Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ PRVI MEĐUNARODNI DAN VOĆARA NA 86. MEĐUNARODNOM POLJOPRIVREDNOM SAJMU

PRVI MEĐUNARODNI DAN VOĆARA NA 86. MEĐUNARODNOM POLJOPRIVREDNOM SAJMU

Блиски сусрет науке, праксе и политике

903

Dan voćara je i odzivom proizvođača i nivoom predavača i odjekom u našoj javnosti u potpunosti potvrdio svoj značaj kao početak jedne nove prakse u službi razvoja voćarstva u Srbiji.

Više od 270 proizvođača voća iz cele Srbije i nekoliko desetina novinara imali su priliku da čuju šta o aktuelnom stanju i perspektivama našeg voćarstva imaju da kažu najodgovorniji predstavnici politike i države, Zadružnog saveza i zadruga, agrarnih fondova, nauke i struke.

Ono što smo u aprilskom i majskom broju najavljivali, ono što je naša redakcija inicirala, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu zdušno podržao, Novosadski sajam prihvatio i što smo nekoliko meseci zajedno i uz pomoć brojnih prijatelja pripremali – dogodilo se. U Novom Sadu je, u okviru 86. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, 15. maja održan Prvi međunarodni dan voćara. Više od 270 proizvođača voća iz cele Srbije i nekoliko desetina novinara imali su tako priliku da čuju šta o aktuelnom stanju i perspektivama našeg voćarstva imaju da kažu najodgovorniji predstavnici politike i države, Zadružnog saveza i zadruga, agrarnih fondova, nauke i struke.

Kako i priliči, skup je u ime Vlade RS otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, a zatim su se prisutnima obratili i naši prijatelji i višegodišnji saradnici, predstavnici struke i nauke. Veliko je zadovoljstvo bilo imati partnera u Italiji i prijatelja Međunarodnog dana voćara iz Tunisa, koji su nam približili razvoj novih tehnologija i preneli iskustva iz njihovih zemalja. Dan voćara je i odzivom proizvođača i nivoom predavača i odjekom u našoj javnosti u potpunosti potvrdio svoj značaj kao početak jedne nove prakse u službi razvoja voćarstva u Srbiji.

 Sa velikim zadovoljstvom i radošću zbog uspešnog organizovanja jednog ovako velikog i značajnog događaja i zbog učešća u stvaranju nove tradicije za naše voćare prenosimo rezime skupa i nadamo se da smo uspeli da opravdamo vaša očekivanja i odgovorimo na mnoge nedoumice. Počnimo citatom prof. dr Zorana Keserovića o tome da „priprosti ljudi preziru nauku, lukavi joj se dive, a mudri se njome koriste“. I zato – budimo mudri.

prof. dr Zoran Keserović

PROF. DR ZORAN KESEROVIĆ

Sortimentom protiv klimatskih ekstrema

Neophodno je podizanje zasada u odgovarajućim agroekološkim uslovima, prilagođen izbor voćnih vrsta kao i sorti i podloga datom rejonu, podizanje zasada sa protivgradnom mrežom, postavljanje antifrost sistema, osiguranje zasada i udruživanje proizvođača u zadruge.

– Ono što je poezija u književnosti, to je voćarstvo u poljoprivredi –nadahnuto je počeo predavanje prof. dr Zoran Keserović s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu na temu „Rejonizacija i uticaj klimatskih promena na voćarsku proizvodnju“.

Istakao je da je tokom poslednjih 15 godina u Srbiji povećana proizvodnja voća 2,5 puta, a u Vojvodini čak 4,5 do 5 puta. To se objašnjava činjenicom da u Vojvodini nema velikih oscilacija i proizvodnja je prilično ujednačena. Razlog za ovo su jako dobri podsticaji za razvoj intenzivne proizvodnje. Sada Srbija proizvede godišnje oko 1.400.000 tona voća. Prošle godine proizvedeno je oko 460.000 tona jabuke, što potvrđuje činjenicu da smo kod ove voćne vrste napravili najveći pomak.

