Piše: Momčilo Daljev
Rupičavke plodonose tokom cele godine i pojedine vrste mogu da zađu duboko u zimu, dok neke od njih spadaju u prve vesnike prolećne sezone gljiva. Široko su rasprostranjene i predstavljaju važne razlagače mrtve drvne mase.Rupičavke (Polyporus) su rod gljiva u okviru familije Polyporaceae.
Vremenom je utvrđeno da su rupičavke polifiletskog porekla (nemaju zajedničkog pretka) te su, shodno novim saznanjima, razbijene u više novih rodova poput: Cerioporus, Neofavelus, Lentinus i drugi
Škripavac
Latinski naziv je Cerioporus squamosus. Šešir joj je obima od 40 do 60 cm, a debljine do 5 cm, bubrežastog oblika, sa blagim udubljenjem po sredini. Površina šešira je krljušasta, braon boje na oker-žutoj osnovi. Ivica šešira je u mladosti podvijena a, kako gljiva stari, postaje u ravni s ostatkom šešira. Pore su krem boje, izdužene i uglaste a cevčice se spuštaju niz dršku. Drška je postavljena po strani gljive, tvrda, somotasta i crna prema bazi. Meso joj je debelo, mekano dok je mlado a, kako gljiva stari, postaje tvrdo i žilavo, prijatnog je gljivljeg mirisa koji ponekad ume da bude neprijatan. Plodonosi krajem proleća i početkom leta, često raste u velikim buketima, i to na listopadnom drveću. Gljiva je jestiva dok je mlada, mada ne spada u kvalitetnu vrstu sa gastronomske tačke gledišta. Dosta je žilava i pomalo škripucka pod zubima, po čemu je i dobila narodni naziv.
Jesenji rupičar
Picipes badius ima šešir obima do 20 cm, po sredini je udubljen, a površina mu je glatka i sjajna, u smeđim i crvenim tonovima, sredina je znatno tamnija od oboda. Ivica šešira je svetlija, podvijena i talasasta. Pore su beličaste, a cevčice silaze niz dršku, pore su veoma sitne. Drška je u boji pora i centralno postavljena u odnosu na šešir. Baza drške je tamnija, skoro crna i često ume da bude jedva prisutna tako da deluje kao da je nepostojeća, a da šešir sam izrasta iz grane drveta. Meso ove gljive je žilavo, tanko i veoma prijatnog mirisa. Plodonosi na mrtvom drvetu lišćarskih vrsta. Nejestiva je gljiva.
Mali škripavac
Šešir Polyporusa tuberastera obima je do 10 cm, uglavnom je okruglastog oblika sa blagim udubljenjem po sredini. Šešir je svetlobraon do tamnonarandžasto-braon boje, prekriven sitnim krljuštima, ponekad blago zoniran, ivica je pomalo podvijena. Drška je nešto svetlija od boje šešira, centralno postavljena u odnosu na šešir i dlakava pri bazi. Pore su beličaste do krem boje, široke, uglaste i silaze niz dršku. Plodonosi tokom leta i jeseni na mrtvom listopadnom drveću, često na bukvi. Ova gljiva je jestiva dok je mlada i mekana, starenjem postaje žilava i drvenasta.
Crnonogi škripac
Latinski naziv Cerioporus leptocephalus. Šešir joj je obima do 10 cm, uglavnom je zaobljen, s udubljenjem u sredini. Kako raste, sve više dobija oblik pehara. Površina šešira je glatka i blago matirana, oker do kestenjaste boje. Ivica šešira je blago podvijena. Pore su beličaste pa oker boje, kako gljiva stari. Cevčice se spuštaju niz dršku. Pore su veoma sitne. Drška je u boji pora i centralno je postavljena u odnosu na šešir, pri bazi drške je crna. Meso ove gljive je konzistencije kao pluta, žilavo, beličasto i bez osobitog mirisa i ukusa. Plodonosi na mrtvim granama listopadnog drveća, najčešće na bukvi. Nejestiva je vrsta.
Dlakava rupičavka
Lentinus arcularius ima šešir obima do 6 cm, skoro pa u potpunosti ravan, s udubljenjem u sredini. Površina je prekrivena krljuštima, braonkaste boje na krem osnovi, s ivicom šešira koja je prekrivena dlačicama. Pore su krupne, krem boje, šestougaone. Drška je centralno postavljena, pomalo prekrivena krljuštima i svetlosmeđe boje. Meso joj je žilavo poput plute, krem boje, blagog mirisa i ukusa. Plodonosi od proleća do jeseni na mrtvom drveću listopadnih vrsta. Nejestiva je gljiva.
Jelenovo uvo
Polyporus umbellatus je retka i strogo zaštićena gljiva. Plodno telo se sastoji od mnoštva, u nekim slučajevima i više stotina šeširića, obima do 4 cm. Šeširići su svetlobraon boje i udubljeni po sredini. Drška je znatno svetlija od šeširića, čvrsta, i grana se na dva kraka, a na kraju svakog se nalazi po jedan šeširić. Pore su bele i veoma sitne. Spada u jestive i veoma cenjene gljive zbog lekovitih svojstava, ali je, takođe, prilično ugrožena.
Saćasta rupičavka
Šešir Neofavelusa alveolarisa je obima do 6 cm, okruglas, ponekad bubrežastog oblika, s udubljenjem po sredini. Površina šešira je krljušasta, prljavonarandžaste boje na svetlijoj površini. Ivica šešira ostaje dugo podvijena. Pore su joj krem boje i šestougaone. Drška je postavljena po strani šešira, tvrda je, krem boje i tamnija u osnovi. Meso joj je tanko, žilavo, krem boje, blagog mirisa i ukusa. Plodonosi na mrtvom drveću listopadnih vrsta. Nejestiva je gljiva.
