превише у висину са слабим кореном. Након тог кратког периода, температуру треба повећати за неколико степени – објашњава Светлана свој начин гајења расада у пластеницима.
Важно је знати и да недостатак светлости слаби биљке и оне постају танке и нежне.
– То утиче на квалитет расада. Узрок недовољне светлости може бити због иначе тмурних дана зими или због прегусте садње. У раној производњи расада треба обезбедити додатно осветљење – каже Светлана Милојевић.
Добро осветљење скраћује време производње расада за половину. Укупна дужина природног и вештачког светла за парадајз и паприку требало би да буде од 16 до 18 сати, а за краставац од 14 до 16 сати
Каљење
Расад пре расађивања треба постепено привикавати на нове услове, и тај процес се назива каљење. Састоји се у постепеном, а затим све јачем проветравању и снижавању температуре у земљишту и ваздуху. Каљење или јачање биљака обично почиње две недеље пре планираног расађивања. Расад током каљења треба третирати са 0,5% раствором калијум-сулфата, чиме се јача отпорност биљака на неповољне услове и ниске температуре.
Пикирање
У раној производњи расада примењује се густа сетва, те је потребно регулисати вегетациони простор. Код густе сетве, због великог броја биљака на малој површини отежан је нормалан раст, те је биљкама потребно обезбедити одговарајући простор. То се постиже пикирањем у леје, саксије, пластичне врећице или контејнере. Пре пикирања земљиште треба залити, обележити редове или припремити посуде. Расад се пре пикирања залије и пажљиво вади, да се коренов систем не би оштетио.
Пикирати се може под прст или малом садиљком. После пикирања, биљке треба неколико дана држати у сенци, да би се спречило сувишно испаравање, и одржавати влажност ваздуха од 85 до 90 процената. Температура ваздуха треба да је за пет до шест степени нижа од оптималне. Рани расад се пресађује у фази котиледона или првог правог листа. Пикирањем се повећава вегетациони простор. Саксије се померају 18 до 20 дана после пикирања, односно, 12 до 14 дана после ницања краставца, лубенице, диње, тикава, тако да на једном квадратном метру буде 25 до 30 биљака.
