Како је саопштила Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије, у четвртак је у Кисачу одржана њихова скупштина, где се разговарало о резултатима недавног састанка преговарача са представницима Владе Србије – представника Министарства пољопривреде, Министарства унутрашње и спољне трговине, Привредне коморе Србије, Жита Србије, Житоуније Нови Сад и Удружења пекара Србије.
Према званичним подацима увоза пшенице и кукуруза у Србију од почетка године нема, каже председник Скупштине Милета Сланкаменац.
– Министарство пољопривреде истакло је да није било никаквог увоза пшенице и кукуруза. Прелазне залихе пшенице са пресеком за март ове године су 1,9 милиона тона, каже Сланкаменац и додаје да су пољопривредници истакли да су огромне прелазне залихе последица прошлогодишње забране извоза житарица.
– Проблем који је по пољопривредницима један од већих, јесте то што чланови Жита Србије располажу са око 90% тржишних вишкова житарица и притом су увозници и дистрибутери, преко организатора производње, репроматеријала за пољопривредна газдинства. – каже Сланкаменац. – То значи да се сељаци налазе између чекића и наковња, и да се задужују код истих оних којима продају своју робу.
Како би покушала да реши незавидну ситуацију у којој се пољопривредници налазе, министарка је обећала да ће заказати састанак УО Жита Србије, на којем ће инсистирати на померању валутних рокова за наплату дуговања.
– То значи да ће дуговања која пристижу до 15. јула када је цена пшенице најнижа, бити померена на јесен, како би пољопривредници могли да оставе пшеницу на лагеру и дочекају бољу цену. Овакво решење би највише одговарало малим произвођачима – каже Сланкаменац и додаје да би интервенција Робних резерви од 300.000 тона вероватно помогла подизању цене.
Сирово млеко све више се тражи
По информацијама које стижу до насих чланова удружења на терену је приметна потражња за сировим млеком, кажу у Удружењу произвођача млека Шумадије и Поморавља. Мере које је донела Влада Републике Србије и Министарство пољопривреде ради заштите произвођача млека полако почињу да дају резултате, каже председник Удружења произвођача млека Шумадије и Поморавља Слободан Видојевић, додајући да поједине млекаре већ почињу да траже додатне количине млека и да нуде већу цену.
Ипак, Удружење произвођача млека Шумадије и Поморавља обавештава све произвођаче млека да не прихватају даље смањење цене млека на откупу него да траже повећанје цене, наводи се у саопштењу.
Једна од озбиљнијих полемика на састанку је била око улоге Продуктне берзе у Новом Саду, чије се цене користе као референтне. Како поручују пољопривредници, уређење Закона о робној берзи по узору на европске робне берзе извукало би пољопривреднике из зачараног круга.
– Тада би се свако у ланцу ставио на своје место, што значи да произвођач располаже својом робом како жели и није нужно принуђен да прода робу оном којем је и предао. Елементи као што су робни записи, уређени и прописани у складу с европском регулативом, дају маневарски простор пољопривреднику како не би био принуђен да своју робу продаје по најнижим ценама, само да би измирио своја дуговања – напомиње Сланкаменац.
Проблем с откупом млека, који се појавио са „Златиборцем“, према закључцима на састанку у Влади, биће решен под хитно и све млекаре које су спустиле цену испод 43,2 динара мораће да је врате на договорени ниво. Такође, регрес за краве од 40 хиљада динара биће исплаћен кад истекне јавни позив 12. јуна, а регрес за јунице остаће 200.000 динара. О многим питањима ће се још разговарати, за сада су обе стране колико-толико задовољне, каже Сланкаменац и додао да је Скупштина одлучила да ће сачекати даље потезе Владе Србије, држећи се Члана 3. Споразума, по којој је предвиђен даљи разговор на системске проблеме који муче пољопривреднике, посебно власнике малих и средњих газдинстава.
Зорица Драгојевић
