Министарство пољопривреде и заштите животне средине, уз сагласност Министарства здравља, формирало је Стручни савет за процену ризика у области безбедности хране, који чини петнаест стручњака из различитих области. Право гласа имаће стални чланови, који ће и одлучити о промету генетски модификованих организама (ГМО) у Србији. Координатор групе је доктор биотехничких наука Ненад Доловац.
Министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић најавио је да ће последњу реч о промету ГМО имати струка, а не политика. Своје обећање је и испунио и образовано је ово стручно тело, које има задатак да се бави целокупном провером квалитета хране у Србији. Другим речима, обављаће се провера исправности намирница, али и постављати стандарди за средства која служе као заштита у производњи и промету хране. Овај тим стручњака преузео је велику одговорност, јер ће они бити ти и који ће давати последњу реч када је у питању одлука о промету ГМО.
Чињеница је да ако Србија жели у Светску трговинску организацију, мора да испуни неке услове. Реч је пре свега о промету ГМО, што је услов за ово чланство. Та политичка одлука мора да буде донета после стручне процене. Струка би требало да утврди да ли су ови организми штетни за здравље. Стручни савет је потпуно аутономан и њихова научна сазнања ће бити пресудна и око ГМО, као и целокупне провере квалитета хране. Постоје и чланови који немају право гласа, али ће имати консултативну улогу и њихово мишљење ће се уважавати.
Овакве наводе потврдио је и председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић, који је члан Савета без права гласа.
– Моја улога је саветодавна и трудићу се да с терена доставим информације које могу да буду од користи за стручњаке. Што се тиче промета ГМО, када бих ја одлучивао, само бих тражио да се у закон стави просто решење – да се дозволи промет за оне намирнице за које се докаже да нису штетне – рекао је Паповић.
Поред председника Ненада Доловца, стални чланови Савета с правом гласа су и професор Фармацеутског факултета Иван Станковић, специјалиста хигијене др Весна Пантић Палибрк, проф. др ветеринарских наука Недељко Карабасил, доктор биотехничких наука Весна Ђорђевић, доктор медицинских наука Јелена Гудаљ Ракић, као и професор Пољопривредног факултета Игор Јајић. Чланови Савета без права гласа су и доктор ветеринарских наука Зоран Мићовић, представник Министарства здравља Раша Милановић и Драгана Јовић са Института „Др Милан Јовановић Батут“.
Већи подстицаји
Недавно је ступио на снагу Правилник о подстицајима у органској биљној производњи. Њиме се прописују врсте подстицаја, услови, неопходни обрасци захтева за остваривање права на ове подстицаје, као и максимални износи по кориснику и врсти поједине мере.
Према Правилнику, корисници могу да остваре права за основне подстицаје у органској биљној производњи, као и регрес за средства за исхрану биља и оплемењиваче земљишта који су дозвољени за примену (регрес за ђубриво). Правилник садржи и листу свих оплемењивача земљишта и средстава за заштиту биља чија је употреба дозвољена.
Основни подстицаји утврђују се према врсти поједине мере и износе 70 одсто више у односу на износ који се за ову сврху издваја у уобичајеној производњи. Висина подстицаја у конвенционалној производњи по хектару је 2.000 динара, што значи да ће органски произвођачи по истој јединици мере од државе моћи да добију 3.400 динара. Регрес за ђубрива у органској производњи је 17 динара по литру, тј. килограму и не може да буде већи од 3.400 динара по хектару.
Захтев за подстицаје подноси се Управи за трезор једном годишње, у два примерка, у периоду од 3. маја до 30. јуна. Регрес за ђубриво остварује се за оно које је купљено у периоду од 1. октобра претходне до 30. септембра текуће године.
Максималан износ средстава по кориснику је 136.000 динара.
М. Волчевић
Добро јутро број 543 – Јул 2017.
