Пише: Зорица Милосављевић
Калемљење, као доминантни начин размножавања винове лозе, настало је као одговор на појаву и ширење филоксере – лозне ваши (Dactylosphera vitifoliae) у Европи средином 19. века. Све до појаве филоксере на Старом континенту 1863. године, сорте племените лозе, (Vitis vinifera)гајене су на сопственом корену и винова лоза се размножавала искључиво резницама.
Филоксера је пренета из Америке у Европу и с југа Француске, где се прво појавила, болест се брзо проширила на већину виноградарских земаља у свету, пустошећи винограде на везаним земљиштима. Од те пошасти спасили су се само виногради на песковитим земљиштима са више од 70 одсто кварца, као што је то случај са Суботичко-хоргошком пешчаром, и нека удаљена виногорја у Азији.
Наша Велика Дренова била као италијански Раушед
Калемљење домаће лозе на лозне подлоге, отпорне на филоксеру, ефикасна је мера биолошке борбе против тог инсекта и прихваћена је у целом свету. То је примарни разлог зашто се винова лоза калеми више од век и по.
Производња лозног садног материјала представља посебну област виноградарства, на коју најчешће и не мислимо. Саднице винове лозе, дакле, производе се калемљењем, то јест, процесом спајања племки и подлоге, при чему су племке пореклом од племенитих, односно, сорти које желимо да гајимо у винограду, а подлоге потичу од неких северноамеричких врста, хибрида или селекција отпорних на филоксеру.
По речима директора Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета у Новом Саду проф. др Драгослава Иванишевића, има разних типова калемљења, али за виноградарсто је битно собно калемљење које се спроводи, као што му и име каже, у затвореним условима, у периоду мировања лозе. Обично то буде крајем фебруара, током марта и евентуално почетком априла.
– Србија је традиционално велики произвођач лозног садног материјала – каже Иванишевић. – Подручје око Трстеника и Крушевца познато је нарочито по производњи калемова винове лозе. Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века у Великој Дренови била је врло развијена кооперативна производња, која је тржишту испоручивала између 50 и 90 милиона калемова годишње. То је респектабилна бројка и, када се упореди са садашњим водећим светским произвођачима, попут Раушеда са севера Италије, који данас производе око 90 милиона калемова, може се стећи представа какви смо ми били у том погледу пре неколико деценија. Код нас постоји традиција калемљења, наши људи добро знају и раде тај посао. Али, ту сада постоје одређени проблеми. Највећи је недостатак квалитетних матичних засада из којих ће се скидати виоке и племке. Србији недостају добри матични засади, базних и предбазних категорија од локалних-домаћих, старих и новостворених сорти, јер то јесте заиста предуслов производње квалитетног садног материјала.
Имамо традицију и знање, али не и матичне засаде
Сама техника и поступак, тврди Иванишевић, добро су познати нашим произвођачима. Они прате савремене токове и у производњу уводе, сходно својим потребама, новине попут примене машина и нових технологија. Главобоље задају матични засади.
– Формирању матичних засада обично предстоји неки поступак, као што је стварање нове сорте и клона, или интродукција одређеног клона у наше услове – објашњава наш саговорник.– Закон о садном матријалу воћака, винове лозе и хмеља, донет 2005. године, који је код нас још на снази, увео је категорије садног материјала – предбазни, базни и сертификовани. То је логична шема и прати пут клонске селекције, односно, селекције сејанаца из укрштања. Таква пракса постоји у свету и стигла је код нас, што је добро, али грешка је у томе што је тај закон поништио претходно стање и кренуло се од нуле. Иако је код нас и раније рађено по методологији које сертификација прописује, није постојала законска регулатива и одређени матични засади нису могли бити проглашени тим категоријама. Земље у окружењу, попут Мађарске, Хрватске и других, усвојиле су сличне законе и прекатегорисале матичне засаде.
Од тога је прошло 15 година и засади, подигнути пре тог закона, већ су мање-више при крају експлоатационог века или искључени. Битно је сада истрајати у томе да нови матични засади, који се подижу, буду резултат ове шеме сертификације, јер то је најбоља гаранција доброг квалитета. Данас, по закону, не може се уматичити засад ако није прошао шему сертификације, с изузетком неких старих сорти. Поменута шема захтева десетак година рада да би се дошло до материјала, а да би се у неким случајевима убрзао поступак, дозвољава се да матични засади неких сорти имају категорију стандардног садног материјала, али и то треба полако мењати. Очекујем да ћемо у наредним годинама доћи до сертификованих засада старих сорти, па неће бити потребе за стандардним матичним засадима.
Предност сертификованом садном материјалу
Иванишевић напомиње да има још проблема који прате производњу садног материјала. По нашем Закону о садном материјалу, предмет сертификације могу бити само сорте и клонови који су уписани на сортну листу. То је, по његовом мишљењу, исправно, али закон не предвиђа да селекција и сертификација могу да се одвијају паралелно, да се не би губило време.
