– Како ствари стоје, када би цела Србија производила само органску храну, не би било проблема с њеним пласманом, пре свега на инострано тржиште – овако је прокоментарисао непрекидан раст њеног извоза из наше земље Бранислав Гулан, аграрни аналитичар и члан Одбора за село Српске академије наука и уметности. Он сматра да за овакав став има добре основе, јер је вредност извезене органске хране из Србије прошле године достигла 19,6 милиона евра. Он је рекао да се производњом органске хране у Србији бави тек око 2.000 произвођача, на нешто мање од 15.000 хектара ораница.
– Лако се може израчунати да је учешће органске у укупној производњи још увек ниско и износи тек 0,44 одсто, а највеће површине у прошлој години биле су под житарицама, са 32 одсто. Под воћем је било 22, а индустријским биљем 20 одсто површина. Када се упореде вредности извоза и обухваћене површине, јасно је какве предности доноси органска производња. Зато и не чуди што је интересовање за њу приметно веће из године у годину – објаснио је Гулан.
Он такође наводи да се органски прозводи највише извозе у земље ЕУ, а скоро целокупан извоз чине смрзнуто и сушено воће, највише малине.
– Највише хране извезено је у Немачку и Холандију, као и САД. Зато сматрам да је ово шанса која би морала да се искористи – нагласио је Гулан. Он тврди да се и тржиште Србије буди када су у питању органски производи, до те мере да је у неким маркетима учешће органске хране, међу воћем и поврћем, стигло и до четвртине укупне понуде.
– По правилу, органски производи су у Србији скупљи. Цене јесу више, али је и квалитет добар, и реч је о храни која не садржи хемикалије. Управо ова чињеница многе купце опредељује за њихову куповину, без обзира на цену која је за поједине артикле и пет пута виша. То је одређено тржиште, где је квалитет кључ успеха и органска храна би могла да буде одлична прилика за нашу земљу – рекао је Гулан.
Произвођач органског поврћа Владимир Возар из Кисача, који тренутно обрађује 15 хектара земљишта сертификованог за органску производњу, такође потврђује да интересовање за његове производе расте. Ипак, до сада се није упуштао у извозне послове.
– Имао сам озбиљне понуде да извозим, и то на различита тржишта – од Русије, преко Немачке, Аустрије, до Швајцарске и Белгије. Последње понуде стигле су нам из САД и Уједињених Арапских Емирата, али и њих смо одбили, пре свега због тога што је процедура компликована. Морамо да имамо посреднике, а то доводи до несигурности приликом плаћања. Такође, имамо стабилно тржиште и добре купце у Србији, према којима имам обавезе, тако да нисам могао да допустим „излет“ у воде извоза – рекао је Возар.
С друге стране, он додаје да количине робе у органској производњи нису велике, и ту тешко може да се говори о шлеперима, као што је то случај у уобичајеној производњи. Овде се гаји широка лепеза производа, али у релативно малим количинама, да би на тај начин биле подмирене потребе најразличитијих купаца.
– За извозне послове морао бих да повећавам површине, а то подразумева велико улагање, али и већи број радника. Проблем је и њихово ангажовање, јер органска производња подразумева висок проценат ручног рада. Код нас је и поред добрих услова све теже обезбедити довољан број радника – објаснио је Возар.
Он истиче да је поред целог низа разних салата, по којима је познат, палету производа проширио и све траженијом шаргарепом.
– Добијамо око 20 тона шаргарепе, што је у односу на уобичајену производњу мала количина, али, с друге стране, мора се имати у виду да је ово органски производ. Сада је, као и остале производе, пласирамо у највеће трговачке ланце у Србији, али поред тога имамо и тезге на две пијаце у Новом Саду, са којих смо „ушли у посао“ и управо због тога их и не напуштамо – објаснио је Возар.
Сертификати
Да би се започела органска производња, потребно је да се земљиште на којем се гаји сертификује, а тај процес траје од једне до три године, колико је потребно да се оно „очисти“. Министарство пољопривреде утврдило је списак овлашћених контролних организација у овој години, а ту делатност обављаће „Organic Control System“ из Суботице и TMS CEE Београд, „Control Union Danube“, „Ecocert Balkan“, Центар за испитивање намирница и „Ecovivendi“ из Београда.
Добро јутро број 541 – Мај 2017.