Rastu štete od grada

 -U poslednjih osam godina urađene su analize koje se odnose na uticaj niskih temperatura tokom zime, ranih prolećnih mrezeva i visokih letnjih temperatura na voćarsku proizvodnju. Na oscilacije u ovoj proizvodnji naročito utiču nagle promene temperatura tokom faze mirovanja, loši uslovi za vreme oprašivanja i oplodnje i olujni vetrovi koji ranije nisu bili prisutni na našim prostorima, kao i ožegotine na pokožici plodova i na listovima – obajsnio je prof. dr Zoran Keserović i dodao da je važno izabrati pravi sortiment da bi se ova pojava izbegla.

Na našim prostorima mnogo ožegotina imaju kruške „viljamovka“, „santa marija“ i „konferans“. Vojvodina, zbog niskog procenta vlage u vazduhu, nije pogodna za proizvodnju maline. Zbog toga su se na ovom voću masovno javljale ožegotine. To je prošle godine dovelo do krčenja zasada. Takva pojava prisutna je i kod borovnice, kojoj takođe ne pogoduje vojvođanski rejon. Uvećavaju se i štete od grada, te se zasadi obavezno moraju podizati sa protivgradnim mrežama koje štite i od ožegotina. Sve vidljivija je i rđasta prevlaka. Kod svih voćnih vrsta treba se odlučivati za sigurnu tehnologiju koja je prilagođena klimatskim promenama.

Značaj rejonizacije

-Zbog svega ovoga veoma je važno uraditi rejonizaciju. Ovaj posao naredne godine će biti završen. Na osnovu njega, davaće se preporuka koje se voćne vrste mogu gajiti na određenim nadmorskim visinama. Primera radi, zbog izmrzavanja, kajsija nije pogodna za prostore Vojvodine. Kada je reč o savremnoj tehnologiji, najviše smo napredovali kod jabuke, trešnje i borovnice. Po meni, borovnica je jedna od najperspektivnijih biljnih vrsta u Srbiji. Dakle, neophodno je podizanje zasada u odgovarajućim agroekološkim uslovima, prilagođen izbor voćnih vrsta kao i sorti i podloga datom rejonu, podizanje zasada sa protivgradnom mrežom, postavljanje antifrost sistema, osiguranje zasada i udruživanje proizvođača u zadruge – preporučio je prof. Dr Keserović.

Profesor je još jednom ponovio da ona zemlja koja shvati da podsticaje treba davati za tehnologije koje su prilagođene klimatskim promenama, sutra može biti konkurentna drugim zemljama.

Kurt Vert

Kurt Vert: Južni Tirol za primer

Svetska organizacija za hranu FAO odabrala je Južni Tirol kao najbolji mogući primer udruživanja proizvođača kroz kooperative. Ovom uspehu najviše je doprinelo uvezivanje različitih partenera. Jedan od važnih segmenata je robna marka ove italijanske oblasti. Istraživačka stanica Lajmburg jedna je od bitnih karika u lancu. Deo mreže su sertifikacione kuće koje kontrolišu proizvode. U ovoj oblasti postoje dve velike složene kooperative, jednu čini 18, a drugu 6 manjih kooperativa.

– Zahvaljujući svim ovim organizacijama, imamo visok nivo proizvodnje voća. Od 70-ih godina prošlog veka pa na ovamo možemo da pratimo cenu jabuke, te je primetno da svakih 10 godina dolazi do pada otkupnih cena za 10 do 20 odsto. Nasuprot tome, prinos po jedinici površine u istom periodu je povećavan. Ukupan prihod po hektaru bitno se ne menja, osim nekih ekstremnih godina – objasnio je Kurt Vert.

