Насловна ТЕМЕ ГЉИВЕ Рупичавке важни разлагачи мртве дрвне масе

Рупичавке важни разлагачи мртве дрвне масе

74

Пише: Момчило Даљев

Рупичавке плодоносе током целе године и поједине врсте могу да зађу дубоко у зиму, док неке од њих спадају у прве веснике пролећне сезоне гљива. Широко су распрострањене и представљају важне разлагаче мртве дрвне масе.Рупичавке (Polyporus) су род гљива у оквиру фамилије Polyporaceae.

Временом је утврђено да су рупичавке полифилетског порекла (немају заједничког претка) те су, сходно новим сазнањима, разбијене у више нових родова попут: Cerioporus, Neofavelus, Lentinus и други

Шкрипавац

Латински назив је Cerioporus squamosus. Шешир јој је обима од 40 до 60 цм, а дебљине до 5 цм, бубрежастог облика, са благим удубљењем по средини. Површина шешира је крљушаста, браон боје на окер-жутој основи. Ивица шешира је у младости подвијена а, како гљива стари, постаје у равни с остатком шешира. Поре су крем боје, издужене и угласте а цевчице се спуштају низ дршку. Дршка је постављена по страни гљиве, тврда, сомотаста и црна према бази. Месо јој је дебело, мекано док је младо а, како гљива стари, постаје тврдо и жилаво, пријатног је гљивљег мириса који понекад уме да буде непријатан. Плодоноси крајем пролећа и почетком лета, често расте у великим букетима, и то на листопадном дрвећу. Гљива је јестива док је млада, мада не спада у квалитетну врсту са гастрономске тачке гледишта. Доста је жилава и помало шкрипуцка под зубима, по чему је и добила народни назив.

Јесењи рупичар

Picipes badius има шешир обима до 20 цм, по средини је удубљен, а површина му је глатка и сјајна, у смеђим и црвеним тоновима, средина је знатно тамнија од обода. Ивица шешира је светлија, подвијена и таласаста. Поре су беличасте, а цевчице силазе низ дршку, поре су веома ситне. Дршка је у боји пора и централно постављена у односу на шешир. База дршке је тамнија, скоро црна и често уме да буде једва присутна тако да делује као да је непостојећа, а да шешир сам израста из гране дрвета. Месо ове гљиве је жилаво, танко и веома пријатног мириса. Плодоноси на мртвом дрвету лишћарских врста. Нејестива је гљива.

Мали шкрипавац

Шешир Polyporusa tuberastera обима је до 10 цм, углавном је округластог облика са благим удубљењем по средини. Шешир је светлобраон до тамнонаранџасто-браон боје, прекривен ситним крљуштима, понекад благо зониран, ивица је помало подвијена. Дршка је нешто светлија од боје шешира, централно постављена у односу на шешир и длакава при бази. Поре су беличасте до крем боје, широке, угласте и силазе низ дршку. Плодоноси током лета и јесени на мртвом листопадном дрвећу, често на букви. Ова гљива је јестива док је млада и мекана, старењем постаје жилава и дрвенаста.

Црноноги шкрипац

Латински назив Cerioporus leptocephalus. Шешир јој је обима до 10 цм, углавном је заобљен, с удубљењем у средини. Како расте, све више добија облик пехара. Површина шешира је глатка и благо матирана, окер до кестењасте боје. Ивица шешира је благо подвијена. Поре су беличасте па окер боје, како гљива стари. Цевчице се спуштају низ дршку. Поре су веома ситне. Дршка је у боји пора и централно је постављена у односу на шешир, при бази дршке је црна. Месо ове гљиве је конзистенције као плута, жилаво, беличасто и без особитог мириса и укуса. Плодоноси на мртвим гранама листопадног дрвећа, најчешће на букви. Нејестива је врста.

Длакава рупичавка

Lentinus arcularius има шешир обима до 6 цм, скоро па у потпуности раван, с удубљењем у средини. Површина је прекривена крљуштима, браонкасте боје на крем основи, с ивицом шешира која је прекривена длачицама. Поре су крупне, крем боје, шестоугаоне. Дршка је централно постављена, помало прекривена крљуштима и светлосмеђе боје. Месо јој је жилаво попут плуте, крем боје, благог мириса и укуса. Плодоноси од пролећа до јесени на мртвом дрвећу листопадних врста. Нејестива је гљива.

Јеленово уво

Polyporus umbellatus је ретка и строго заштићена гљива. Плодно тело се састоји од мноштва, у неким случајевима и више стотина шеширића, обима до 4 цм. Шеширићи су светлобраон боје и удубљени по средини. Дршка је знатно светлија од шеширића, чврста, и грана се на два крака, а на крају сваког се налази по један шеширић. Поре су беле и веома ситне. Спада у јестиве и веома цењене гљиве због лековитих својстава, али је, такође, прилично угрожена.

Саћаста рупичавка

Шешир Neofavelusa alveolarisa је обима до 6 цм, округлас, понекад бубрежастог облика, с удубљењем по средини. Површина шешира је крљушаста, прљавонаранџасте боје на светлијој површини. Ивица шешира остаје дуго подвијена. Поре су јој крем боје и шестоугаоне. Дршка је постављена по страни шешира, тврда је, крем боје и тамнија у основи. Месо јој је танко, жилаво, крем боје, благог мириса и укуса. Плодоноси на мртвом дрвећу листопадних врста. Нејестива је гљива.