Гљива Monilia fructigena једна је од најчешћих узрочника трулежи плодова воћа. Највећи проблем је у томе што преко зиме опстаје у зараженим гранама и плодовима који су остали у воћњаку. Болест се у пролеће поново развија, ветар је шири по воћњаку, а монилију разносе и инсекти.
Пише: Биљана Ненковић
У спречавању патогена који узрокује трулеж плодова најважнија је превенција. Треба пред зиму уклонити заражене гране и плодове, а воће орезивати, како би се круна што боље проветравала.
Млади плодови опадају, старији труле на гранама
– Гљивица паразитира углавном на плодовима, а ређе на цветовима и другим органима биљке. Плодови могу бити нападнути од самог заметања па до потпуне зрелости, а касније и у складиштима. Ако се, на пример, заражена јабука изнесе из складишта, болест почиње нагло да напредује. Оболели млади плодови се суше и опадају, а старији труле на гранама – каже Лидија Вуловић, дипломирани инжењер за заштиту биља.
Уклањање сасушених плодова или мумија требало би обављати у сезони, јер су они извор заразе. Међутим, због положаја и заклоњености лишћем неки се виде тек почетком зиме на стаблу.
– На плодовима се уочавају сивопепељасте гомилице с правилним кружним распоредом око места заразе, а ткиво унутар плода трули. Инфекција настаје на местима где постоје ране од града, инсеката или које су настале током бербе. Оштећени плод у берби, а заражен монилијом, почеће да пропада. Заражено воће губи воду, смежура се и претвара се у мумије. Плод на крају опадне, али гљивица у њему презимљава. Следећег пролећа, ако је влажност повољна, на површини ових плодова формирају се конидије и оне даље преносе инфекцију – појашњава Лидија Вуловић.
Болест се у воћњацима ређе јавља уколико је током периода цветања суво време. Уколико има доста падавина болест се лакше шири и напад је тада јачи. Када се болест прошири до јачих грана или стабла, избија смола на кори дрвета, и шанса да воћка опстане је веома мала.
Важнија превенција, него хемија
Да би се овај патоген сузбио, треба применити неколико превентивних мера. Стручњаци на првом месту предлажу скупљање и уништавање инфицираних плодова у воћњаку. Потом и сузбијање инсеката који могу да направе улазне ране, затим одстрањивање и спаљивање заражених грана, адекватну резидбу и уношење у складиште искључиво здравих плодова.
– Хемијске мере заштите спроводе се у јесен када опадне 70 одсто лишћа са стабала воћа, и то фунгицидима на бази бакра. Да би се спречила трулеж у складиштима, у току вегетације и у фази сазревања треба обавити хемијски третман неким од регистрованих фунгицида – упућује нас Лидија Вуловић.
Уколико се током вегетације уклањају заражене гране, рез се прави на око 30 цм од места где је грана почела да се суши. После сваке одрезане гране маказе треба дезинфиковати. Место резидбе треба премазати калемарским воском, а заражене гране одмах изнети из воћњака и запалити.
Третирање цвета, плода, амбалаже
Превентивне мере у фази цветања обављају се препаратима у зависности од отворености цветова. Потребна су два прскања у неколико дана размака, у складу са брзином отварања цветова. Заштита плодова од трулежи мора се обавити и сузбијањем инсеката који праве ране, преко којих гљивице улазе у плод. Највећу штету праве трешњина мува, бресквин мољац, бресквин смотавац, шљивин смотавац, стршљенови и осе.
– Након бербе плодове треба сместити у чисту и дезифинковану амбалажу. Трулеж се развија и након бербе, уколико има услова за то. Осетљиве сорте се пакују у пластифициране тацне с појединачним лежиштима, како се плодови не би додиривали. Уколико се примети заражени плод, треба га одмах избацити и дезинфиковати амбалажу – наводи Вуловић.
