Мада се у нашим крајевима почетак нове пчеларске сезоне традиционално означава почетком месеца августа, због сагледавања стања на пчелињаку и припрема за узимљавање, сада смо у прелазном периоду који има посебног значаја за живот пчела и за рад нас пчелара. Живот пчела у овом периоду карактерише се нестанком у пчелињем гнезду свега оног што смо виђали у току лета и ране јесени, од легла до бројности пчела. Оне се групишу у једном делу кошнице, најчешће је то плодишно тело, где формирају зимско клубе.
У зависности од метеоролошких услова и од доба дана, излети пчела су сасвим престали или се спорадично дешавају. Пчеле су се окупиле и организовале зимско клубе и то је сада јединствена жива заједница која треба да издржи тешку борбу за опстанак до пролећа. Пчела као јединка није у стању да преживи, али када се групишу у клубе, може да опстане само као део те заједнице.
Усред зиме праве летњу климу
Шта се заправо догађа у том магичном клубету?
Понашање пчела у директној је зависности од температуре околине. Ако је температура испод 8 °Ц, нема општења пчела са природом. На температурама од 9 до 16 °Ц она је повремена, а распон од 16 до 32 °Ц им највише одговара. Чим се температура околине смањи на вредност испод 10 °Ц, пчеле, вођене непогрешивим инстинктом, престају са излетањем и повлаче се у своје станиште.
Оне поседају простор између воштаних сатова и ту формирају облик налик на благо издужену лопту која се назива клубе. По ободу се распоређују налик на црепове на крову куће, чинећи ову форму затвореном и топлотно изолованом. Густина пчела није свуда једнака. Згуснутије су на рубним деловима клубета, али са маленим размаком у којем је заробљен ваздух као одличан изолатор. Унутар клубета одвија се живот све до пролећа. Занимљиво је да је у његовом средишту права летња клима са великом влажношћу и температурама од 33,3 до 43,4 °Ц у време када је, према мерењима Овенса, температура у унутрашњости кошнице свега 6,7 °Ц. Ова температура је стабилна, ма колико се спољашња мењала, јер је то услов за развој и опстанак легла.
Фото: Сhutterstock
Када температура околине достигне од 6 до 8 °Ц, све пчеле заједнице формирају компактно клубе. То је истовремено и распон температура у којем је потрошња хране најмања. Даљим опадањем спољне температуре, потрошња не расте оном брзином која би се очекивала. Уколико пчеле не негују легло, температура у средишту клубета се креће око 21 °Ц, док се на површини омотача може измерити вредност од 6,1 до 7,8 °Ц.
Са даљим падом температуре клубе се скупља, дебљина омотача се повећава, а пчеле збијају. Температуре зависе и од тога да ли у клубету има легла или не. Уколико га у средишту нема, температура у центру не сме да падне испод 14 °Ц, док је тада на ободу свега 6,6 °Ц. Ако постоји легло, температура не сме да буде нижа од 33 °Ц у центру и 14 °Ц на периферији.
Како производе и како чувају топлоту
Топлота створена у гнезду потиче од читаве масе пчела. Оне за стварање топлоте користе пар мишића који су намењени за најтежи посао, за летење. У току зимовања, ови мишићи се само делимично скупљају и опружају, али великом брзином тако да се ради о подрхтавању које има за последицу интензивно претварање хемијске енергије у топлотну. Угљени хидрати који се у телу пчеле налазе у ткиву и хемолимфи, пчелињој крви, добијени из хране варењем, подстакнути метаболитичком и хормонском регулацијом, реагују са кисеоником унетим дисањем. Они су извор енергије за рад мишића, за кретање и за стварање топлоте.
Створена топлота лако би се изгубила. Значајна улога у одржању топлотне стабилности је и самог меда, који се налази у венцима изнад простора где се формира клубе, односно његовој топлотној тромости. Губитак топлоте пчеле спречавају стварањем ваздушне изолације у ћелијама. Од свих пчела у клубету, више од половине њих поседају празне ћелије саћа, затварајући их телима како би створиле простор у коме је заробљен ваздух. Он не може да се креће и зато је добар топлотни изолатор, као танки слој ваздуха између двоструких стакала на прозору. Колики је ефекат ове изолације говоре подаци да је са унутрашње стране измерена температура била 33 °Ц, док је са супротне стране сата, удаљено само нешто више од два центиметра, измерено само 8,3 °Ц. Изолацију чини и мноштво длачица које се налазе на грудима пчеле, између којих је, такође, непокретан ваздух.
Пчеле се у клубету стално комешају, једно време проводе у спољашњем слоју, а затим се пробијају до унутрашњости да се огреју. Наравно, оне не остају дуго у централном делу, јер је ту топло, али истовремено и врло влажно и загушљиво услед постојања угљен диоксида. Као неопходан услов за развој легла потребна је влага и то најмање 60 % влажности. Тако се оне стално премештају између свежег и хладног дела и топлог и загушљивог. Што је температура околине нижа, комешање је веће, пошто пчеле не могу дуго да остану у спољашњем слоју. Сви ови невероватно савршени механизми стварања и регулисања топлоте могући су само ако је пчелиња заједница здрава и ако има довољно извора енергије, хране, а то је мед. То су услови које добар пчелар треба на време да обезбеди и да тако осигура успешно зимовање на свом пчелињаку.
Пише: проф. Дејан Крецуљ
