На децембарском, традиционалном Саветовању о савременој производњи воћа у Србији посебну пажњу изазвала су предавања: ”Сузбијање скалда код јабуке“ проф. др Ненада Магазина, „Критичне тачке примене 1-МЦП пред и након бербе, у циљу добијања и очувања квалитета плодова јабуке и крушке” које је одржао Славиша Шестић и предавање Драгана Маџовског о искуствима у производњи сорти ораха с латералном родношћу.
Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
Професор Магазин одговорио је на више питања која постављају воћари кад је реч о скалду који наружује плодове и смањује им тржишну вредност: зашто настаје, како спречити његову појаву, да ли су узроци скалда већ у воћњаку, зашто се скалд јавља само на неким плодовима, а на другима не, ко је крив ако се скалд појави – воћар или хладњачар.
Важност момента бербе
Скалд се јавља пре него што су плодови сазрели и манифестује се као посмеђивање покожице различитог интензитета, поготово на необојеном делу плодова, истакао је овај предавач. Говорећи о узроцима, навео је:
– Након бербе највећи део јабука се ставља у хладњаче, на ниске температуре од 0 до 4 степена Целзијусова, а плодови изложени ниској температури су под стресом и у покожици се накупља једињење ɚ-фарнезен, које се природно налази у покожици зелених плодова. Када се плодови изнесу из хладњаче на више температуре, ɚ-фарнезен оксидише и ставарају се једињења под називом конјуговани тријени, који доводе до некрозе ћелија покожице и појаве мрке боје.
Као факторе који имају утицаја побројао је климу – топло и сушно лето, а поготову месец дана пред бербу, сорту, моменат бербе и састав гасова у хладњачи. Посебно су осетљиве сорте грени смит, црвени делишес, фуџи и пакхамс тријумф крушка. Нагласио је важност момента бербе и упоредио 24. септембар са 5. октобром и 10. октобром. Констатовао је да је скалд далеко више присутан на плодовима који су брани 25. септембра. Додао је наведено да третирање са 1-МЦП има добар ефекат у сва три термина бербе, а најбољи у трећем. Проф. др Ненад Магазин је истакао да је превенција једини ефикасан начин борбе против скалда. Подразумева се правовремена берба, примена 1-метилциклопропена и чување у оптималним условима.
Харвиста повећава крупноћу, чврстину и принос јабука
Говорећи о критичним тачкама примене 1-МЦП пред бербу и након ње, Славиша Шестић је навео да је производња етилена у плодовима значајно већа него код третирања Смартфрешом. Упоредио је чврстоћу плодова у контроли и плодова третираних Смартфрешом, где је чврстоћа после Смартфреша далеко већа у односу на контролу. Третирање препаратом 1-МЦП одлаже сазревање плодова. Приликом одлагања јабука пре третирања Смартфрешом, мора се знати запремина коморе, дихтовање коморе – врата, зидови, сифон, прозори, под – све мора да буде беспрекорно и – вентилатор мора да ради 24 часа.
Веома важан податак јесте праћење зрелости плодова које треба почети 3 недеље пред бербу. Користе се следеће методе: јодно-скробни тест, чврстоћа мезокарпа и садржај сувих материја, али се морају пратити и неке физиолошке промене. Предавач указује на то да би најбоље било пунити коморе по сортама, и то 5 до 7 дана. Могу се и мешати сорте, али ту треба бити опрезан. Проветравање је обавезно.
Смартфреш треба применити што је могуће пре, али у сваком случају током првих 7 дана бербе. Третман ваља започети кроз прозор/варат и затворити га. Шестић је такође изнео да је фолијарна примена калцијума у засадима више него неопходна, јер Смартфреш може појачати симптоме настале услед недостатка калцијума, нарочито на сорти муцу, као и у млађим засадима или засадима слабије родности где су прекрупни плодови.
Шестић је имао и предавање о берби и о организацији бербе уз Харвисту. Примењује се у воћњаку 3 до 14 дана пред бербу. Може да продужи бербу за 2 недеље. Харвиста утиче на боју, чврстоћу, умањује пуцање, повећава крупноћу и принос. Поред тога, смањује број пробирних берби и опадање плодова, али у време бербе не сме бити преко 100 литара падавина. Код примене Харвисте минималан је контакт с водом, обавезна калибрација уређаја, не сме да буде ветра и моменат примене одређује се према зрелости плодова за сваку сорту.
Најбоље сорте ораха за наше услове
Србија има изузетне услове за производњу сорти ораха с латералном родношћу и може да постане лидер у овом делу Европе, истакао је Драган Маџовски, али још увек не подмирује домаће потребе у ораху и више увози, него што извози. Зато ће досадашњу технологију и сорте с терминалном родношћу морати да замени новом технологијом и сортама с латералном родношћу, где се остварује далеко већи принос и квалитет језгра. Сорте с латералном родношћу на једногодишњем порасту имају са стране латералне родне гранчице. Постоје велике разлике у разграњавању и дужини једногодишњих пораста код ораха с латералном и терминалном родношћу.
С обзиром на то да Војводину карактеришу ниске температуре у току зиме, а посебно појава касних пролећних мразева, морају се бирати сорте с кратком вегетацијом, које преко 80 одсто рађају на латералним пупољцима и имају висок коефицијент гранања, с високим квалитетом плодова и радманом од 45 до 50 одсто, с језгром које се лако вади из љуске и не пуца по шаву, да је ендоцарп што равнији и светлији, и да језгро буде светле боје. У Табели 1 наведене су најзаступљеније сорте ораха у државама водећим по производњи.