– Неке друге европске земље дозвољавају да процес сертификације и признавања сорте тече истовремено, што скраћује период за стварање матичних засада за неколико година – каже Иванишевић. – То значи да се у моменту признавања сорте већ могу имати формирани матични засади, уколико је оплемењивач или власник клона спреман да инвестира на свој ризик у то. За наше сорте које су у скорије време признате, пре две-три године, тек сад је почео процес сертификације, што значи да још увек немамо матичне засаде сертификоване категорије. Да је законска регулатива то дозволила, могли смо имати матичне засаде базне категорије. Колико знам, у припреми је нови закон о садном материјалу, који ће, надам се, ове проблеме решити.
Садни материјал се, према закону, сврстава у две категорије –сертификовани и стандардни. Битна разлика између сертификованог и стандардног материјала не постоји, али је овај први прошао процес контроле, што му даје предност у односу на другу категорију. Код обе категорије визуелно се могу утврдити неке карактеристике – да ли је калем прве класе, да ли има квалитетно спојно место, како је ластар из племке развијен, је ли коренов систем добро ожиљен, а саднице без оштећења и сличо.
– Када говоримо о санитарном статусу, серификовни садни материјал увек је у предности, јер је то материјал код кога подлоге и племке потичу из засада који су прошли неку шему сертификације и који су строже контролисани него материјал у стандардним засадима – наглашава проф. др Иванишевић. – Виноградари, по мом мишљењу, треба да бирају сертификовани садни материјал. То не значи да стандардни није квалитетан, али са сертификованим садним материјалом имају степен сигурности више да је калем који су купили, поред онога што је визуелно проверљиво и дâ се преконтролисати, сортно исправан, да је у питању одговарајући клон и, што је најбитније, да је без присуства вируса и вирусима сличних обољења.
Уздати се у проверено и у домаће
Виноградари у Србији отприлике се подједнако снабдевају калемовима из домаће производње и из увоза. И у једном и у другом случају постоје лоши примери да не буде испоручено оно што треба и да калем, и поред серификованости, буде заражен неким болестима. Зато Иванишевић каже да би његов савет виноградарима био да пронађу поузданог домаћег произвођача који може испоштовати захтеве наручиоца.
– Лозне подлоге врло су значајни део процеса калемљења, јер утичу на низ агробиолошких карактеристика накалемљених сорти, и зато ваља њиховом избору посветити посебну пажњу. Иванишевић наглашава да су код нас, али и у свету доминантне лозне подлогеBerlandieri x Riparia Kober 5 BB и Berlandieri x Riparia SO 4.
-Вишедеценијска испитивања на нашем огледном одбру су показала да су ове лозне подлоге, посебно СО 4, за наше климатске и земљишне услове добре – каже Иванишевић. – Произвођачи сматрају да би се на селекцији лозних подлога могло доста порадити, односно да би се могле селекционисати нове, али то је дуготрајан процес. Нема много центара који се баве селекцијом лозних подлога. У Милану раде на томе, а највише трентуно Институт у Газенхајму у Немачкој. Они су покренули сериозан програм селекције пре деценију и по, и у наредним годинама можемо да се надамо добрим резултатима. Произвођачи би хтели у виноградима лозне подлоге попут овог садашњег преовлађујућег типа, али нешто мање бујности. У том случају би се добило раније сазревање грожђа, што у контексту климатских промена јесте то што нам треба. Доста је то сложено питање, али чињеница је да ћемо у блиској будућности бити осуђени на ове подлоге које имамо
Боље прескочити годину, него куповати на брзину
Постоји још нешто о чему виноградари морају да воде рачуна када купују калемове – рећи ће наш саговорник. – Да би обезбедили квалитетан садни материјал, без обзира да ли је он из увоза или домаћи, то морају да ураде на време. Бар годину до годину и по пре планиране садње, они морају да уговоре испоруку да би произвођач могао да испоштује поруџбину. Ако на тај начин поступе, ако знају шта хоће и на време наруче садни материјал, тада нема проблема. Потешкоће настају када се сете у последњем моменту да то ураде и онда узимају оно што могу наћи, односно што је преостало. У овом послу не може ништа на брзину да се ради. Потребно је време за све радње. Боље је прескочити годину, а не на брзину куповати садни материјал. Треба га уговорити годину унапред, јер та година може бити значајна у смислу да добијте оно што сте желели, а она се врло брзо надокнади касније у производњи. Ако се купи садни материјал који није како треба, направи се грешка која се не може исправити и надокнадити штета.
„Факултетски“ калемови
Произвођача лозних калемова, осим у трстеничком и крушевачком крају, има и у другим деловима Србије. Лозни садни материјал се производи и на огледним добрима новосадског Пољопривредног факултета. Годишње се на факултетским добрима произведе од 100.000 до 150.000 калемова. Тамо се калемови производе искључиво за познате купце због ограничених ресурса. Претежно су то сорте и клонови створени на тамошњем Институту за виноградарство.
И остали произвођачи раде по систему наручивања. Одређене количине припреме и за такозване непознате купце, али је тада сужен избор сорти и лозних подлога.