Branislav nedimović

Branislav Nedimović: Nova tržišta, prerada, garancije

Otvarajući Međunarodni dan voćara, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović poručio je da država mnogo radi na otvaranju novih tržišta za izvoz voća i kao primer naveo evroazijsko tržište koje nudi određene pogodnosti kojih nema na drugim. Ministar je najavio da će u julu biti potpisan poseban sporazum sa Ruskom Federacijom o fitosanitarnoj zaštiti sa ciljem da se spreči reeksport.

-Osim ruskog, neophodna su nam i tržita Sredozemlja i Bliskog istoka. Bez novih tržišta i bez prerađivačke industrije ne možemo, jer nećemo imati kome da prodamo našu robu – reko je Nedimović.

Prema njegovim rečima, država razvija još nekoliko prerađivačkih kapaciteta. Jedan od njih je u Arilju i namenjen je preradi maline, drugi će biti u Koceljevi, treći u Blacama, a četvrti na prostoru opštine Bačka Topola.

-Potpisan je i sporazum sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj USAID o osnivanju posebnog Garantnog fonda za voćarstvo i povrtarstvo. On će se odnositi na start ap programe i na one koji su već započeti. Do sada je bilo potrebno da se obezbedi 100 odsto garancije za kredit. Ovim Fondom 60 odsto novca obezbediće država zajedno sa USAID, a preostali procenat obezbeđivaće investitor. Imamo kapacitet od 50.000.000 dolara za investicije koje se odnose na podizanje zasada i na preradu voća. Od septembra ćemo započeti ovaj paket kod poslovnih banaka – rekao je Nedimović.

Vuk Radojević

Dr Vuk Radojević: Pokrajina je tu da pomogne

-Proizvođači moraju da se udružuju, zajedno da podižu skladišne kapacitete i na taj način zaštite svoje interese na surovom tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U poslednjih nekoliko godina, uz podršku republičke i pokrajnske vlade, sve više na značaju dobija udruživanje u zemljoradničke zadruge – poruka je pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuka Radojevića.

-Od prošle godine prvi put imamo nov termin – složena zadruga. To je model opstanka malih proizvođača. Neophodno je promeniti nivo svesti i tu moramo početi od pojedinca, odnosno individualnog poljoprivrednog proizvođača. Moram da istaknem da i mi na pokrajinskom novou mere podrške agraru prilagođavamo onima na republičkom nivou. Na taj način smo dobili skladan set mera prema svim poljoprivrednicima, a posebno prema voćarima – rekao je Radojević i pozvao voćare da iskoriste subvencije koje su im na raspolaganju.

Radislav Jovanov

Radislav Jovanov: Zadruge uslov napretka

Zadrugarstvo ponovo kuca na vrata, pogotovo u voćarstvu. U Srbiji je u toku akcija „500 zadruga u 500 sela“. Nove zadruge imaju pretežno voćarski karakter. U Vojvodini ima više desetina zadruga kojima je osnovna delatnost voćarstvo.

-Želim da izrazim zadovoljstvo što su voćari dobili svoj dan na ovoj prestižnoj sajamskoj manifestaciji. Svedoci smo da je voćarstvo u ekspanziji, da poljoprivrednici koji se bave ovim poslom znaju da on može biti mnogo unosniji u odnosu na ratarstvo, posebno kada se u obzir uzme činjenica da su naši posedi usitnjeni. Takođe je poznato da je voćarska proizvodnja izuzetno skupa, da je konkurencija surova i jaka. Da bi se sve ovo prevazišlo i da bi se vratila uložena sredstva, voćari moraju da se udružuju u zadruge – rekao je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Iz Afrike se, kao prijatelj Dana voćara, predstavio i Tunis. Ova zemlja je, zahvaljujući sunčanoj, umerenoj mediteranskoj klimi tokom cele godine, dobro poznata po raznolikosti, dobrom kvalitetu i ukusu voća. Najveći je svetski izvoznik urmi. Prošle godine Tunis je u 85 zemalja na pet kontinenata izvezao više od 130.000 tona urmi čija vrednost je bila oko 53.000.000 evra.

