Растућа потражња хране, смањење расположивих земљишних површина, климатске промене, непланско и нерационално коришћење водних ресурса, недостатак и све теже обезбеђење радне снаге – довољни су разлози за увођење савремених технолошких решења у пољопривредну производњу. За те намене користи се велики број технологија, од којих се за прецизну пољопривреду користе сателити и беспилотне летелице.
Пише: др Александар Лепосавић
Они имају могућност прављења снимака изузетно високе резолуције и најчешће служе за визуелну контролу кондиционог и здравственог статуса усева, за прикупљање метеоролошких података и за интервенисање у одређеном подручју. Сателитски и снимци начињени дроновима могу се користити и за праћење стања усева током дужег временског периода и на тај начин одредити осцилације током вегетационог периода, чиме се ефикасније користе уложена средства, повећавају приноси и квалитет и увећава рентабилност биљне производње. Глобални навигациони сателитски системи омогућују навигацију и позиционирање засада и тако се земљиште ефикасније користи.
Све већи учинци са све мање трошкова
Мрежна комуникациона технологија – Internet of things (IoT) усвојена је да реализује интензивно, умрежено даљинско управљање и даљинско праћење и контролу различитих производних процеса и аутоматски рад без надзора, смањујући оперативне трошкове и интензитет рада. Управљање и моделирање је корисно с аспекта предвиђања и ефикасније заштите од града, суше, позног пролећног мраза. Аутоматско и даљинско управљање системима за заливање је изузетно важно због рационалнијег и ефикаснијег коришћења воде у засадима или на већим земљишним комплексима. Мапирањем и изменом гена, уз коришћење вештачке интелигенције, омогућава се гајење биљака у условима измењене климе, остварујући њихов пун биолошки потенцијал.
Поред повртарске, највећи степен примењених иновација и новијих технолошких решења у биљној производњи у свету и код нас, остварен је у воћарству.
Употреба великог броја IoT уређаја сваке године се удвостручује. IoT уређаји у воћарској производњи користе се у анализи влажности земљишта, потребних количина воде, исхрани путем фертигације, утврђивању присуства болести и штеточина, одређивању оптималног момента бербе и организацији читавог процеса бербе, складиштења и транспорта до финалног тржишта у реалном времену. Осим тога, на потребу повећаног коришћења IoT уређаја у воћарској производњи утиче и недостатак радне снаге. Због тога ће у будућности расти и потреба унапређења појединих решења, чиме би се поједноставио и олакшао знатно већи број технолошких операција у воћарству.
Аутоматско наводњавање, ђубрење, заштита
Мрежни уређаји, који се активирају на даљину, уз помоћ апликација на паметним телефонима или компјутерима, посебно се користе кад је наводњавање у питању. То је обично дуготрајна активност и, да би се обавила у разумном року, захтева знање и значајне људске ресурсе. Други важан посао је додавање минералног ђубрива које, поред финансијског, пољопривреднике оптерећује и због немогућности одређивања оптималног момента и количине коју треба да примене. Произвођачи често прекомерно употребљавају минерална хранива, чиме се с једне стране повећавају трошкови производње, а са друге долази до испирања неутрошених количина, што доводи до загађења водотокова и околине.
Примена фертигације,уз коришћење система за наводњавање „кап по кап”, представља савремени концепт у воћарству. Исхрана биљака путем наводњавања кроз систем „кап по кап”, може смањити количину потребне воде по хектару за 50 посто. Системом „кап по кап” вода се уноси на ограничену површину изнад или у зону корена, тако да је количина примењене воде далеко мања у односу на орошавање или друге начине наводњавања. Смањује се и потрошња азота и до 50 %, када се 50 % овог елемента примењује директно на зону корена, нарочито када се он примењује током читаве вегетације. На тај начин се „испере” мала количина хранива у поређењу с применом гранулисаног ђубрива.
Нова интересовања у области науке о наводњавању фокусирала су се на аутоматизовано праћење и контролу наводњавања према захтевима усева за водом, што је од суштинског значаја за спровођење прецизне контроле овог процеса. Паметни систем за фертигацију је софтверска и хардверска апликација, дизајнирана да узме у обзир основне потребе које су неопходне у дигиталном систему пољопривреде. Овакав систем може аутоматски да наводњава, ђубри, контролише болести и штеточине, трошкове, рад, штеди енергију и животну средину. Такође може да комуницира с корисницима путем бежичне комуникације, а они могу да контролишу систем путем мобилних апликација.
Изабрати праве системе за фертигацију
Систем за аутоматско наводњавање и ђубрење (фертигацију) треба да садржи сензоре за очитавање влаге у земљишту, систем за праћење временских услова, систем за аутоматско праћење пумпи за њихово отварање и затварање у зависности од очитаних параметара са сензора, као и систем за аутоматско додавање ђубрива. Неки типови система за фертигацију, као што су системи засновани на тајмеру, не могу да контролишу тачну количину ђубрива и воде која је потребна биљкама јер раде тако што испоручују исту количину воде и ђубрива у одређено време, без узимања у обзир временских услова и стања земљишта, па као такви неће оптимално снабдевати биљке хранљивим материјама и потребном водом. Зато је потребно изабрати праве системе.
Воћари далеко одмакли
Технологија за аутоматско наводњавање и ђубрење у Србији је већ неко време укључена у велике комерцијалне системе у производњи јабуке. Код мањих произвођача за сада је најчешће примењена у производњи високожбунасте боровнице, малине и јагоде.
