Поред правилног одабира локалитета и одговарајуће припреме земљишта за садњу, један од основних предуслова за успешну производњу представља здрав и сортно исправан садни материјал. Многобројни су примери неуспеха у воћарству управо због набавке неодговарајућег или зараженог садног материјала јагоде, малине, купине, боровнице, али и других воћних врста. Некада су то саднице из домаћих расадника, често увезене и без адекватне контроле и одговарајућих анализа дистрибуиране широм наше земље. Последице су разочарење и велики финансијски губици произвођача.
Пише: др Александар Лепосавић
Према Закону о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља који је донет још 2005. године, у Србији постоје 4 категорије садног материјала свих воћних врста, и то предосновни, базни, сертификовани и стандардни. Закон је усаглашен с EPPO сертификационом шемом коју је прописала међународна организација из области заштите биља. Ова шема описује потребне кораке у производњи умноженог материјала одређене гајене биљке, чији је здравствени статус атестиран званичним сертификатом.
Сертификација и класификација
Сертификација и класификација представљају различите алтернативне приступе у производњи здравог садног материјала. У типичној сертификационој шеми, сертификован материјал је произведен кроз тачно одређен број корака од појединачних биљака које су тестиране и ослобођене болести и штеточина и које су одржаване и умножаване у строго контролисаним условима, уз немогућност заразе. У класификационој шеми класификован материјал је произведен кроз један или више корака од материјала који, као популација, испуњава одређене здравствене стандарде и који је одржаван и умножаван у условима који минимизирају могућност заразе. У оба случаја, здравствени статус је атестиран званичним сертификатом. Који је од ова два приступа одговарајући за дату културу, зависи од цене и потребних средстава, жељеног здравственог статуса, практичних могућности тестирања, нивоа реконтаминације и тржишне вредности финалног производа.
Стварање предосновног садног материјала одвија се у научноистраживачким организацијама, а почетна фаза је клонска селекција у засадима одређене сорте или одабирање најбољих генотипова, добијених укрштањима. Затим се утврђује сортна идентичност и фитосанитарни статус, па умножавање културом ткива или кореновим резницама. Овакав материјал назива се исходни садни материјал и он се чува у посебним објектима, у којима се даље умножава, и добија се предосновни садни материјал.
Производња предосновног материјала регулисана је Правилником о начину и поступку производње садног материјала воћака, винове лозе и хмеља који је донет 2006. године. Према овом правилнику, производњу предосновног материјала малине може да обавља овлашћена организација у условима потпуне изолације, у мрежаницима који су направљени од двоструке мреже, због спречавања уласка инсеката и патогена, са дуплим вратима и немогућношћу дотока површинских вода. Такође, неопходна је и изолација од корова унутар и ван мрежаника, у ширини од најмање 10 м.
Од предосновног материјала подижу се матични засади категорије „основни”. Основни материјал је прва категорија садног материјала јагодастог (и другог) воћа која се може садити на отвореном простору уз онемогућавање инфекције патогенима и прописану просторну изолацију од несертификованих врста из рода којој воћна врста припада.
Посао за струку и науку
Претходне фазе у производњи садног материјала захтевају доста времена, знања и кадровске оспособљености организација, због чега се њихова производња одвија углавном у научно-стручним установама. Због тога се овакав материјал тешко налази у продаји за подизање матичних засада.
Добијени садни материјал, произведен од основног у пољу за умножавање (на отвореном или мрежаницима), назива се сертификовани. Од сертификованог садног материјала, уз обезбеђење просторне изолације од других несертификованих врста, могу се подизати матични засади за производњу стандардног садног материјала. Због отежане контроле присуства корова, патогена и штеточина, није препоручљиво да процес производње стандардног материјала у матичњаку траје неограничени број година.
Из свега овога произилази да је производња садница јагодастог воћа врло сложен и одговоран процес, па је за ту намену потребно ангажовање пољопривредних стручњака различитих профила и добро обучених, стручних и савесних радника. Процес производње треба да буде под непрекидним надзором воћарских стручњака и овлашћених научних институција.
Произвођача садног материјала јагодастог воћа у нашој земљи има регистрованих и нерегистрованих. Регистровани треба да испуњавају све наведене услове и садни материјал, купљен код њих, требало би да буде одговарајућег сортног и здравственог статуса. Нажалост, поред коректних произвођача, у пракси у нашој земљи се веома често дешава да неодговорни произвођачи посежу за недозвољеном набавком садног материјала из родних засада. Такве саднице су најчешће заражене болестима и штеточинама и негативности испољавају одмах по извршеној садњи. Нерегистровани произвођачи саднице производе и продају без икакве контроле, при томе не дајући никакву гаранцију (за разлику од регистрованих), па у случају испољавања негативности оштећени купац тешко остварује право на надокнаду штете.