Italija i Tunis pozivaju na saradnju

Ovogodišnji Prvi međunarodni dan voćara okupio je i prijatelje i partnere iz inostranstva. Ispred zemlje partnera – Italije, direktorka italijanske Agencija za spoljnu trgovinu Marina Skonjamiljo je istakla da je voćarstvo izuzetno zanimljiva tema, a jedan od seminara koji su prošle godine organizovali na ovom sajmu bio je posvećen ovoj grani poljoprivrede. Ove godine akcenat je bio na inovacijama u poljoprivredi, na inovativnim tehnologijama, a one se i te kako tiču i voćarstva. Podsećanja radi, beogradska kancelarija italijanske Agencije za spoljnu trgovinu svima otvara vrata i uvek je na raspolaganju za pružanje podrške i informacija svakome kome je potreban kontakt sa italijanskim voćarima.

-Kada je reč o ostalom voću kao što su breskva, nektarina, grožđe, dinja i lubenica, takođe namenjenom i za izvoz, njihova proizvodnja raste – istakao je njegova ekselencija Sejf ala Režeb, ambasador Tunisa, i napomenuo da njegova zemlja ima više od 150 kompanija koje izvoze ovo voće i koje žele da se pozicioniraju u Srbiji, koja za njih predstavlja kapiju i za ostale zemlje Balkana.

Sejf ala Režeb

Do novca uz pomoć fondova

Finansiranje proizvodnje najveći je izazov za sve proizvođače i prerađivače voća. Osim subvencija od strane Republike i Pokrajine, povoljne kreditne linije Vojvođanima nude tri fonda.

– Do sada smo imali 46 zateva u oblasti voćarstva koja smo odobrili u iznosu od 136.000.000 dinara. Može se konkurisati za nabavku nove i polovne poljoprivredne mehanizacije, za protivgrdne mreže, nabavku sistema za navodnjavanje, kao i za ograde za voćnjake. Kamatne stope su najniže i iznose od 1 do 3 odsto. Postoji jedan beskamatni kredit i on se odnosi na razvoj seoskog turizma. Njega sufinansira Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam – rekao je Goran Savić, direktor Razvojnog fonda Vojvodine.

Krediti Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede namenjeni su i voćarima i odnose se na nabavku nove pogonske i priključne mehanizacije sa rokom otplate do pet godina i sa kamatnom stopom od 1,5 odsto. Postoji mogućnost da prilikom nabavke npr. voćarsko-vinogradarskog traktora sam traktor bude predmet zaloga. Neophodno je obezbediti 20 odsto učešća iz sopstvenih sredstava kod dobavljača.

-Prisutna je i kreditna linija za nabavku protivgradnih mreža kod koje treba obezbediti zalog u poljoprivrednom zemljištu 1,5 puta veći od vrednosti kredita sa kamatnom stopom od 1,5 odsto. Postoji i kredit za nabavku sistema za navodnjavanje sa kamatom od jedan odsto i rokom otplate pet godina. Sve naše kreditne linije krasi podatak da se tokom grejs perioda ne zaračunava ni interkalarna kamata, tako da kredit apsolutno miruje. Pre dve godine nastala je kreditna linija namenjena podizanju višegodišnjih zasada. Kod nje je grejs period tri godine – objasnio je Aleksandar Bogdanović, direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede.

Sve kreditne linije usklađene su sa merama podsticaja Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i republičkog resornog ministarstva. Prvi put od prošle godine postoji mogućnost da se za sve ove mere aplicira putem predračuna.

