За зимницу од око 20 килограма киселог купуса, ове сезоне потребно је најмање од 1.200 до 2.000 динара, док је иста количина омиљене салате од овог поврћа прошле године коштала двоструко мање.
Како је лане килограм футошког купуса могао да се пазари у просеку 30 до 40 динара, разлика је драстична. Произвођачи поручују да је поскупело баш све, па зашто не би и купус и додају да је садашњих 80 динара тек исплатива цена за узгој.
Према последњим подацима Републичког завода за статистику килограм купуса иде и до рекордних 109 динара у Новом Саду, а једино је у Краљеву протекле недеље могао понегде да се нађе за 40 динара. Свака тона купуса тако „поједе“ нам 30.000 до 40.000 динара више него прошле јесени.
На пијачним тезгама има купуса, али ни издалека као ранијих година. Продавци кажу, већ је почела сезона за остављање овог лиснатог поврћа, пуне се каце и бурад купусом, али признају да се пазари мање него ранијих година. Објашњавају, цена је већа, а осим тога из године у годину све је мање узгајивача због слабе исплативости.
– Уз све муке, суша је убила расад ове године – каже Миливоје, узгајивач из околине Београда. На његовој тезги на Зеленом венцу купус је јуче коштао 70 динара – Биле су велике врућине, па је род изузетно лош, понуда мања него годинама раније. Једино ако нас цена извуче.
Килограм футошког купуса, који има заштићено географско порекло код произвођача из Удружења „Футошки купус“ на велико стаје 60 динара, а за мање количине 80 динара. Цене су у овом распону и у већим трговинским маркетима. Према речима Бранислава Гулана, пољопривредног аналитичара, чувени футошки купус се у Србији гајио на 200 до 300 хектара, а сада на свега око 100 хектара.
– Произвођачи због неисплативости све више одустају. Ниска цена претходних година није доносила зараду. Тек је ове године цена, када се узму у обзир сви расходи, таква да може да донесе некакву зараду – објашњава Гулан.
– Осим тога, апсолутно све што утиче на гајење и овог поврћа је поскупело, па не треба да изненађује 100 одсто виша цена него прошле године.
Да је купуса мање, а да су више цене горива, ђубрива, семена, а пре свега сезонског рада назидали цену, сматрају и у Привредној комори Србије.
– Осим што је принос драстично смањен због временских прилика, велики утицај је имало и поскупљење радне снаге – каже Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС.
– Код нас се ово поврће гаји под отвореним небом, мала су улагања у технологију и заштиту, па увек влада велика неизвесност да ли ће родити и колико.
Расад је поскупео за око 30 одсто, али произвођачи кажу да је то имало много мањи утицај на познато зелено поврће. Много више је назидала цену дневница за сезонске раднике, која је достигла око 30 евра. Уз то, интересовање за тај посао у Србији је све мање, па долазе сезонци из иностранства.
Извор: Вечерње новости
Фото: Pixabay
