Насловна ВЕСТИ Ратарске културе у доброј кондицији

Ратарске културе у доброј кондицији

360

Ратарске културе на територији Града Вршца и општина Пландиште, Бела Црква и Ковин, коју покрива ПССС Вршац, у доброј су кондицији. Ових дана почиње и сетва пролећних усева, а под утицајем тржишта и на овом терену се примећује благо повећање површина под одређеним културама.

Захваљујући изузетно добрим условима током јесени, сви озими усеви који су засновани у оптималним роковима у доброј су кондицији, и према мишљењу стручњака, имају потенцијала за приносе нешто више од просечних. Повећањем температура, усеви пшенице и јечма почињу интензиван раст, а период марта месеца који је био прилично сув, допринео је томе да нема ни опасности од болести усева.

„У даљем периоду, после ових киша почетком априла – крајем марта, видећемо како ће стање да се развија, али очекујемо да ће све проћи без већих проблема, имајући у виду да су пољопривредници спремни на заштиту од болести, а да се већ ради заштита од корова и од болести када је у питању уљана репица“, сматра дипл. инжењер Еуген Баба, стручни саветодавац ПССС Вршац.

Сетва пролећних култура на неким парцелама отпочела је већ претходног месеца, захваљујући добрим временским условима у том периоду, али десетак дана са нижим температурама и кишом крајем марта и почетком априла успорили су њихов развој у фази клијања и ницања, али се не очекују већи проблеми.

„Кампања сетве креће, рокови су ту, и за сада се ни са чим не касни. Пролеће је с просечним температурама, и полако се враћамо последњих година на сетву од 5. до 15.априла, и изгледа да ће и ова година бити таква“, додаје Баба.

На територији коју покрива ПССС Вршац, под пшеницом је нешто више од 35.000 хектара, под јечмом око 3.900 ха, кукуруз се сеје на више од 50.000, а сунцокрет на око 35.000 ха. Под утицајем тржишта и на овом терену се примећује благо повећање површина под одређеним културама.

„Пшеница је већ у јесен посејана на нешто већој површини, за 5 до 10 одсто у односу на вишегодишње површине, а сигурно да сунцокрет на овом терену представља једну од највећих зарада. Ако заиста буду цене о којима се прича, сигурно ће и то допринети благом повећању површина“, закључује Баба.

Стручњаци ипак подсећају да осим о економских параметрима, произвођачи морају водити рачуна и о технологији производње и плодореду, који је од великог значаја за смањење инфективног потенцијала у земљишту и стварање услова за боље приносе.

Извор: РТВ

Фото: Pixabay