-Trenutno je Garancijski fond Vojvodine jedina institucija tog tipa u Srbiji i u tom smislu trebalo bi da se ugledamo na Italiju, jer u ovoj zemlji postoji više od 20 grarancijskih fondova. Suština je da ovaj fond svojim klijentima obezbeđuje lakši pristup finansijskom tržištu, uz garancije poslovnim bankama koje daje umesto klijenta i garantuje za celokupan kredit i sve kamate, a u slučaju da iz nekog razloga klijent ne može da isplati kredit. Naše linije nisu vremenski ograničene i namenjene su za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme, kupovinu zemljišta, izgradnju hladnjača, podnih skladišta, silosa, zatim za kupovinu repromaterijala i sl. – rekao je Đorđe Raković, direktor Garancijskog fonda Vojvodine, uz napomenu da se uslovi dogovoraju sa banakama, a kada garancija stiže iz ovog fonda, banka snižava kamatu, jer nema rizik u plasmanu.

EKSPERT ZA VOĆARSTVO IZ ITALIJE KURT VERT

Izlaz iz hemijskog ćorsokaka

Odgovor je bio uvođenje integralnog upravljanja zaštitom od štetočina, pre svega uvođenjem korisnih insekata – predatora, vođenjem računa o tome kada i kako se sprovode tretmani i akcentovanjem prevencije.

Integralna i organska proizvodnja, razvoj novih tehnologija zaštite – bila je tema italijanskog eksperta za voćarstvo Kurta Verta. Od 50-ih pa sve do 80-ih godina prošloga veka jedini način na koji se gledalo na proizvodnju voća bila je upotreba hemijskih sredstava. Sve se rešavalo uvođenjem novih pesticida, njihovim kombinacijama, povećanjem doza prilikom primene.

Vert je to objasnio primerom iz prakse u Južnom Tirolu. Insekticid gusacion koji je poznat i u Srbiji, u kasnim sedamdesetim godinama devet puta je primenjen u jednom zasadu. I pored ovolikog broja tretmana rezultat, kada je u pitanju jabukov smotavac, bio je jako loš. Što se više prskalo, više je bilo problema sa ovim štetočinama. Najveći problem koji je stvorila primena insekticida je enormna pojava grinja. Tokom tri decenije svake godine uvođen je po jedan nov akaricid kao nova aktivna materija za borbu protiv grinja. Zbog toga se ušlo u slepu ulicu iz koje se morao pronaći drugi izlaz.

Tri liste zaštitnih preparata

– Odgovor je bio uvođenje integralnog upravljanja zaštitom od štetočina, pre svega uvođenjem korisnih insekata – predatora, vođenjem računa o tome kada i kako se sprovode tretmani i akcentovanjem prevencije. Početak integralne proizvodnje voća bio je da prvo podelimo zaštitna sredstva koja su tada bila u upotrebi, na tri liste. Zelena lista sadrži preparate koji nisu štetni za korisne organizme, na žutoj listi su oni koji prouzrokuju izvesnu štetu, a na crvenoj oni koje bi trebalo izbegavati. Posle dve–tri godine bili smo iznenađeni postignutim efektom koji je bio mnogo bolji od očekivanog. Naš put uspeha bio je taj da uopšte ne koristimo sredstva sa crvene liste. Zato uvek radite u svoju korist i nemojte bezuslovno da slušate hemijske kuće – poručio je Vert.

Prema njegovim rečima, prvi korak u integralnoj proizvodnji je da se odaberu sredstva sa zelene ili žute liste. Ovim pristupom za 20 godina smanjen je broj tretmana insekticidima na jedan ili nijedan. Jabukov smotavac koji je bio problem, eliminisan je upotrebom feromonskih uzbunjivača. Sve ovo organizaciono je urađeno tako što je osnovana radna grupa za integralnu proizvodnju voća u Južnom Tirolu – Agrios koja okuplja sve u procesu proizvodnje, od proizvođača, otkupljivača pa do savetodavnih službi. Pored nacionalnih smernica koje daje italijansko Ministarstvo poljoprivrede, prave se i lokalne smernice za integralnu proizvodnju voća.

