Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ РАСТЕ ПРОИЗВОДЊА БОРОВНИЦЕ У СРБИЈИ: Ни пандемија их не може зауставити

РАСТЕ ПРОИЗВОДЊА БОРОВНИЦЕ У СРБИЈИ: Ни пандемија их не може зауставити

86

Пише: др Александар Лепосавић

Производња боровнице у Србији у последњој деценији континуирано и брзо расте, а површине су готово удесетостручене. Од свега неколико хектара с почетка овог века плантаже боровнице у Србији достигле су данашњих 3.000 хектара и тренд раста се наставља. Повећавају се и приноси па не чуди питање шта је разлог томе.

Озбиљна комерцијална производња боровнице почела је најпре у Ариљу. Срећа је да су Ариљци овај посао озбиљно схватили и да су успели већ у почетку гајења боровнице, прокрчивши тако пут осталима, новим произвођачима. Пре њих, а често и данас, сва знања струке и науке сводила су се на једно – боровница тражи кисела земљишта. Питање механичког састава земљишта, количине и квалитета воде скоро се нису ни помињала. Показало се, ипак, да све ове компоненте треба узети у обзир.

Добар старт Ариљаца повукао остале

Наравно да је срећа да су Ариљци још пре петнаестак година, због квалитета садног материјала и свих осталих услова неопходних за добар развој и почетак плодоношења већ у првој години гајења искусили квалитет воћа, коме се због хранидбених и лековитих карактеристика у свету посвећује велика пажња. Следеће године изашли су на тржиште и почели да продају плодове у тренутку када их у Европи нема пуно. Због тога, али и због квалитета који је био далеко бољи од боровнице која је долазила из других земаља, цена је била веома стимулативна.

Све ово имало је великог одјека и добар глас се брзо прочуо па се од 2006. боровнице у нашој земљи нагло шири. Наравно да је било и грешака, а грешимо и данас. С обзиром на чињеницу да су у производњи боровнице интерес нашли и бројни увозници садница и потребног материјала за гајење, који су обично прописивали и технологију, а грешке у заснивању се веома тешко или никако не могу исправити. Ово је посебно изражено код боровнице која, поред осталог, изискује и веома велика почетна улагања.

Високожбунаста боровница спада у културе са највећим захтевима по питању припреме земљишта за садњу, због два врло битна разлога: ова врста воћа има специфичне захтеве у погледу пХ вредности, садржаја органске материје, влажности, механичког састава и других параметара са којима се мери производна вредност земљишта. Такође, засад остаје на истој површини више година, па се пропусти у припреми тешко могу надокнадити.

Боровници највише одговарају дубока (30−50 цм), плодна (са садржајем хумуса од 7−10 %, а по некима и до 15%), кисела (пХ = 4,2 до 4,8), лака, добро дренирана и добро аерирана, такозвана „ваздушно – прозрачна” земљишта.

У погледу агроеколошких чинилаца, приликом одабира позиције за гајење боровнице треба избегавати терене на којима се дуже задржава вода, затворене долине, положаје који су на удару хладних, сувих и јаких ветрова, као и стрме терене. У случају било каквог одступања од набројаног, ни најбоља агротехника не може надокнадити губитке у биљкама или приносу.

Високи и потражња, и цене

Eвропски пoтрошачи боровнице ове године суочили су се са проблемима у снабдевању, јер су због хладног пролећа, произвођачи у поједним земљама, као што је случај са Шпанијом, каснили са испоруком плодова и више од 20 дана. То је донекле пореметило традиционална тржишта на којима се наша боровница изузетно добро котира. Иако су пролећне температуре омогућиле шпанској кампањи боровница да избегне концентрацију понуде за коју се страховало почетком године, у неким земљама северне Европе време се није поправљало током лета. Зато су и други произвођачи из европских земаља, а са њима и Србија ове године закаснили за 15 и 20 дана. То је омогућило да шпанска боровница на тржишту остане присутна током читавог маја и јуна, али је, на срећу, потражња и даље врло висока и цене се држе на пристојном нивоу.

