Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ SAVREMENA PROIZVODNJA VOĆA U SRBIJI:  I svetski dometi, i naši nemari

SAVREMENA PROIZVODNJA VOĆA U SRBIJI:  I svetski dometi, i naši nemari

962

U poslednjih 15 godina voćarstvo u Vojvodini i Srbiji doživelo je značajne iskorake. Uvode se nove sorte, podižu se savremeni, intenzivni zasadi, tehnologija proizvodnje se značajno unapređuje i prilagođava klimatskim promenama, što sve omogućava velike prinose i visok kvalitet plodova.

Piše: Prof. dr Zoran Keserović

Jabuka je postala veoma važna, pre svega izvozno orijentisana voćna vrsta, ali su za voćarstvo Srbije važne i druge voćne vrste. Za razliku od jabuke, intenzifikacija proizvodnje ostalih voćnih vrsta odvija se mnogo sporije, ali smo u poslednje vreme svedoci vidnog napretka u tehnologiji proizvodnje trešnje, borovnice, oraha i leske.

Raste interesovanje za lesku, orah, malinu

U poslednje vreme je sve veće interesovanje za podizanje savremenih zasada leske, oraha i sorti maline za svežu upotrebu.

Transfer znanja, uvođenje savremenih tehnologija, izbor voćnih vrsta, sorti i podloga za odgovarajuće agroekološke uslove, kao i udruživanje u zadruge, ključni su faktori razvoja voćarstva Srbije i povećanja konkurentnosti na domaćem i stranom tržištu.

Moje uvodno izlaganje na Savetovanju voćara odnosilo se na izazove u proizvodnji jabuke, trešnje i kajsije – tehnologija, sorte i podloge. U prezentaciji sam naveo da je proizvodnja jabuke u Srbiji povećana s oko 95.000 tona 2002. na 530.000 tona 2021. godine, što je za 5,5 puta veća proizvodnja. To je postignuto zahvaljujući uvođenju novih tehnologija, prilagođenih klimatskim promenama, uvođenju sorti koje su vodeće u svetu i Evropi, savremenoj agrotehnici i pomotehnici, kao i udruživanju proizvođača u zadruge.

Strategija za budućnost jabuke

Strategija u budućnosti bi bila: povećanje produktivnosti, kvaliteta plodova, smanjenje troškova, koncentracija ponude, nova izvozna tržišta, integralna i organska proizvodnja, poboljšanje unutrašnjeg i spoljašnjeg kvaliteta plodova, inoviranje sortimenta na bazi savremenih saznanja, agresivniji marketing u cilju povećanja potrošnje jabuke i uvođenje klupskih sorti.

Posebno sam analizirao tehnologiju podizanja zasada jabuke, s osvrtom na kvalitet sadnog materijala. Konstatovano je da je došlo do nazadovanja u izboru sadnog materijala i da se sa KNIP sadnica sa 5 do 9 prevremenih grančica prešlo na jednogodišnje sadnice, pa čak i na okulante. To se sve odrazilo na kasnije stupanje zasada u period pune rodnosti, ali je dovelo i do neujednačenosti zasada i pada prinosa u odnosu na kvalitetne KNIP sadnice. Iz najnovijih podataka koje smo uradili, vidimo iz Tabele 1. da je prihod po sadnici, iako su KNIP sadnice skuplje, u 3. godini od sadnje iznosio 10,93 evra, kod jednogodišnjih sadnica 4,69 evra, a kod okulanata smo u gubitku po sadnici od -0,33 evra.

Takođe sam konstatovao da se mora više raditi na povećanju kvaliteta plodova, jer je jako veliki udeo industrijske i druge klase. Analizom prinosa utvrđene su velike oscilacije. Jedne godine ostvaruju se visoki prinosi, na primer kod zlatnog delišesa oko 90 tona, pa sledeće godine oko 55 tona, ili jedne godine oko 74 tone, a sledeće oko 40. Ističem da je bolje ići s manjim prinosima, a da procenat prve klase bude daleko veći. Preporuka je da kod zlatnog delišesa i greni smita treba ići s prinosima od 60 do 65 tona, kod gale 55 do 60, a kod jonagolda 60 do 62 tone.

Kod sortimenta treba uvoditi klubske sorte Crimson snow, Cosmic crisp i Honey Crunch, kao i otporne sorte jabuke Juliet, Magic star, Ariana i Ambrosia. Pogotovu će biti interesantne otporne sorte jabuke, da bi se smanjili troškovi proizvodnje, a i zaštitila životna sredina i sami potrošači.

Kod izbora podloga predloženo je širenje podloge Geneva 11, koja je otpornija na niske temperature, erviniju, fitoftoru, krvavu vaš i odlično podnosi ponovnu sadnju u odnosu na M-9, T337 i 339.

Mere za zdraviju i otporniju kajsiju

U izlaganju o novim izazovima u proizvodnji kajsije predložio sam šta treba uraditi prilikom podizanja zasada kajsije da bi se smanjilo sušenje i izbegao problem oko izmrzavanja pupoljaka, cvetova i tek zametnutih plodića. Evo tog predloga:

U zasadu treba da budu njajmanje četiri sorte, i to kombinacija ranocvetnih i poznocvetnih sorti kajsije. Ovo predlažem, jer se dešava da ranocvetne zametnu plodiće i odmaknu u razvoju kao što je bilo 2021. godine, tako da je mraz izazvao samo rđastu prevlaku na pokožici, a iste godine su kasnocvetne sorte izmrzle, jer se mraz pojavio u momentu njihovog precvetavanja, kada su plodići najosetljiviji. U 2022. bilo je obratno – ranocvetne su više izmrzle, a poznocvetne manje.