За услове Србије Драган Маџовски је предложио следеће сорте: Чендлер, Лару, Хауард и Тулар, а као опрашиваче Фернор, Фернет и Франкет. Код избора садног материјала предложио је двогодишње саднице, јер имају далеко развијенији коренов систем, бољи је пријем и брже ступају у период пуне родности. Што се тиче растојања, предложио је 8 x 4 или 7 x 5 м, узгојни облик пирамидални. Први род се очекује у 4. години, а пун у осмој години. Навео је да се у четвртој години може очекивати 550 кг/ха плодова ораха у ендокарпу, у петој 1.200 кг, у шестој години 2.500 кг, у 7. години 4.000 кг и у 8. години око 6.300 кг. Наредних година се очекује исти принос, са 10 одсто више или мање, зависно од машинске резидбе.
Припрема, ђубрење, садња, резидба
Такође је навео како треба припремити земљиште за садњу, агромелиоративно ђубрење, време садње и саму технологију садње. Посебно је приказао резидбу ораха ради формирања узгојног облика. Након садње прекраћивање садница се ради када прође опасност од пролећних мразева, обично у трећој декади априла. Саднице се скраћују на 3 до 4 пупољка изнад места калемљења, одабере се водилица, а остали младари се закидају и касније уклањају. Водилицу треба привезати за штап од бамбуса или дебље поцинковане жице. У другој години водилица се скраћује на висину од 170 до 180 цм. Летњом резидбом врши се одабир рамених грана које треба да су на висини од најмање 1,5 м од земље, као и изолација врхова.
Ако стабло није достигло висину од 180 цм, враћа се на 60 цм. У трећој години продужница се скраћује на 1/3 до 1/4. У горњем делу стабла ваља уклонити конкуренције водилици, превише бујне гране дебљине 2/3 водилице или више или оне превише усправне. У доњем делу круне остављају се примарне гране и на њима младари са стране који ће бити секундарне гране и њих треба скратити, а уклонити све гране које су на висини од 80 до 90 цм.
По потреби се ради и ровашење, како би се подстакао развој грана тамо где их нема. У пуној родности резидба ораха се ради машински, могућа је од седме до осме године, а најбоља од 10. Резидба се прво ради с једне стране, па са друге следеће године и понавља се након 2 до 3 године. Што се тиче простора између редова он се затрављује, а у реду третира хербицидима. На предавању је наведена потреба ораха у минералној исхрани од 1. до 5. године и то је приказано у Табели 2.
За наводњавање користе се микрораспрскивачи или по две латерале с једне и друге стране у пројекцији круне.
Берба, третмани, паковање…
Берба плодова ораха почиње обично у трећој декади септембра и траје до друге декаде октобра. Зрелост плодова почиње с пуцањем клапине и испадањем ендокарпа на земљу. Плодове треба одмах сакупити са земље, да не би усвојили исувише влаге, поготово кад су велике падавине у октобру. Трешење ораха се ради специјалним тресачима. Постоје тресачи свих величина, од мале опреме с капацитетом сакупљања од неколико кг/час до самоходних машина капацитета преко 1 ха/х.
Предавач је изнео и третман плодова након бербе. После механизоване бербе, због присуства нечистоће и релативно високог степена влажности, ораси су лако кварљиви и због тога се морају подвргнути низу третмана који укључују следеће операције: уклањање траве, земље и страних тела, уклањање клапине, прање и чишћење четком, калибрирање и сушење.
Након прања и одвајања клапине, садржај влаге код ораха у љусци треба да се спусти на испод 12 %. Ораси се постављају на перфорирану површину лима, у слоју од око 1 м, кроз њих струји врућ ваздух који производи пламеник и гура у систем вентилатор. Сушење траје 24 до 34 сата на температури 38 Ц. Калирање плода је око 30 % после сушења.
Драган Маџовски је говорио и о важности паковања ораха у љусци од 350 до 500 грама, како се ради у Италији. Приказао је и начин паковања језгра сорте Чендлер, као и његов биохемијски састав. Језгро највише садржи масти 64,70 %, затим протеина 17 %, затим угљених хидрата 7 %, воде 3,70 % и шећера свега 2,30 одсто. У презентацији приказана је калкулација производње ораха с родним латералним пупољцима (Табела 3). Трошкови заснивања засада ораха сорте Чендлер износе 7.460 евра по хектару. Продајна цена ових ораха у љусци била је 5,5 евра/кг у 2021. години. Повраћај инвестиције у подизању засада ораха може се очекивати 6 до 7 година након садње.
Преношење знања
За велику експанзију воћарства у Србији у претходној деценији заслужно је знање, а за његово даље унапређење веома је важно што пре доћи до правих информација и – до нових знања. То је порука недавног 18. Саветовања о савремерној производњи воћа, чији циљ је био преношење знања о савременој технологији производње воћа, о избору сорти и подлога, а учесници су анализирали стање нашег воћарства и предложили мере за његов још бржи развој. Саветовање су организовалиДруштво воћара Војводине, које има преко 400 чланова и Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Друштво воћара Војводине је од 2003. године, самостално или заједно са Департманом, организовало 17 саветовања и један симпозијум из области воћарско-виноградарске производње и издало 22 броја часописа “Воћарство Виноградарство” и 4 билтена са актуелним темама из области воћарства.
