РН вредност земљишта је мера њене киселости или алкалности (базности). Она је одређена као негативни декадни логаритам активности водоничних јона (Х+, или прецизније H3O+aq) у раствору. У води, ова активност креће се од 1 до 14, узимајући 7 за неутралну вредност. рН вредности ниже од 7 су киселе, а веће од 7 су алкалне, тј. базне. pH вредност (реакција земљишта) веома је променљива, због многих хемијских процеса који се одвијају у њему. То посебно утиче на доступност хранљивих материја. Оптималан опсег рН за већину биљака је између 5,5 и 7. Међутим, многи усеви су се прилагодили напредовању на рН вредностима изван овог опсега.
Обавезна провера
Пре сетве појединих усева важно је утврдити рН земљишта. Његова киселост један је од важнијих фактора који утичу на прираст биљака, принос, успешно гајење и продуктивност биљне производње. Одређује се мерењем рН вредности земљишног раствора. Закисељавање земљишта је природан процес, а може се појачати антропогеним деловањем. Степен закисељавања зависи од структуре земљишта, његовим усвајањем атмосферских загађења и минералних ђубрива и агротехничких мера. Изразито кисела земљишта никако нису погодна за пољопривредну производњу. Њихове оцедне воде могу да садрже материје (алуминијум) које имају штетан утицај на квалитет површинских и подземних вода и негативно деловање на биљке и животиње, нарочито рибе у водотоцима и језерима. Оптималан рН није једнак за све типове земљишта. На лакшим оптимална вредност је нижа, а исто важи и за боље хумозна земљишта. На пример, оптимална вредност рН на ливадама нижа је за 0,5 до 1 у односу на ораничне површине. Већини биљака највише одговара земљиште с рН вредностима од 6 до 7. Кисела тла често су лагана с добром структуром, али с малим садржајем хранљивих материја, због незнатног удела иловаче у њему. У тешким, биљке слабо усвајају хранљиве материје и тло је недовољно прозрачно. Киселост не погодује активностима бактерија, те превлађују гљивице и у земљишту се нагомилавају фулво-киселине, чиме се подстиче процес разарања комплекса апсорпције (усвајања), што је врло штетно за плодност земљишта. Макроелементи (калцијум, фосфор, калијум и магнезијум) практично су недоступни биљкама које се гаје у киселој средини. С друге стране, уколико се усеви гаје на алкалном земљишту, јавља се отежана могућност усвајања микроелемената (бакар, цинк, бор, манган и гвожђе).
У погледу киселости, земљишта су подељена у пет класа:
рН < 4,5 веома кисела,
рН 4,55,5 кисела,
рН 5,66,7 умерено кисела,
рН 6,87,2 неутрална,
рН > 7,2 алкална (базна).
Оптимална рН вредност зависи од многих фактора – првенствено од типа земљишта и врсте биљака које се узгајају. Већина пољопривредних земљишта имају рН вредности између 6 и 7,5. На пример, иако је рН 5,5 погодан за раст трава и неких усева, детелине су осетљивије на киселе услове и погодују им земљишта неутралне реакције.
Постоје и извесни показатељи који указују на киселост земљишта:
-сона киселина – ако приликом њеног додавања земљи не дође до пенушања, земљиште оскудева у кречу и обрнуто. Ако се преливањем земљишта соном киселином јави пенушање, то је знак да садржи креч и да вероватно нема потребе за калцификацијом;
-лакмус хартија – ако је земљиште кисело, плава лакмус хартија на влажној грудвици земље ће поцрвенети, а ако има довољно креча, црвена лакмус хартија ће поплавeти;
-биљке индикатори које успевају на киселим земљиштима сиромашним кречом папрат, вресак, раставић и др.
Међутим, сви ови начини су оријентациони, а да ли је неко земљиште кисело, тј. да ли треба обавити калцификацију, најбоље је утврдити хемијском анализом у лабораторијама надлежних пољопривредних установа или одговарајућих института. Неподесно ђубрење, нарочито азотним ђубривима, може да утиче на повећање киселости земљишта. Она се повећава трансформацијом амонијум јона (NH4+) у нитрат (NO3), као резултат микробиолошке активности у земљишту. Применом великих количина азота може доћи до смањења рН. Зато је значајно познавање рН вредности земљишта, као и потреба гајених усева ради примене одговарајућих количина ђубрива.
Азотна ђубрива садрже различите облике азота и тако имају различите ефекте на рН земљишта:
-кречни амонијумнитрат (КАН, 27 одсто азота) садржи калцијум и не утиче на закисељавање, те се препоручује на земљиштима која имају нижу рН вредност;
-уреа (46 одсто азота) и амонијумнитрат (АН, 34 одсто азота) доводе до благог закисељавања и зато нису препоручљива за киселија земљишта, јер честом и прекомерном употребом смањују рН;
-амонијум-сулфат (21 одсто азота) има веома киселу реакцију и није погодно за земљишта јаче киселости;
-моноамонијум-фосфат (МАП, 12 од yемљишта сa довољним садржајем кресто азота и 52 одсто фосфор(V)оксида) треба га избегавати на киселим земљиштима, јер доводи до ацидификације;
-диамонијум-фосфат (ДАП, 18 одсто – тофиксатора које живе на квржицама азота и 46 одсто фосфор(V)оксида) делује исто као МАП.
Узорке земљишта неопходно је редовно анализирати, да би се одредиле потребне агромелиоративне мере, обавила ефикасна калцификација и утврдило колико је материјала за њу потребно. Применом прекомерне количине материјала смањује се преузимање већине минерала из земљишта и подстичу неповољни ефекти на интензитет раста биљака на дужи временски период.
Калцификација
Пољопривредна земљишта садрже различите количине калцијума. Као главни неутрализатор киселости, одржава повољну реакцију тла, омогућава развој корисних бактерија и потискује гљивице. Њиме се одржава структура, побољшава разградња органских материја и активирају други минерали, а за биљку је важан и као градивни елемент. Уношењем креча у земљиште долази до његовог растварања на јоне калцијума, бикарбоната и хидроксидне јоне. OH јони неутралишу киселост земљишта везујући водоничне јоне и на тај начин образују воду (H2O). Приликом калцификације, за делотворност је битна и величина честица, тј. степен уситњености примењеног материјала. Добра уситњеност омогућује боље растварање и тиме бољи ефекат калцификације. Кречни материјал с крупним честицама теже се и спорије раствара – понекад је потребно и неколико година до његовог потпуног растварања. За калцификацију могу да се користе фино самлевен калцијум-карбонат, лапорац, жив и гашени креч, сатурациони муљ и друга средства.
Као и киселост, ни јача алкалност земљишта није добра – блокира већи број микроелемената, убрзава минерализацију органске материје, потпомаже појаву неких биљних болести. Креч утиче и на структуру земљишта – тешка глиновита земљишта која су збијена и непогодна за обраду преводи у лакша, растреситија. Он има моћ згрушавања и због тога је у стању да повезује ситне земљишне честице (глину), правећи од њих крупније. Тако настаје мрвичаста структура која је пожељна за сваки тип земљишта, због повољног водно-ваздушног и топлотног режима.
Земљишта са довољним садржајем креча одликују се и већом микробиолошком активношћу на разлагању биљних остатака у хумус и активност бактерија азото фиксатора које живе на квржицама махунастих биљака (детелина, пасуљ, соја и др), обогаћујући земљиште азотом.
Добро јутро број 537 – Јануар 2017.