Najmanja nadmorska visina za nove zasade kajsije može da bude 150 do 170 metara i pogotovu je interesantan Fruškogorski i Podunavski region.

Obavezno navodnjavanje fertrigacijom, jer kajsija ima veliki transpiracioni koeficijent i u uslovima visokih temperatura dolazi do sušenja stabala, pogotovu onih koja su kalemljena na srednje bujne ili kržljave podloge, ili na vinogradsku breskvu, i pogotovu ako je zasad prerodio.

Redovna zaštita od bolesti i štetočina. U pojedinim godinama, ako je kišovito vreme, mora se najmanje tri puta raditi zaštita protiv monilije, pogotovu kod sorti koje imaju dugo cvetanje. Ako se pojavi, monilija može ući u grane i prouzrokovati sušenje dela stabala ili celih stabala.

Raditi redovnu folijarnu prihranu i redovno đubrenje, pogotovu kalijumom, jer je kajsija kaliofilna biljka.

Redovno raditi zelenu rezidbu, u cilju produženja cvetanja i izbegavanja opasnosti od poznih prolećnih mrazeva.

Koristiti bezvirusni sertifikovan sadni materijal.

Kada su u pitanju podloge u savremenim intenzivnim zasadima kajsije, treba koristiti kržljave podloge Rubiru i Torinel ili, srednje bujne podloge Istharu ili Vavit. Predložena je i nova podloga Krymsk 86. Od sorti su predložene NS-4 I NS-6 i selekcija SK-1, čije je priznavanje u toku i koja daje odlične rezulate u Srbiji, ali treba obratiti pažnju i na sorte Faralia i Farbaly koje sazrevaju u prvoj polovini avgusta.

Propusti u novim zasadima trešnje

Kod novih izazova u proizvodnji trešnje analizirani su propusti u podizanju savremenih zasada trešnje i dati predlozi za njihovo prevazilaženje. U podizanju savremenih zasada trešnje nije se vodilo računa o izboru sorti za odgovarajuće agroekološke uslove i često je dolazilo do izmrzavanja pupoljaka, cvetova ili plodića ili do velikog pucanja plodova usled visoke vlažnosti vazduha ili zbog zemljišne vlage. Među propustima su i loše formiranje uzgojnog oblika, nepoznavanje zelene i zrele rezidbe, kao i ranija berba u odnosu na optimalan rok.

Kada je u pitanju izbor sorti trešnje, treba obratiti pažnju na sledeće faktore: da prečnik ploda bude između 28 i 32 mm, da dinamika berbe bude 20 do 25 kg na čas, da se plodovi mogu čuvati do mesec dana, da su transportabilni, da su sorte otporne na pucanje, a pogotovu na niske zimske temperature i prolećne mrazeve, da su plodovi ukusni, odnosno, da imaju visoki sadržaj RSM i povoljan odnos šećera i kiseline. Bitna je i umerena i redovna rodnost, i da plodovi budu srcasti, tamnocrvene boje i boje mahagonija.

Prilikom podizanja zasada valja koristiti sadnice s prevremenim grančicama, jer će takve voćke brzo ući u period pune rodnosti. Ako se dobro pripremi zemljište, uradi sistem za navodnjavanje fertirigacijom, moguće je uz dobro đubrenje ostvariti prinose u 4. godini kao što je navedeno u Tabeli 2. Iz podataka u ovoj tabeli vidi se da je razlika u prinosu u 4. godini između jednogodišnjih i dvogodišnjih sadnica ogromna.

Kada je u pitanju izbor sorti za regione gde je česta pojava mrazeva, za sada su sigurne sorte Carmen, Regina i Ferovia, a za terene gde ne postoji mogućnost čestih pojava mrazeva, poređano po vremenu zrenja, preporučuju se sledeće sorte: Sweet Aryana, Sweet Lorenz, Marysa, Sweet Gabriel, Carmen, Grace star, Ferovia, Sweet Saretta, Kordia, Sweet Stephany, Karina i Regina. Od podloga za savremene intenzivne zasade treba koristiti Gizelu 5 i 6, ali se prednost daje Gizeli 5.

Klupske sorte za najprobirljivije kupce

 Na Savetovanju voćara posebnu pažnju prisutnih izazvalo je predavanje Jovane Knjeginić iz Delta agrara na temu „Iskustva u proizvodnji klupskih sorti jabuke“. Istakla je da se u budućnosti u Srbiji, kada je u pitanju proizvodnja jabuke i plasman na sve zahtevnijem evropskom tržištu, moraju prihvatiti nove sorte i nove tehnologije gajenja, kako bismo dobili što kvalitetniji proizvod. Klupske sorte su posebne po mnogo čemu, a krilatica koja ih prati – NISU SVE JABUKE ISTE – nije slučajno nastala.

Proizvodnja brendiranih sorti jabuke visoke tržišne vrednosti, zahteva ispunjavanje uslova kluba. Jabuke koje dosegnu sve standarde kvaliteta, koje je propisao stvaralac sorti, mogu se prodavati kao klupske. Plodovi moraju biti prepoznatljivi po obliku, boji, veličini i ostalim organoleptičkim osobinama. Plodovi klupskih sorti su visoko cenjeni na evropskom i svetskom tržištu. Takve sorte su visokokvalitetne, dobro marketinški propraćene i imaju dobru tržišnu cenu.

Jovana Knjginjić je objasnila zašto treba gajiti klupske sorte. Takve sorte mogu da gaje samo odabrani proizvođači koji imaju odgovarajuću licencu i uvek su istog kvaliteta, jer uzgajivači moraju da se pridržavaju strogo propisanih pravila. Pažljivim ukrštanjem stvarane su sorte specifičnih osobina: ukusa, hrskavosti, arome, slatkoće, i zato plodovi mogu da zadovolje ukus najizbirljivijih potrošača.