Uputstva za integralnu proizvodnju

Tada su i date definicije integralne proizvodnje. Prva navodi da je reč o ekonomski prihvatljivoj proizvodnji kvalitetnih plodova koja na najbolji mogući način štiti ljudsko zdravlje i okolinu. Po drugoj definiciji, reč je o poljoprivrednom sistemu proizvodnje voća koji koristi sve dostupne načine da bi na minimum sveo upotrebu hemijskih sredstava. Da bi proizvođači u potpunosti shvatili kojih pravila treba da se pridržavaju, izdat je Priručnik o integralnoj proizvodnji.

-Uputstva u Priručniku navode da jednom u pet godina svi proizvođači moraju da urade analizu zemljišta, a češće i analizu listova i plodova. Upotreba herbicida ograničena je isključivo na tzv. herbicidni pojas koji ne bi trebalo da bude širi od 70 centimetara. Lista dozvoljenih preparata je kratka. Preporučljivo je da se koristi navodnjavanje kap po kap i različite metode prevencije. Veoma je važno da se na pravi način održavaju prskalice. Nije dozvoljena upotreba hemikalija koje su svrstane u grupu „vrlo toksične“. O svakom koraku koji se preduzima u voćnjaku mora postojati pisana evidencija. Postoji nezavisno sertifikaciono telo koje kontroliše sve proizvođače i kooperative. Svaki proizvođač mora da potpiše da stoji iza toga što je naveo da je rađeno u njegovom voćnjaku. Oni koji ne žele da budu podvrgnuti ovoj kontroli, dobijaju za 10 do 15 centi nižu cenu plodova. Ovakav sistem zaista dobro funkcioniše i mislim da bi mogao da zaživi u Srbiji – rekao je ovaj stručnjak.

prof. dr Branislav Vlahović

PROF. DR BRANISLAV VLAHOVIĆ

Zašto opada izvoz voća

Izvoz voća ograničavaju pre svega niski prinosi, mere agrarne politike u domenu proizvodnje, visoka ulaganja, skromna proizvodnja u organskom sistemu gajenja, nedovoljan kvalitet i cenovna nekonkurentnost. Naše izvozne cene su veće od uvoznih.

Važno pitanje za sve proizvođače je gde prodati ono što je proizvedeno, da li je to domaće tržište ili je to izvoz. Zbog toga je prof. dr Branislav Vlahović, agroekonomista sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, sagledao kakav je izvoz voća iz Srbije, koje voće i gde najviše izvozimo, kakav je uvoz, kakav je bilans spoljnotrgovinske razmene i kako da unapredimo izvoz voća, pre svega kakvo je mesto voća u ukupnom agrarnom izvozu Srbije.

-Prema standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji, voće i povrće nalaze se na prvom mestu za razliku od žitarica koje su ranije imale dominantnu poziciju. Ovo je sa stanovišta profitabilnosti svakako dobro. U izvozu dominira jabuka, zatim breskva, šljiva, trešnja i višnja, koje su jako perspektivne voćne vrste, a raste i izvoz jagode. Najviše svežeg voća izvozimo na tržište Ruske Federacije, koje je apsorbovalo skoro tri četvrtine ovog izvoza. U Nemačku odlazi pet odsto, isto toliko u BiH, Austriju tri odsto. Ove zemlje kupuju više od 80 odsto našeg voć – objasnio je Vlahović.

Zamrznuto isplativije

Kada je reč o izvozu zamrznutog voća, beleži se pozitivan trend. Prošle godine taj izvoz iznosio je 222.000 tona. Najviše se izvozi zamrznuta malina, reč je o 100.000 tona u vrednosti od 220.000.000 dolara, tako da je u ukupnom izvozu na drugom mestu, odmah iza šećera. Kupina i dudinje značajno učestvuju u strukturi našeg izvoza, kao i zamrznute višnje. Prema Vlahovićevim rečima, gledano po regionalnim grupacijama zamrznuto voće najviše izvozimo u EU, i to više od 80 odsto, što se može okarakterisati kao dobra izvozna destinacija. Nemačka apsorbuje skoro trećinu našeg zamrznutog voća, Francuska oko 14 odsto, Rusija i Velika Britanija oko šest. Prošle godine, u odnosu na prethodne dve, imali smo značajan pad izvoza voća.

