ZAŠTO SU PROŠLE GODINE PODBACILI NAŠI ŠLJIVICI
Voćarstvo je akumulativna grana poljoprivrede u kojoj se zapošljava veliki broj ljudi, ali je i veoma zavisna od agroekoloških uslova. Kao i druge grane poljoprivrede, podložno je oscilacijama, pre svega u obimu proizvodnje, kvalitetu i cenama. Zadatak ovog teksta je da upozna čitaoca sa stanjem proizvodnje koštičavih voćnih vrsta u Srbiji u 2024. godini, da identifikuje probleme koji utiču na oscilacije u proizvodnji i da ponudi konkretna rešenja i mere za njihovo prevazilaženje u narednom periodu. Mislim da će to biti od velike koristi za sve koji rade na unapređenju voćarske proizvodnje, a pogotovo za kreatore agrarne politike.
U našim voćnjacima dominantne su koštičave voćne vrste, zatim slede jabučaste, jagodaste, a najmanje su zastupljene jezgraste voćne vrste. Šljiva je po površinama i dalje dominantna, jabuka je druga, a višnja na trećem mestu po proizvodnji.
Danak poznom mrazu i letnjoj žegi
U godini koja je za nama u proizvodnji šljive bilo je jako mnogo problema koji su uticali na smanjenje proizvodnje. Izdvojiću najvažnije faktore koji su uticali na slabiji saldo minule šljivarske godine:
- LOŠE OPRAŠIVANJE I OPLODNJA POGOTOVU U CENTRALNOJ I JUŽNOJ SRBIJI ZBOG VISOKIH TEMPERATURA – TOPLOG VETRA,
- ZBOG VISOKIH TEMPERATURA U JULU I AVGUSTU DOŠLO JE DO SMEŽURAVANJA PLODOVA,
- KASNI PROLEĆNI MRAZ U TREĆOJ DEKADI APRILA NANEO JE VELIKE ŠTETE POGOTOVU U ŠUMADIJI I CENTRALNOJ SRBIJI,
- BILO JE I VELIKIH ŠTETA OD GRADA – U TOPOLI JE STRADALO OKO 70% RODA,
- ZBOG SUŠE U JULU I AVGUSTU, DOŠLO JE DO DRUGOG CVETANJA U ISTOJ GODINI, ŠTO ĆE UMANJITI ROD U NAREDNOJ GODINI,
- NEKI POIZVOĐAČI JOŠ NISU DOBILI PODSTICAJE ZA OSIGURANJE.
Ipak je bilo i proizvođača koji su u istoj sezoni dobro prošli. Navodim primer porodične firme Perića koji su otkupljivali šljivu po 55 do 60 dinara i to pretežno sorte čačansku lepoticu i stenlej, a izvozili su je po 60 do 65 eurocenti. Izvezli su oko 1.000 tona sveže šljive i dragoceno je njihovo zapažanje da Evropa više voli ovalni ili izduženi oblik šljive nego okrugli. Baš takve tipične, prave šljive izvezli su preko 90% u Italiju, a ostalo za Nemačku.
Drugi lep primer je porodična firma Srđana Lapčevića iz mesta Stubal kod Aleksandrovca čiji se zasad stenleja nalazi na nadmorskoj visini od preko 400 metara, gde je rastojanje 4 puta 2,5 metra, sa oko 2.500 stabala po hektaru i gde sve operacije od rezidbe do berbe obavi sama porodica. Dnevno su 4 osobe kupile po 2,7 tona za 10 časova, što je po osobi oko 700 kg. Tako da su im troškovi proizvodnje bili oko 10 dinara, a šljivu su prodali za rakiju po 30 dinara po kilogramu i ostvarili dobit oko 720.000 dinara po hektaru.
Koje sorte imaju prednost, kojim sortama treba dati prednost pročitaćete u nastavku teksta, ukoliko se pretplatite na naše internet izdanje.
