Grocka je opština u Srbiji s najvećim zasadima voća. Kuda god da krenete, sve je pod kajsijom, breskvom, trešnjom, višnjom, jagodama. I odavde se ceo Beograd, sve veće pijace i marketi, snabdevaju najslađim plodovima leta. U Begaljici, jednoj od mesnih zajednica Grocke, živi i porodica Ranković, čije gazdinstvo već decenijama uzgaja kajsije. Od dede, oca, pa do najmlađeg Igora koji je preuzeo posao, od pijaca, hladnjača, pa do marketa, kako su se vremena menjala, tako se i način plasmana menjao. Naravno, sa sve većim uspehom i sve boljim plasmanom.
Piše: Zorica Dragojević
– Imamo registrovano gazdinstvo i već generacijama se bavimo kajsijom. U uzgoj je uključena cela porodica: otac, majka, sestra, supruga i ja. Pod kajsijom imamo osam hektara, i to je oko 4,4 hiljada stabala. Prosek je 15 godina starosti stabla. Kalemljene su na podlozi od dženarika, i sami proizvodimo kalem jer ima dosta prevaranata. Više od četrdeset godina kalemimo, deda, otac i sad ja. Ne kupujemo sadnice – priča Igor, koji je od malena u ovom poslu.
Ne dozvoljavaju ucene hladnjačara
Nikada nije hteo da odustane i ponosan je na to što je uspeo da nauči kako se kalemi i da unapredi proizvodnju. U njihovim zasadima najviše su zastupljene konzumne sorte i nešto malo za preradu. Za konzum su namenjene kečkemetska ruža, novosadska krupna rana, nju džerzi 39 i ruža. A za preradu, džemove i rakiju, tu je mađarska najbolja.
– Kad je normalna godina, da ne bude kao prošle godine što je prerodila, uberemo između četrdeset i pedeset kilograma po drvetu, prve klase – ističe Igor. – Sve ide u konzum za markete, ja sam jedan od onih koji je uspeo da se ubaci u velike prodajne centre.
Kaže da je uspeo u trenutku kad je shvatio da ne želi da ga hladnjačari ucenjuju. Sam je odradio marketing, kupio hladnjaču, sam se spojio s marketima i sada već u martu ima otkupljen rod, ma koliki taj rod bio:
– Imamo sve svoje, ne zavisimo od drugih. Bio sam manji kada je deda bio živ i gledao sam kako se on i otac pate s prekupcima i hladnjačarima. Ja sam se potrudio da, pre nego što ozbiljno uđem u proizvodnju, nabavim hladnjaču. Pre deset godina preuzeo sam vođenje gazdinstva i uspeo da ostvarim saradnju s marketima i da ne zavisim ni od koga. Svake godine još u martu i aprilu obezbedim prodaju i na meni je samo da to privedem kraju kako treba. Cena je u odnosu na hladnjačare veća, otkupe ceo rod i uvek traže još. Ja sam zadovoljan.
Jedino što mu je bilo teže u početku jeste šezdeset dana odloženo plaćanje, zakonski. Dok nije stao na noge i počeo da dobija prvi novac za uloženo, bilo je teško. Sada je sve kako treba da bude i zaista je Igor primer za mlade ljude, kako treba da se radi i da se vrednuje svoje.
Sluh za struku i nauku
Od oca i dede naučio je i gde da posadi kajsiju, kako je mraz i grad ne bi uništili. Zbog toga ova godina njemu nije štetila, rod je sačuvan, a sačuvala ga je sama priroda.
– Nisam osiguran, jer je takva pozicija njive da nema grada, ni mraza – navodi Igor. – Kajsija mora da bude na dvesta metara nadmorske visine, ili više i onda nema problema sa gradom i mrazom. Sve ispod toga je rizik. Nisam imao štete od zimskih mrazeva. S obzirom na to da je prošla godina bila veoma rodna, to može da se odrazi na plod ove godine, zima je bila topla, proleće hladno, a posle sneg, zadovoljan sam rodom. Ni puno ni malo, to je sad ono što kažem. Bilo je dosta monilije ove godine, prskano je tri puta protiv monilije i jednom kad je plod već izašao iz čašice i počeo list, išla je zaštita za list i za plod. Obavili smo i drugu zaštitu lista i ploda. Bilo je i jedno prskanje pred branje, samo za moniliju fruktigenu, zato što kajsija ide u hladnjaču, ne za izvoz i preradu. Posle se dostavlja marketima, a monilija fruktigena štiti od plesni i truleži u hladnjači.
Kao i njegovi preci, i Igor sarađuje sa stručnjacima, veruje u njihovu reč i radi onako kako mu savetuju:
– Obavezno radimo analizu zemlje, bez toga ništa. Sarađujemo sa PSS Mladenovac, naročito kada je u pitanju zaštita voća. Znamo i mi dosta, ali ne sve. Pojavljuju se nove bolesti, insekti su otporniji, moraju preparati da se menjaju – kako Igor Ranković kaže – potrebno je stalno pratiti situaciju, ali i voleti svoje zasade i biti uporan.
Najbitnija je ljubav
– Retko ko se odlučuje za voćarstvo jer je prilično nesigurno. Prvo morate sve to da volite, ljubav je najbitnija. Rastao sam uz jagode, jer su se moji prvo njima bavili, imamo ih i sad, ali manje. Na žalost, dosta mladih počne, budu puni elana kad dođe rod i berba, a onda se susretnu s hladnjačarima i razočaraju se. Jedna godina, druga, digne se sidro, napuste ono što su radili i odu u državne ili privatne firme da rade za platu. Toga će biti sve više. Ja nemam nikog iznad sebe, prva sam ruka, što mi pričinjava veliko zadovoljstvo i sigurnost u svoj ostanak u voćarstvu – zaključuje mladi voćar iz Begaljice.
Reper za mlade voćare
– Jesam reper za mlade poljoprivrednike, voćare. Prvo treba da pokušaju da obezbede hladnjače, da ne zavise ni od koga, jer 90 posto proizvođača juri da obere tu robu i da je što pre proda. Nemaju gde da je čuvaju, ona možda može jedan dan da izdrži u prikolici, a već sutradan mora da se rasproda, pa makar otišla i u rakiju. Mlađi sam, ali sam gledao kako su se otac i deda patili zbog toga – seća se Igor Ranković.
