У овом броју настављамо представљање најчешћих врста из рода Agaricus, или шампињони, којих има око 300 врста, распрострањених по целом свету. Поједини представници овог рода масовно се узгајају и чине висок проценат конзумних гљива из узгоја. Самоникли представници овог рода спадају у неке од најцењенијих јестивих гљива.
Пише: Момчило Даљев
Већина врста су међусобно сличне, а само једна је потврђено отровна. То је Agaricus xanthodermus, која се води као врста несталне и смањене токсичности. Препознаје се по јединственој карактеристици да јој месо, када је повређено при дну дршке, поприма жуту боју, баш као и прстен када се протрља. Од осталих шампињона је такође издваја јак, непријатан мирис на мастило.
Agaricus chionodermus
Шешир јој је обима до 12 цм, свиленкаст, бео, на оштећењима пожути. Листићи су густи, беличасти па ружичасти и напослетку мрки. Дршка јој је величине до 12×3 цм, бела, у основи помало браонкаста, испод прстена прекривена орнаментисаним љуспицама. Прстен висећи. Месо ове гљиве је бело, пожути при термичкој обради. Мирис благ, на карбол. Станиште су јој ободи шума, углавном четинари. Потенцијално је токсична врста, јестивост није довољно испитана.
Краљевски шампињон
(Agaricus augustus)
Шешир му је обима до 20 цм, меснат, браон боје, прекривен љуспицама на светлијој основи жућкасте боје. Листићи су густи, беличасти па ружичасти и напослетку мрки. Дршка је величине до 15x 4 цм, бела, батинаста, испод прстена је крљушаста. Прстен је висећи и беличасте до жућкасте боје. Месо јој је бело, при бази браонкасто. Мирис је снажан на анис (бадем). Плодоноси по листопадним и четинарским шумама. Јестива врста.
Порфирна бадемка
(Agaricus porphyrizon)
Шешир јо је величине до 10 цм, прекривен ситним црвеносмеђим љуспама на светлијој основи. Листићи су ружичастосмеђи па црвеносмеђи. Дршка јој је величине до 10×2 цм, бела, у основи наранџастожута, на додир пожути, база је често прекривена бројним коренчићима. Прстен танак и несталан. Месо је танко и бело, мириса снажног на анис. Плодоноси по листопадним и четинарским шумама. Јестива врста.
Agaricus dulcidulus
Шешир јој је обима до 5 цм, прекривен ситним љуспицама вински црвене до црвено смеђе боје на беличастој основи. Листићи су сиворужичасти па браон. Дршка јој је величине до 5×0,5 цм, помало задебљана при бази, беличаста, старењем пожути. Прстен ситан и несталан. Месо јој је танко, беличасто, у основи дршке окер. Мирис јој је благ и подсећа на анис (бадем). Плодоноси по шумама, махом у четинарима. Јестива врста.
Пешчани шампињон
(Agaricus devoniensis)
Шешир јој је обима до 7 цм, беличаст, свиленкаст. Листићи су јој ружичасти па мрке боје како гљива стари. Дршка јој је величине до 4×2 цм, беличаста, прекривена љуспицама испод прстена. Прстен ситан и несталан. Месо је беличасто и скоро па непроменљиво. Мирис и укус јој је благ, гљивљи. Плодоноси по травњацима, пешчаним теренима поред река или језера. Јестива врста, али је увек препун песка који се тешко у потпуности уклања.
Agaricus semotus
Шешир јој је обима до 5 цм, прекривен љубичастим влакнима (љуспицама) на беличастој основи. Листићи су сиворужичасти па браон. Дршка јој је величине до 6×1цм, батинаста, беличаста, према основи жута. Прстен танак и висећи. Месо јој је танко, беличасто, у основи дршке жуто. Мирис јој је благ и подсећа на анис (бадем). Плодоноси по шумама, махом у четинарима. Јестива врста.
Agaricus comtulus
Шешир јој је обима до 4 цм, свиленкаст, бео са жућкастим тоновима по средини. Листићи су ружичасте боје па мрки како гљива стари. Дршка је величине до 4×0,5 цм, беличаста, у основи жућкаста. Прстен танак и несталан. Месо је беличасто, у основи дршке жућкасто. Благог мириса на бадеме (анис). Плодоноси по травнатим површинама. Јестива врста.
Agaricus pilatianus
Шешир јој је обима до 10 цм, меснат, брзо испуца, беличасто до сиве и мрке боје, често пожути по површини. Листићи су беличасти, ружичасти па мрке боје. Дршка јој је величине до 10×3 цм, батинаста па сужена при бази, беличаста, али често пожути. Прстен је двострук и подвијен. Месо пожути на пресеку. Благ мирис на карбол. Плодоноси по баштама и парковима.
Отровни шампињон (Agaricus xanthodermus)
Шешир јој је обима до 10 цм, меснат, звонаст, свилен ,бео, на додир изразито пожути. Листићи су ружичасти па мрки. Дршка јој је величине до 10×1,5 цм, често увијена, с изразитом булбом у основи, на додир пожути. Прстен је крупан, висећи, са доње стране назубљен и пожути на додир. Месо ове гљиве је бело, брзо пожути на пресеку у бази дршке и површини шешира. Непријатног је мириса, на карбол или тинту. Плодоноси по ливадама и листопадним шумама. Отровна врста.
Agaricus moelleri
Шешир јој је обима до 12 цм, посут чађаво до тамносмеђим љуспама на светлијој основи. Листићи су ружичасти па мрки. Дршка јој је величине до 12×2 цм, са булбом у основи која је изразито жута. Прстен висећи, широк и лако пожути. Месо јој је танко, бело, на пресеку изразито пожути. Непријатног мириса, на карбол или тинту. Плодоноси по листопадним шумама. Отровна врста.
Agaricus phaeolepidotus
Шешир јој је обима до 10 цм, покривен црвенкастомрким љуспама на светлијој основи. Листићи су ружичасти па браон. Дршка јој је величине до 12×2 цм, са булбом у основи, бела или сивкасто беж. Прстен је висећи, са доње стране назубљен. Месо јој је беличасто, у доњој половини на пресеку пожути, док у горњој половини поприми светлоружичасту боју. Благог мириса на карбол који се појачава термичком обрадом. Плодоноси по листопадним шумама. Отровна врста.