Увозни Туламин и Полка с раком корена
Шаролика је ситуација у погледу квалитета увозног садног материјала јагодастог воћа. Код нас постоје увозници садница са дугогодишњом сарадњом с иностраним реномираним произвођачима и њима се није дешавало да увозе лоше саднице. На жалост, постоје и они који купују од непроверених, а некада и од произвођача којима је забрањена производња и дистрибуција садног материјала у земљи порекла и на простору ЕУ. Такав случај се десио 2016. и 2017. године, када је из Холандије увезен заражени садни материјал високожбунасте боровнице од произвођача који је био суспендован од стране њихове инспекције, с јасном забраном производње. Такав материјал је без проблема ушао у нашу земљу и направио је бројне проблеме оштећеним купцима, а највећи део садница завршио је у Мачви.
Велики проблем с увозом зараженог садног материјала малине, сорти Полка и Туламин код нас се десио у 2010. и 2011. години. Саднице, заражене раком корена, од произвођача из Енглеске, на интервенцију тада веома утицајног новинара без икакве контроле прошле су фитосанитарну инспекцију и засађене на простору читаве наше земље. С обзиром на спроведени маркетинг и хвалоспеве о „добро” урађеном послу, велики број нових произвођача је набавио саднице из таквих засада и због тога данас имамо ситуацију да се у нашој земљи скоро и да не може наћи садни материјал сорте Полка без присуства мањих и већих гука на кореновом систему. Ова сорта је робусна и у извесној мери може поднети присуство овог патогена, али то није случај и с увезеним Тјуламином и другим сортама. Код њих су се сушење, слабији напредак и плодови који не личе на карактеристичне за дату сорту, одмах испољили.
Сигнал за узбуну дат је тек по пријави оштећеног купца из околине Ариља који је имао уговорен пласман, а који због неусловних и неквалитетних плодова није могао испоштовати потписане уговоре. Тада су стручне службе изашле на терен, утврдиле недостатке, али су опет начиниле грешку, јер су узети узорци дати Енглезима на анализу, без остављања дуплог узорка код нас. Енглези су наводно урадили тест који им је, према њиховим речима, показао да су саднице исправне, али су као знак добре воље према српским произвођачима следеће године послали одређену количину сертификованог садног материјала сорте Тјуламин, који је, гле чуда, опет прошао нашу границу без контроле и који је до преузимања стављен у складиште у општини Лучани. До уништења „великодушно” поклоњеног, а зараженог садног материјала дошло је тек по пријави произвођача који су дошли да преузму саднице, а који су на њима приметили гуке величине дечије песнице.
Имајући све ово у виду, произвођачи треба да буду упућени на произвођаче и увознике који су током дужег низа година стицали позиције и који се налазе у регистру нашег Министарства пољопривреде. Министарство списак регистрованих произвођача треба редовно да ажурира и да расадничаре агилније контролише током процеса производње и увоза садног материјала, јер за то има обучено људство и акредитоване лабораторије.
Јасно је да морамо искоренити продају садног материјала „на црно” која је веома присутна, највише код малине и јагоде, а знатно мање код високожбунасте боровнице и другог јагодастог воћа. Сви смо сведоци да су нам огласи у штампи и другим средствима јавног информисања препуни трговаца који нуде садни материјал, произведен без контроле и без икаквих гаранција, а њих су некада инспектори санкционисали на основу телефонских позива, дојаве и већег присуства на терену.
Због избегавања непријатних ситуација, инспектори приликом контроле морају имати потребну заштиту, јер се у прошлости дешавало да произвођачи и трговци приликом изрицања санкција чак и физички запрете службеним лицима. Активнију улогу и својеврсни вид контроле неправилности треба да имају и удружења произвођача и постојеће кооперативе.
Широк избор за произвођаче јагода
Према облику продукције, на тржишту Србије постоје следећи типови садног материјала јагоде:
стандардна зелена садница (класична),
фриго садница,
зелена контејнерска садница и
waiting bed садница.
Стандардне зелене саднице користе се при уобичајеном технолошком нивоу гајења јагоде. Оне представљају новоформиране живиће од матичне биљке ове културе у матичњаку јагоде. За подизање производних засада јагоде зелене саднице се из матичњака ваде од почетка августа до краја септембра. Најбољи пријем овако произведених живића се остварује уколико се саде у производне засаде одмах по њиховом вађењу из матичњака. У случајевима у којима је планирану садњу потребно обавити касније, живићи се до момента садње морају чувати у трапу. Нажалост, код нас се зелене саднице најчешће производе у родним засадима без икакве контроле и произвођачи их користе за сопствене потребе или за продају другим произвођачима.
