Још није касно да се посади воће, али пролећну садњу треба урадити што раније, по могућству до средине марта. Свако одлагање је неповољно, јер се смањује проценат пријема и пораст посађених воћака. Такође, касно посађене саднице веома су осетљиве на сушу, па је потребно често проверавати колико воде имају и редовно их заливати.
Пролећна садња препоручује се за ветровите положаје и пределе с влажнијом климом, али и за тежа земљишта. Често се каже да ова садња носи одређени ризик. Због тога је веома важно да се за нови воћњак одабере погодно место, од чега у великој мери зависи дуговечност засада и рентабилност производње.
Замка узаних и затворених долина
Светлост је покретач живота. Због тога за нов воћњак изаберите добро осунчана места. У условима када воћка има довољно светлости, круна се правилно развија и носи обиље цветних пупољака. Не заборавите да су најбоље осветљене јужне експозиције, као и места на врховима брда и нагиба, а најслабије узане и затворене долине, односно увале. Јужне експозиције изаберите за коштичаве воћне врсте, односно ране сорте бресака, крушака, трешања и шљива, а на северне садите јабучасте врсте, попут зимских сорти јабука и крушке, кајсије и шљиву пожегачу.
Избегавајте положаје код којих се на доњем делу падине налази нека препрека попут шуме, живе ограде, неке зграде, или зида. На таквим местима сакупља се влажан и хладан ваздух, а магле и мразеви су чести. У тим условима цветови и млади плодови чешће измрзавају, оплођење је лошије, а чешћа је и појава болести, нарочито код осетљивих врста, односно сорти.
За већину воћних врста најбољи су положаји са благим нагибом. Такође, воћке боље рађају, а плодови су обојенији када се налазе у близини већих водених површина. Осим на бољу осветљеност, водене површине испаравањем утичу и на смањење колебања температуре ваздуха, чиме се умањује могућност оштећења од позних пролећних мразева или екстремно ниских зимских температура.
Ветар као сметња и као пријатељ
Не треба занемарити ни учесталост и јачину ветрова у подручју воћњака. У већини случајева ветар, нарочито ако је хладан, неповољан је за воћарску производњу, јер исушује земљиште, отежава лет опрашивача, проузрокује отпадање плодова, посебно оних с кратком петељком, а често може поломити гране, па и цела стабла. Произвођачи који немају избора треба да размисле о подизању ветрозаштитних појасева. Међутим, не треба заборавити да ветар, поготово благ поветарац, може да има и корисно дејство на воћке, које се уз помоћ њега опрашују, попут ораха, кестена и леске. Осим тога, у току зиме и пролећа не дозвољава задржавање хладног ваздуха, а у вегетацији струјањем смањује услове за појаву гљивичних и других обољења.
Ограничавајући фактор за гајење појединих воћних врста могу бити ниске температуре. Рани јесењи мразеви у нашим климатским условима наносе мање штете од позних пролећних. Опасност од мразае највећа је у котлинама и долинама, где због сливања хладног ваздуха низ падине, долази до стварања тзв. језера хладног ваздуха. Оно може настати и на равном или благо нагнутом терену, уколико постоје препреке на путу хладног ваздуха које спречавају његово отицање.
Приликом избора места за подизање воћњака посебна пажња мора се обратити на позне пролећне мразеве. Тамо где су чести, не треба гајити врсте које рано цветају, попут бадема, кајсије, брескве, раних сорти трешње, вишње и крушке. У погледу отпорности на ниске температуре постоји велика разлика и између сорти, па је корисно пре њиховог избора добро проучити услове у којима најбоље успевају.
Избегавати тешка земљишта
Воћкама не одговарају сувише влажна, тешка земљишта и она с високим нивоом подземних вода. На њима се корен развија површински и врло често се, услед непропустљивости површинских вода, гуши и суши. Корисно је познавати и количну падавина у току вегетације. Већина врста може да се гаји тамо где се она креће од 600 до 900 милиметара. Пажњу треба обратити и на њихов распоред. Воћкама су најпотребније у време цветања, образовања цветних пупољака и развитка плодова.
Не заборавите анализу
Пре подизања воћњака мора се урадити анализа земљишта. Посебно се мора обратити пажња на сдржај хумуса и хранљивих материја (азот, фосфор и калијум), као и на pH вредност земљишта. Нажалост, недовољно произвођача ослања се на анализу земљишта као основу за подизање засада, а управо је она та која нам казује да ли се воћњак исплати подићи на том месту и које су формулације и количине ђубрива потребне за ђубрење пре садње, као и за које је врсте воћака погодна одређена парцела.
Добро јутро број 574 – Фебруар 2020.
