У Поморавском округу у раној пластеничкој производњи, углавном, се гаје парадајз и паприка без допунског загревања. Последњих неколико година поједини повртари опредељују се и за рани кромпир, а пољопривредни стручњаци кажу да је пластеничка производња исплатива, али захтевна по питању улагања и константног учења.
– За успешну рану пластеничку производњу потребно је испунити неопходне услове а то су оптимална топлота, осветљење као и довољна количина квалитетне воде и хранива. Предности које нам доноси рана пластеничка производња не огледају се само у доброј заради већ и могућности да се целе године продају пољопривредни производи – каже саветодавац за повртарство у Пољопривредно саветодавној и стручној служби у Јагодини Драган Мијушковић.
У Поморавском округу најчешће се гаји парадајз и паприка без допунског загревања.
– Сетва семена обавља се од 15. јануара па све до прве половине марта, то пре свега зависи и од временских прилика и учесталости ниских температура. Садња расада се обавља од 25. марта па до краја априла а бербу очекујемо од 1. јуна па до краја прве декаде јула месеца. Профитабилност између паприке и парадајза је уједначена али увек, ако постоји тржиште, предност треба дати љутој паприци – наводи Мијушковић.
Последњих неколико година повртари се баве и пластеничком производњом раног кромпира.
-Важно је да се одабере декларисано семе веома раних и раних сорти које садимо наклијале. Јако је битно настирање земљишта и прекривање агрилом. Наклијавање је потребно започети месец дана пре садње, најбоље је да клице буду 1-2 цм дужине. Наклијавањем добијамо рано уједначено ницање, уједначен усев и рано образовање кртола. Наклијавање почиње паковањем и класирањем семенског кромпира у плитке гајбе (могу бити дрвене или пластичне), њих слажемо једну на другу како би имали добар доток ваздуха и светлости у периоду каљења. У периоду од две недеље кртоле излажемо температурном шоку 1-2 степена дневно тако да температуре треба да буду 18-20 степени. Процес се обавља у мраку. У овом периоду потребно је одржавати сталну температуру и добру вентилацију тј. проветреност. Овакве кртоле имају повећан број клица које су слабе и крте. Зато овакве кртоле подвргавамо процесу каљења, одлажемо их у светлој просторији, добро проветреној са температуром од 10 степени која мора бити константна. Све ово има за циљ да кртоле остану кратке на 1-2 цм и очврсну – не буду крте и ломљиве – објашњава Мијушковић.
У Поморавском округу постоји већи број повртара са раном пластеничком производњом који постижу високе приносе. Треба истаћи да они прате трендове савремене пластеничке производње. Приноси су знатно већи него пре 10 година, а напредак је видан и у примени водотопивих ђубрива. И на крају, пољопривредни стручњаци поручују да је најбитније за све повртаре да стекну поверење код муштерија, а то ће најлакше постићи квалитетом својих производа.
Текст: Јелена Лукић
Foto: shutterstock
