На основу истраживања стручњака, у Србији убрзано расте производња органске хране. Обрадиве површине које су под органским засадима су још мале у односу на поједне европске земље, а претходне године наша земља забележила је рекордан извоз органске хране. Иако је држава повећала подстицаје, произвођачи и даље сматрају да су они недовољни.
Иако је органска храна скупља, стручњаци истичу да њено конзумирање позитивно утиче на наш организам и да се много не разликује од конвенционалне хране.
„Данас се много људи воде неком заблудом нећу јести јабуку, јер се прска пуно пута. Прска се пуно пута са јако благим пестицидима и шта се дешава. Они се заперу првом кишом и мора поново и поново да се прска. Много је горе они су могли узети генетски модификовану јабуку и не прскати ни једном. Тако да је код нас је храна поприлично добра што се тиче нормалног узгоја, а органска је да кажем још 10 посто боља“, рекао је Жељко Башић, нутрициониста.
Како би могао да пласира своје производе, сваки произвођач мора да испуњава одређене услове, а то је пре свега да производ садржи више од 70 одсто органских састојака. Постоји само један начин да се утврди која је храна органског порекла.
У Србији постоји више од 6.000 произвођача, који се баве органском производњом, од којих је око 500 из Покрајине. У односу на период од пре неколико година, број произвођача у нашој земљи знатно се повећао. Али где смо ту ми у поређењу са остатком Европе?
„Ако се упоређујемо са земљама из окружења онда можемо рећи да Словенија има дупло већу површину негде око 50.000 хектара, у Хрватској је то око 100.000 хектара, рецимо у Мађарској је то око 300.000 хектара док је у Румуније преко 400.000 хектара што говори да у другим земљама такође постоји значајна површина која управо служи за производњу хране по органским принципима“, рекао је проф. др Бранислав Влаховић, Пољопривредни факултет у Новом Саду.
Претходне године наша земља забележила је рекордан извоз органске хране, који је износио око 40 милиона евра. Иако је држава повећала подстицаје за производњу органске хране на 380 милиона динара, произвођачи и даље сматрају да су они недовољни.
Извор: РТВ
Фото: Pixabay
