Проређивање цветова и плодова је редовна и веома важна помотехничка мера која се редовно примењује код већине воћних врста, а поготово код јабуке и брескве. На мањим површинама и када је у питању мањи број стабала могуће је радити ручно проређивање плодова, али када је у питању већа површина, то се мора радити хемијским путем. Код неких сорти јабуке је честа појава да стабла у појединим годинама рађају обилно, а потом у појединим годинама почињу да рађају нередовно. У годинама с великим приносима добија се доста неквалитетна јабука, с изузетно малим процентом квалитетних плодова. Да би стабла умерено рађала сваке године, неопходно је проређивање плодова.
Код сорти јабуке и крушке са средње крупним плодовима на родној гранчици се остављају по 2 плода, а код сорти с крупнијим плодовима по један плод. Код јабуке се плодови ручно проређују после јунског опадања плодова. Прво се уклањају заражени, деформисани, механички повређени, а затим ситни на кратким гранчицама и плодови у сенци.
Плодови шљива код нас се веома ретко проређују, мада би то требало да буде редовна помотехничка мера, поготово у сорти чија је намена за стону употребу и сорти ранијег времена сазревања. Уклањају се близанци, оштећени и заражени плодови, а здрави се остављају на мешовитој гранчици на размаку 6–8 цм, а на китици и цветној гранчици 1–2 плода.
Бресква се проређује после опадања неоплођених цветова и заметнутих плодова. Врши се контрола осталих плодова и њихово проређивање ако их има више. Најповољнији рок за проређивање плодова бресака је на почетку друге етапе развитка плодова (14 до 20 дана после цветања), а код сорти које развијају партенокарпне плодове, пред почетак затврдњавања коштице. После затврдњавања коштице, проређивање плодова не подстиче њихову крупноћу. Плодови се кидају руком или им се секу петељке непосредно испод основе плода.
Прво се проређују ране сорте, затим оне које су имале велико заметање плодова, а потом средње и позне сорте. Приликом проређивања прво се избацују плодови близанци, оштећени, заостали у порасту и плодићи са засењених места. На умерено развијеним мешовитим гранчицама се остављају 3 до 4 развијена плодића, а на дужим мешовитим гранчицама 5–6 плодића који су изложени светлости. Практикује се да се приликом проређивања плодова брескве остављају плодови на размаку шаке, али је боље проређивати плодове према њиховом квалитету и саме гранчице на којој се налазе плодови. Засада се бресква проређује само ручно – мада се и хемијско проређивање цветова и плодића испитује дужи низ година, још увек није пронађена довољно сигурна и поуздана материја.
Да би се развили што крупнији плодови, кајсије се проређују ручно и хемијским препаратима. Самооплодне сорте замећу 30–70% плодова и без проређивања им се дрво много исцрпљује, а плодови су сувише ситни. Уколико се плодови употребљавају као стоно воће или за компоте, онда би било потребно извршити проређивање плодова. Најповољније време проређивања плодова кајсије је када прође опасност од позних мразева, али пре почетка затврдњавања коштице. На мешовитим се оставља 5–8 плодова, на цветним гранчицама 2 до 3, а на китицама 1 до 2 плода.
На већим плантажама проређивање код јабучастих воћних врста ради се у фази цветања и прецветавања, а код коштичавих воћних врста у фази цветања. Најчешће се користе концентрована ђубрива или јаче дозе оквашивача у фази цветања, а за проређивање плодића користе се ауксини или синтетизован цитокинин бензил аденин.
Р.Д.Ј.
