Упознавање са стањем и развојем воћарске производње и пружање стручне помоћи руским агрономима и воћарима били су циљеви моје вишедневне посете Руској Федерацији ових дана. Обишао сам плантаже јабука у републикама Кабардино Балкари и Северна Осетија на Северном Кавказу, дефинисао сам проблеме у примени агротехничких и помотехничких мера и дао препоруке за њихово решавање. Читаоцима “Доброг јутра” пренећу само нека искуства и запажања са овог путовања која могу да буду од користи нашим воћарима и нашим извозницима.
У Кабардино Балкарију под јабуком је више од 23.000 хектара, али се упорно подижу нови засади. Сваке године никне нових 1.500 хектара савремених воћњака с противградним мрежама, книп садницама, наводњавањем, али је мало засада с фертиригацијом. Терени су изузетно погодни, равничарски или са благим нагибом. Вегетација ове године у односу на Фрушку гору касни пет до седам дана. Земљиште је изузетно богато хумусом, чак до 4-5 одсто, алкално и са доста великим садржајем калијума.
Република Кабардино Балкари, која има око 800.000 становника, највећи је произвођач јабуке у Руској Федерацији, произведе укупно око 470.000 тона годишње, скоро као цела Србија. Сортимент је сличан нашем, али још немају довољно искуства у примени биљних регулатора раста и ђубрењу. Цена јабуке златног делишеса, друге класе, упаковане у картонску амбалажу и пластичне подлошке, сада је из хладњаче око 60 еуроценти.
Други регион, чувен по производњи јабуке, јесте Краснодарски регион који произведе око 420.000 тона. Они ове године нису имали измрзавање као прошле године, када им је род био смањен за 50 одсто због појаве ниских температура од – 1 °Ц у априлу, и тада су највише биле измрзле сорте ајдаред, гала и фуџи.
Мислим да наши воћари у наредном периоду морају да буду јако обазриви код даљег ширења засада јабуке. Веома су важне благовремене процене каква је ситуација на тржишту. Поучан је пример прошле јесени, када се јабука могла повољно продати из бербе, али су је произвођачи чували, рачунајући да ће да се понови март, април и мај 2020 – а то се није десило. Саветовао сам многе да после бербе, ако је могуће, одмах продају јабуку, али су је чували и у хладњачама још увек има доста непродате јабуке. Сада им се нуди 35 до 40 динара за килограм, а то је знатно мање него крајем прошле године.
Један од разлога за пад цена наших јабука јесте и велики увоз воћа и поврћа из Ирана у Руску Федерацију, која је највећи купац српске јабуке, с преко 80 одсто нашег извоза. Иран је и велики произвођач јабуке, са 1.600.000 до 1.700.000 тона годишње и може по повољнијој цени извозити јабуку, јер код њих није скупа радна снага, а и транспортни трошкови су мањи. Руска Федерација произведе око 1.200.000 тона, а увезе око два милиона тона. Оно што представља велики проблем за произвођаче јабуке у Србији јесте управо руски увоз јабуке из Ирана и очигледно да се, поред руског тржишта, морају тражити нова тржишта. Ове године произвођачи у Србији морају посветити велику пажњу квалитету плодова, јер је потенцијал јако велики и очекује се велики род. Поред хемијског проређивања, ваља урадити и ручну корекцију тамо где је то неопходно.
Занимљиво је да руски воћари, поред јабуке, доста производе јагоду, а показују и велико интересовање за савремене интензивне засаде трешње, крушке и боровнице.
Проф. др Зоран Кесеровић