Најчешће извозне дестинације српске боровнице су земље Европске уније, Русија, а у последње време и Јапан и Америка. Због квалитета који се остварује у нашој земљи, пре свега изузетног органолептичког укуса, купци су углавном задовољни.

Откуп и извоз добро организовани

У нашој земљи се доминантно гаји сорта Дјук. Поред неоспорно доброг квалитета и времена приспећа плодова, за постојећу доминацију ове сорте у производним засадима наше земље су свакако пресудни и прилагођеност агроеколошким условима и лакоћа гајења. Наравно да постоје и друге квалитетне сорте, али да би се нека од њих увела у производњу треба времена за испитивање њених биолошко – производних карактеристика у одређеном подручју. Врло често наши произвођачи за то немају времена и вођени маркетиншким кампањама трговаца и стваралаца нових сорти, без икаквог утемељења посаде непроверену сорту и доживе неуспех.

А, цена неуспеха у било којој производњи а поготову код боровнице није мала. Због тога је потребан далеко већи опрез приликом одабира сортимента, посебно имајући у виду чињеницу да је један од највећих произвођача садног материјала, уједно и власник селекционе куће на једном од бројних скупова боровничара самоуверено изјавио да произвођачи забораве постојећи сортимент јер ће се у будућности гајити само нове сорте. Од тада је прошло више година и реалност га је у прилично великој мери демантовала.

За сада производња, откуп, дорада и пласман боровнице на инострана тржишта у нашој земљи прилично добро функционише. То је резултат постојања више фирми и групација које се овим пословима баве. Оно што недостаје и на чему се у будућности мора порадити је организација маркетинга и промоције производње и добробити коришћења боровнице произведене у Србији.

Важна помоћ државе и ИПАРД програма

Почетни кораци у гајењу боровнице код нас су учињени у оквиру УСАИД-овог програма подршке овој производњи у Општини Ариље. Министарство пољопривреде помаже произвођаче кроз субвенционисану набавку садног материјала, опреме за наводњавање, заштиту од елементарних непогода и та средства су у великој мери омогућавала појединцима да одреде површину и интензивност својих засада.

С обзиром на то да се за производњу боровнице у нашој земљи у великој мери одлучују људи из различитих области бизниса и да су због озбиљности и висине инвестиције у заснивање засада у већој мери информисани у односу на неке друге произвођаче, боровничари у великој мери успешно користе средства из ИПАРД програма, уз друге изворе финансирања, што све заједно утиче на прилично високу примену савремених решења у овој производњи, пре свега кад је у питању заштита од елементарних непогода, аутоматизација и потпунија контрола поступака заливања и фертиригације.

Пандемија је битно утицала на пораст тражње јагодастог воћа у свету. Поред боровнице, расту и малина и купина, повећавају се произведене количине, али и њихова цена на тржишту. Пораст производње у свету је навео одређене земље да покушају да заштите сопствене произвођаче. Америчка комисија за међународну трговину је на 427 страна објавила анализу утицаја увоза свеже, расхлађене или смрзнуте боровнице у САД на положај домаћих произвођача.

Комисија је најзад утврдила да, без обзира на повећан увоз свежих, потхлађених и смрзнутих боровница, те количине не представљају претњу америчким произвођачима овог воћа. Ова прича за нас је интересантна јер се у америчким разматрањима као извозник, пре свега смрзнуте боровнице, појављује и Србија, из које је 2016. године у Америку извезено 116 тона смрзнуте боровнице, следеће године 115 тона, 2018. само једна тона, 2019. 35 тона и 2020. године 29 тона. У 2020. години по извозу боровнице у Америку превазишли су нас и добављачи из Црне Горе са извезених 70 тона ових плодова.