У последње време, већина засада јагоде заснива се фриго садницама које су најчешће пореклом из Италије, Холандије, ређе из других земаља. Садњу је најбоље обавити у летњем периоду (друга половина јула и август). Уколико се закасни, живићи се неће моћи довољно развити до краја вегетације, што се неминовно одражава на принос у првој вегетацији.
Фриго саднице се саде најкасније три дана по преузимању из хладњаче, али пре садње морају да прођу фазу аклиматизације (прилагођавања), тако да се држе одређени временски период у преткоморама хладњаче. Тако произведена фриго садница, посађена у првој години по садњи, остварује стопостотни принос, што је њена предност у односу на класичну зелену садницу, која прве године постиже свега 30% од могућег приноса.
Последњих неколико година све је већа потражња за зеленим контејнерским садницама. Пријем овог садног материјала јагоде је бољи, али је његова продукција погодна само за неке сорте. Све више је у употреби и техника тзв. чекајућих садница („Waiting bed“ – техника) која је првобитно развијена у Холандији.
Сорте које имају дужи период формирања цветних пупољака (Clery) потребно је садити раније, док се сорте чија би ранија садња условљавала форсирање превише генеративних тачака раста (Roxana), саде касније. Такође, саднице лошије класе саде се 15-так дана пре него саднице стандардног квалитета.
Зашто избегавати родне засаде
Купина се у нашој земљи размножава зрелим и зеленим резницама изданака и овај метод се примењује нарочито када је потребно неку сорту или хибрид брзо умножити. Зреле резнице су пречника 5 до 12 мм и дужине 10 до 20 цм, с једним, два, или три пупољака. У пракси се најчешће користе резнице са два пупољака. Такође се све више примењује ожиљавање зеленим резницама, због чега је поступак доста усавршен. Он се састоји у следећем: крајем јула или почетком августа са биљке купине се скидају (секу) полуздрвењене резнице. Затим се код базалног пупољка резнице скида лист, а код горњег се сече на половину. Припремљена резница третира се фитохормоном IBA као и зрела.
Размножавање купине ожиљавањем врхова изданака је најчешће примењивани начин размножавања у нашим условима. Примењује се код свих сорти купине пузећег раста, као и код оних које уопште не образују коренове изданке, због тога што на овај начин остаје неповређено централно ткиво, па се добијају биљке без бодљи. Може се вршити у родним засадима и у посебним матичњацима. Производњу садница у родним засадима треба избегавати због више разлога, од којих су најзначајнији:
тешко је очувати сортну чистоћу,
отежана је потпуна здравствена контрола садница,
отежана је примена агротехничких мера у засаду,
отежана је берба плодова.
Примена савремених метода вегетативног размножавања, као што је микропропагација in vitro све више налази оправданост и економску исплативост, нарочито у размножавању малине, купине и високожбунасте боровнице. Међу бројним предностима које пружа ова савремена метода могу се издвојити њена брзина, добијање великог броја биљака од једног почетног експлантата, као и добијање униформног садног материјала.
Веома ретко се код нас и у свету могу набавити стегнуте (балиране) саднице које имају заштитну мрежу стегнуту око корена, с циљем да чува микоризни супстрат.
Рибизла, црвена и црна, размножава се зрелим и зеленим резницама, дељењем жбуна и културом ткива, а у продаји се могу набавити класичне саднице голог корена и контејнерске саднице.
Предност контејнерских садница
Код високожбунасте боровнице се за производне засаде користе саднице које су произведене неким од вегетативних начина. Најчешће се код нас користе контејнерске саднице, набављене у расадницима у Пољској, Холандији, Аустрији, а раније и у Украјини. Поједини расадничари у нашој земљи, у Пољској купују једногодишње саднице у малим контејнерима, које затим препакују у дволитарске или тролитарске контејнере, негују их још једну или две године и потом износе на тржиште. Предност контејнерских садница је у томе што се могу садити од пролећа до касне јесени, јер нема одвајања корена од супстрата, нити пак пресађивања.
Савет воћарима
Произвођачима јагодастог воћа саветујем да за производне засаде користе саднице које су произведене на неки од вегетативних начина, у расадницима који су под сталном контролом овлашћених државних институција. Набављене саднице морају бити декларисане, сертификоване или стандардне категорије, сортно исправне и морају одговарати прописаним стандардима квалитета у погледу здравственог стања и развијености.
Малине са голим кореном
Када је у питању малина, на нашем тржишту је највише присутна производња и продаја садница са голим кореном. Саднице прве класе требало би да су тестиране на присуство фитофторе, вируса и других патогена, са добро развијеним кореном (8 до 10 главних жила и уз обиље обрастајућих жилица), средње дебљине (пречника оловке), и са доста очуваних пупољака. Последњих година се све више користе контејнерске саднице. Предност је у томе што период садње може потрајати дуже у односу на саднице голог корена, јер нема одвајања корена од супстрата ни пресађивања.
