Srpske paore zadesila je još jedna teška godina. U istoriji njihovog bavljenja poljoprivredom, kako pričaju, nije bilo skuplje đubrivo, nisu više uložili u setvu i neće biti u većim gubicima. Rod ječma i pšenice je podbacio, cene na našoj berzi su niske, te se pitaju da li će i kako preživeti i hoće li imati za narednu setvu. Subvencije im na tolike gubitke i ne znače puno, a još i kasne ili nisu ni isplaćene. Ostaje samo da se nadaju da će se nešto promeniti. O problemima sa kojima se trenutno suočava, za Dobro jutro pričao je Miša Vukić iz Gospođinaca.
Dobili smo onih devet hiljada subvencija, drugih devet se više nigde i ne pominje, a neki nisu još dobili ni tih devet. Jako puno ljudi nije dobilo ni doplatu za suncokret, za koju je bilo obećano da će biti isplaćena do Nove godine, a sad je kraj juna. Katastrofa je sve – još na početku razgovora žali se Miša Vukić iz Gospođinaca. Njegov gubitak će ove godine biti prilično visok, s ozbirom na to da su prinosi dosta lošiji zbog kiše koja je padala.
– U gubitku sam na ječmu oko 150-200 evra po jutru. Za cenu još nisam siguran, šuška se da će biti oko 16 dinara. Prosek je 3.700 kila po jutru po ceni od 16 dinara to je 59 200 dinara, ‘ajde da zaokružimo na 60 hiljada, a mene proizvodnja košta oko 90 hiljada dinara, što je 30 hiljada dinara gubitka po jutru – gubitak bi bio i veći da Miša nema svoju mehanizaciju i sopstvenu radnu snagu.
– Imam sva svoja radila, plaćam bukvalo naftu i to je to. Ne računam svoj rad i amortizaciju mehanizacije. Čovek kome ja treba da posejem i požanjem, da računam samo 8 hiljada za gorivo koliko mi treba, to je 82 hiljade i da dodate na uslugu 20 hiljada, njega košta 100 hiljada dinara, što znači, ako nema mašine, u gubitku je 40 hiljada dinara. Najjednostavnija i najrealnija računica – ovo je minus u kome su zbog ječma, šta će biti sa pšenicom još se ne zna.
– Juče smo nešto probali, sve je sitno, oko 4,5 tona po jutru, ali je ulog čak i veći. Nekih 7-8 hiljada veći ulog po jutru, tako da ne znam. Cenu kao i svake godine ne znamo, krađa je ogromna – kako rešiti problem, da bude dobro svima veliko je pitanje na koje Miša ima vrlo jednostavan odgovor.
– Da gospoda hoće malo da usklade cene na našoj berzi sa cenom na drugim berzama, sve bi bilo ok. Ne možete vi meni prodavati najskuplje đubrivo u istoriji u Srbiji i onda da vratite cenu žitarica. Katastrofa je – zabrinut je paor, jer su gubici iz prethodnih godina veliki, a sustigli su ih i ovogodišnji. Neka vrsta udruživanja i samostalnog izlaska na tržište žitarica nije moguća jer su paori prezaduženi u repromaterijalu.
– Mislim da jedno 90% poljoprivrednika mora da preda robu jer je prezaduženo. Uzimali su repromaterijal, a imali su dve loše godine prethodne, zaliha nema, ne da nema, nego su potrošene unapred – a o tom unapred ne sme ni da se razmišlja.
– Pitamo se, hoćemo li preživeti. Meni je na ječmu gubitak milion dinara, ako ne i više, i ne mogu da razmišljam o sledećoj setvi, ne znam cenu, ne znam rod, ništa ne znam. Subvencije su najmanji problem, samo bih imao deset hiljada manje gubitka, a to mi ništa ne znači kad gubim milion, da li je milion ili 900 hiljada dinara. Hajde da budemo neki optimisti na kraju, ali teško je – zaključio je Miša Vukić iz Gospođinaca.
Zorica Dragojević
Foto: Adobe stock