-Ovaj podatak treba da nas zabrine i moramo postaviti pitanje zbog čega je to tako. Ukupna vrednost izvoza voća iz Srbije prošle godine iznosila je 620.000.000 dolara. Nešto veće učešće je svežeg u odnosu na zamrznuto voće. Kada se u obzir uzme vrednost, zamrznuto voće ima značajnije učešće u odnosu na izvoz svežeg. Ovo je pozitivna činjenica jer na taj način ostvarujemo veći devizni priliv, odnosno – imamo veću profitabilnost.

Neophodna strategija izvoza

Vlahović je postavio pitanje da li do opadanja izvoza dolazi zato što smo se orijentisali na rusko tržište, ili je reč o sortama, cenama, zahtevima inostranih potrošača. Ograničenja izvoza našeg voća na nivou države su pre svega niski prinosi, mere agrarne politike u domenu proizvodnje, visoka ulaganja, skromna proizvodnja voća u organskom sistemu gajenja, neophodnost povećanja kvaliteta i cenovne konkurentnosti. Naše izvozne cene su veće od uvoznih.

-Treba da pričamo o marketinškom konceptu poslovanja i temi da li pratimo potrebe i zahteve tržišta, da li možemo da ih zadovoljimo sortama koje imamo, pakovanjem od biorazgradive ambalaže, konkurentnom cenom i promotivnim aktivnostima. To znači da nam je neophodna odgovarajuća strategija izvoza koja treba da bude koncipirana prema odabranim tržištima i segmentima. Ne treba zaboraviti da moramo voditi računa o trendovina u zapadnim zemljama i da im se moramo prilagođavati. Zbog toga je ovaj skup jako bitan za naše proizvođače – naglasio je profesor Vlahović i poručio da su za izgrađeno poverenje potrebne godine, a za degradaciju nije potreban dokaz već samo sumnja. To znači da nikako ne smemo dozvoliti da potrošač posumnja u naše voće.

BOŽO JOKOVIĆ, DIREKTOR ZADRUGE U ARILJU

„Da se nismo udružili, ništa ne bismo uradili“

A kako to izgleda kada se udruže voćari iz pet regiona, objasno je Božo Joković, direktor Prve srpske složene zadruge iz Arilja.

– Naša zadruga okuplja proizvođače iz nekoliko regiona, počev od Vranjske Banje, preko Arilja, Petrovca na Mlavi, Smederevske Palanke do Kragujevca. Ukupno pet zadruga radiće sabir i primarnu proizvodnju sa zadrugarima i kooperantima. Imaćemo nov pristup proizvodnji, jer se moramo prilagoditi zahtevima tržišta. Istina je da nismo na vreme počeli da koristimo eminentni sadni materijal, zaštitu, tehnologiju uzgoja. Zbog toga se sada, da tako kažem, nalazimo u bunaru. Jedina mogućnost da izađemo iz ove situacije je da napravimo zaokret koji podrazumeva izlazak sa svežim plasmanom odabranog sortimenta. Više ćemo ići na plasteničku proizvodnju, dok na otvorenom prostoru voćnjaci moraju imati protivgradne mreže. Ove godine u okviru složene zadruge podiže se zasad maline italijanske sorte „enrosadira“ na 1,5 hektara…

I, kako Joković kaže, ništa od ovoga ne bi uradili da se nisu udružili i napravili zadrugu, da nisu aplicirali u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i u projektu „500 zadruga u 500 sela“.

Prema rečima direktora Jokovića, bez finalizacije proizvodnje nema ni napretka. Ova složena zadruga će do kraja ove i naredne godine imati četiri vrste svojih proizvoda i to: zamrznuti program,  dehidracija voća savremenom tehnologijom, plasman svežeg voća kao i topla prerada, odnosno proizvodnja voćnih sokova i kompota od nekoliko vrsta voća.

Dobro jutro broj 566 – Jun 2019.