Са садњом се почиње када биљке формирају 5 до 6 листова, па све до појављивања на њима зачетака првих цветних гранчица (за 40 до 60 дана од ницања). Непикирани расад се дан пре садње обилно залије, јер ће се тако лакше чупати, а расад у лонцима или коцкицама се последња 2 до 3 дана не залива, да би се лакше вадио и да земља са жила не би испадала. Пре изношења, расад се попрска једним од фунгицида на бази бакра.
Као потпора за гајење парадајза на окућницама се најчешће користи дрвено коље. У пластеницима и стакленицима најпрактичнија потпора су пластифицирани конопци, обешени о кровну конструкцију. У вртним центрима се могу набавити и спирални потпорњи за парадајз, који су израђени од метала и уз које се биљка лако води у вис.
Ране сорте парадајза саде се на размак 70 x 35 цм (41.000 биљака/ха), средње ране сорте и касне сорте на размак 80 x 40 цм, а у пластеницима и стакленицима на размак 70 x 50 цм.
Садња и сетва на отвореном
Када се одабере место, купује се расад. Он треба да има јасно зелену боју и темељно стабло с пуно листова. Кржљав се никада неће развити у квалитетну биљку. Савет је и да се на одабраној парцели парадајз расађује у два наврата. Пракса је показала да, због променљивих временских услова, једна тура увек боље роди. Још један савет: парадајз ће бити отпорнији на напад пламењаче, која је најопаснија болест овог поврћа, ако се, чим се расад прими, обави прво прскање фунгицидима на бази бакра. Бакар није отрован, а у овом педиоду је веома делотворан.
Време садње зависи од агроеколошких услова локације. Тако, у топлијим јужнијим крајевима садња почиње већ крајем марта за рану производњу на отвореном, а у хладнијим крајевима садња почиње средином априла до почетка маја. Индустријски парадајз сади се од 10. до 15. маја.
За рану пољску производњу сетва семена за производњу расада почиње у јужнијим топлијим подручјима око 10. јануара, а за средње рану производњу око 15. фебруара. У севернијим подручјима сетва за рану производњу почиње око 20. фебруара, а за каснију производњу почетком марта, па траје све до 10. априла, што, наравно, зависи и од сорте коју сејемо. Када је у питању производња индустријског парадајза, са директном сетвом на отвореном се почиње половином априла и траје до 10. маја, а обавља се на гредицама. Користе се прецизне сејалице које имају улагаче за ђубрива и хербициде. Дубина сетве је 2 до 3 цм, а на гредицу се сеју 2 реда размака 30 цм, а размак кућица у реду је 25 до 30 цм.
На малом поседу парадајз се најчешће гаји из расада произведеног у пластеницима. Да би производња овог поврћа била успешна, без обзира на то што је посед мали, треба погодити оптимално време за расађивање. Расађивање почиње када се температура земљишта и ваздуха устали на 15 Целзијусових степени. Ако се пресади раније, у хладној земљи корен се слабо развија, а листови жуте. Касно изношење расада има за последицу несазревање плодова сорти које се беру у физиолошкој зрелости. Уз то, при каснијој садњи, када су високе температуре, биљке се теже примају.
Може се сејати директно у лончанице, тресетне коцке, леје, или у пластично саће. Директна сетва захтева већи грејани простор. Без обзира на то где се обавља сетва, дубина земљишног супстрата треба да буде 15 цм. Користе се различите комбинације зрелог стајског ђубрива, земље и песка, па и готове хранљиве смесе (Klasmann супстрат или Brill супстрат).
Р.Д.Ј.
Фото: Добро јутро
