Не желећи да троше средства на скупе, ограниченог избора метео станице, Михајло и Лазар Миленковић, двојица инжињера из Ниша, један машинства, други електроинформационих система, одлучили су да направе своју. Њихова фирма Хектар осмислила је и направила прву српску метеоролошку станицу, која има софтвер и мобилну апликацију као и апликацију за рачунар да би се пратили сви параметри које очитава.
– На идеју да правимо метеоролошку станицу за пољопривреду дошли смо јер и сами имамо неку мању производњу коју смо желели да проширимо, а да увек имамо све потребне информације о земљишту и свему осталом. Мислили смо прво да купимо, али смо схватили да постоје само увозне чији је избор ограничен а цена висока. Одлучили смо да кренемо у подухват како не бисмо морали да чекамо месец дана на делове, подршку, одговоре – њихов пут до крајњег производа трајао је две године, уз често тестирање и усавршавање.
– Трајало је свеукупно две године пре него што смо изашли на тржиште. Било је доста усавршавања, тестирања у пољу јер морају да раде беспрекорно. Прво смо испробали на нашим имањима и сада смо већ кренули у комрецијалну производњу. Имали смо неколико продаја код узгајивача различитих култура, а међу првима је манастир Жича у чијем винограду стоји наша станица. Они сада могу да прате услове када раде заштиту и све остале агротехничке мере – и није ово само, тек инат и доказивање да се може боље од других. Метео станица је потреба, нарочито ако се узму у обзир климатске промене настале у последњих десетак година.
– Станица је битна због праћења параметара и доношења правих одлука у право време, да ли је то у вези наводњавања и ђубрења или у вези заштите. Сваки параметар који прати ова станица може помоћи за ту неку ствар. Можемо пратити влажност листа, настанак мраза или у јабуци вентурија која је болест која настаје због влажења листа, брзину и смер ветра код заштите због прскања. Сензори за земљише су обавезни због наводњавања и прихране. Трудимо се да покријемо све намене, тако да је ово врло комплексна ствар уз коју пољопривредници могу лакше да донесу одлуку када ће радити, лакше планирати радове и средства – објашњава Лазар, један од браће Миленковић, наводећи да све што раде раде уз саветовање са стручним лицима.
– Доста сарађујемо са агрономима и заштитарима јер смо окренути пољопривреди. На почетку смо сарадње са Пољопривредним факултетом у Новом Саду и видећемо где ће нас то одвести. План је да се ширимо на пољу знања, саме платформе и софтвера које имамо да би пружили много више пољопривреди – браћа су, за сада, једини који се баве производњом овакве метео станице у Србији.
– Тренутно јесмо једини који се баве производњом. Било је тешко у почетку ући у ову причу, поготово финансијски. Имали смо доста пробних модела док смо развијали прототипе у пољима, чак и само обилажење је прилично коштало. Морали смо да радимо мерења и ручно и путем станица да бисмо добили право стање и праве вредности – није тек тако ни поставити станицу, потребно је, по Лазаровим речима знати где је увек мраз, где се стварају болести.
– Станице се, рецимо, у воћњаку постављају тамо где је најкритичније, где постоји највећи проблем. Да ли је то нека депресија где је највећа влажност, где је увек мраз јер ту се стварају болести и ту је највеће страдање биљака и плодова – да би се рад станице лакше пратио, постоји веб апликација и могућност провере преко мобилног телефона или рачунара, што прилично олакшава рад пољопривреницима.
– Станица има мобилну апликацију, имамо веб апликацију тако да може све да се проверава преко мобилног телефона или рачунара. Ми монтирамо станицу и лично бринемо о њој, корисник добија кључ у руке. На крају корисник добија обуку и целокупну документацију о одржавању и коришћењу програма. Сама станица ради са напајањем на соларни панел који је на њој а има и уграђене батерије које обезбеђују ниску потрошњу енергије и непрекидан рад и кад су дужи периоди без сунца и има у себи сим картицу која шаље све податке које мери са поља или из воћњака на наш сервер. За станицу није потребна вајфај конекција. Колико често се шаљу подаци одабира сам корисних. Могу се слати на петнаест минута до пола сата, што је оптимално решење. Што се тиче површине коју станица покрива то је до 50 ха ако се ради о равном терену – објаснио је Лазар Милинковић за Добро јутро.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
