У овом периоду један од најважнијих послова у воћњаку је зимска резидба. Постоје правила којих се треба придржавати. Једно од њих је да слабија резидба убрзава и повећава родност, а оштрија повећава бујност и успорава родност. Такође, млађа, односно стабла која не рађају, треба минимално орезивати. Она су углавном бујнија па би се у супротном још више подстакао нови пораст. Воћке које у круни имају слабији прираст летораста требало би оштрије орезивати да би се подмладиле. Све наведено указује на то да се резидба мора прилагодити воћној врсти, сорти, бујности и старости стабла, облику крошње…
Јабука
Када је у питању јабука, стручњаци често истичу да се свака сорта орезује различито. Први корак приликом резидбе је одстрањивање осушених, изломљених и грана које се укрштају и засењују једна другу. Након тога се проређују једногодишњи леторасти. Овде је потребан опрез јер семора водити рачуна да се остави довољан број летораста да би се на њима формирале квалитетне родне гранчице које ће донети род следеће године. Води се рачуна о њиховом распореду – у доњем делу круне се остављају развијенијидужине 50–60, док се у горњем делу одабирају краћи, до 40 центиметара дужине.
На крају резидбом се регулише број родних, односно пупољка са образованим цветним зачецима. У условима где је он умерен (30–40 одсто) стручњаци препоручују да се резидбом скрате или само прореде трогодишње и старије родне гранчице. Слаба (блага) резидбу одговара стаблима која имају мање родних пупољака. Уколико је број родних пупољака по стаблу велик, а вегетативни пораст нормалан, мора се применити оштра резидба. То значи да се из основе избацују све изрођене гране, а за род оставља двогодишње дрво обрасло родним гранчицама. У засадима где је хемијско проређивање плодова редовна мера, двогодишње гране се не скраћују. Овом тзв. дугом резидбом смањује се бујност воћака, боље је формирање цветних зачетака, лакше је хемијско проређивање плодова, боља њихова обојеност и смањено отпадање.
Крушка
Резидбу родних стабала крушке треба прилагодитисорти. И овде је корисно да се прво провери родни потенцијал, нарочито за сорте које су осетљиве на мраз. По правилу, за родна стабла се препоручује умерена резидба. Сваке године потребно је заменити 10-30 одсто родног дрвета, уз вођење рачуна о томе да се задржи основни узгојни облик.
Колико родних пупољака треба оставити на двогодишњој грани крушке зависи од сорте, стања и количине пупољака, као и од интензитета пораста. По правилу, двогодишња грана која на врху има неколико дужих или краћих летораста је виталнија и на њој се може оставити већи број родних пупољака.
На двогодишњем дрвету вилијамовке, калуђерке, моретинијеве ране и пакамс тријумфа оставља се четри до шест родних гранчица, односно пупољака. Једногодишњи леторасти се уклањају само ако их има много, а ако их је мало – оставе се. Код сорти фетелова и боскова бочица препоручује се 6–8 пупољака на двогодишњем дрвету, а на кратким гранчицама 1–2 пупољка.
Клержо и јунска лепотица доносе род на кратким родним гранчицама које се налазе на старијим гранама. Приликом њихове резидбе мора се контролисати вршни прираст. Такође, пожељно је и да се старије родне гранчице из унутрашњости круне повремено скраћују или проређују.
Красанка и зимска деканткиња траже кратку, односно оштру резидбу. У условима када је број родних пупољака са диференцираним цветним зачецима велики, на двогодишњој родној грани треба оставити највише два родна пупољка, а ако је слабији, три-четири. Родни колачи (изрођено дрво) се уклањају, а на кратком родном дрвету оставља по један родни пупољак.
Шљива
И сорта шљиве одређује начин резидбе. Код чачанске родне и ваљевке треба уклонити све изрођене гране и кратко родно дрво. Ово се нарочито мора урадити у нижим деловима круне да би се активирали вегетативни пупољци за развој дугог родног дрвета. Такође, препоручује се и превођење примарних и секундарних грана на нижу бочну грану или родну гранчицу, пре свега због одржавања виталности родног дрвета.
Стенлеј захтева ригорознију (оштрију) резидбу. На стаблима ове сорте увек се мора оставити одговарајући број једногодишњих летораста на којима ће се у току године образовати кратке родне гранчице на којима ова сорта углавном и рађа.
Најквалитетније родне гранчице пожегаче су мајске китице и цветне гранчице које се завршавају трнастим израштајем и налазе се на двогодишњој грани. Резидбом ове сорте треба спречити премештање родног дрвета на периферију грана. То се ради сталним скраћивањем скелетних и полускелетних грана на једну бочну грану и летораст, уз обавезну изолацију врхова – проређивање летораста при врху грана. Сви делови круне морају имати довољно светлости.
Вишња
Да би се вишња правило орезала неопходно је познавати тип гранчица на којима претежно рађају поједине сорте. Монтморенси, ричморенси, мајска вишња, мајурка, метеор, ердски јубилеј, краљица хортензија углавном доносе род на мајским букетићима. Код ових сорти резидба је минимална и има за циљ обнављање родног дрвета. То значи да када се оно изроди повратним резом треба га подмалидити. На нижим деловима старијег дрвета остављају се и једногодишње гранчице на којима ће се формирати нови мајски букетићи.
Крупна лотова, рекселе, хајманова конзервна, горсемска и шумадинка највећи део рода доносе на једоногишњим гранчицама и за њих је карактеристично да су склоне огољавању грана. Захтевају редовну и оштрију резидбу. Бујни леторасти у унутрашњости круне се потпуно уклањају, као и оголеле и танке висеће гране. Старије изрођено дрво се прекраћује.
Облачинска вишња, келерис 14 и келерис 16рађају на мајским букетићима и дугим родним гранчицама. Ако се не орезују, њихове круне брзо постају прегусте и због високе родности дају плодове лошијег квалитета. Захтевају редовну резидбу која подразумева проређивање круне уклањањем бујних летораста и старијег изрођеног родног дрвета. Оставља се што више умерено бујних витих родних гранчица које дају најквалитетније плодове.
Трешња
Трешња најчешће образује ретку и добро осветљену круну. Због тога се некада мислило да је не треба орезивати. Међутим, данас се сматра да је резидба веома важна, нарочито код стабала гајених на слабо бујним подлогама и у густом склопу.
Зимска резидба се састоји углавном у прекраћивању грана и проређивању сувишних летораста. Обавезно се регулише висина круне. Бочне гране се скраћују на летораст чији правац раста обезбеђује отварање круне, односно који је усмерен ка њеној периферији. Приликом резидбе треба настојати да се остави што више умерено бујних летораста који расту под отвореним углом, јер то доприноси смањењу буности стабле. Бујни, усправни леторасти, нарочито у унутрашњости круне, уклањају се одсецањем до основе.
Интензитет резидбе трешње треба прилагодити вегетативном расту стабла, а он је оптималан када је дужина летораста 30-40 центиметара. Тамо где су леторасти краћи треба јаче орезати да би се подстакао њихов раст. Мање интензивна резидба се препоручује за бујнија стабла и своди се на проређивање грана. Веће пресеке пожељно је загладити оштрим ножем и премазати калем-воском или неким другим заштитним средством.
С. Малиновић
Добро јутро број 562 – Фебруар 2019.
