По мишљењу стручњака из Института за ратарство и повртарство из Новог Сада, сигурнија производња се остварује сетвом више сорти различите дужине вегетације. За ове комбинације погодне су ране сорте Тамиш, Чудо Америке и Дунав, средње ране Фрушкогорац, Келведон, Фрила и касна сорта Мали провансалац. За пролећну сетву конзумног грашка препоручују врло рану сорту Тамиш.
Три су главне врсте грашка према изгледу, а то су глатки грашак, обични грашак и грашак шећерац. Према узрасту разликујемо високи (најпознатије сорте су Селма-Писум, Маxиголт, Сенатор, Телефон), средње високи (најпознатија сорта је Капуцинац) и ниски грашак (најпознатије сорте: Рондо, Чудо Америке, Чудо Келведоније, Мали Провансалац и Линколн). Значајније представнике овог драгоценог поврћа ћемо детаљније описати.
Глатки грашак – Сорте глатког грашка имају ниже стабљике, а зрна су већа и брашнаста те могу бити жуте или зелене боје. Добро подноси и ниже температуре ваздуха.
Обични грашак – Стабљике обичног грашка досежу већу висину, а зрна су мања и наборана. Теже подноси ниже температуре.
Грашак шећерац – Најпознатија сорта грашка на нашим просторима је грашак шећерац, вероватно баш зато што је слађи од осталих. Махуна овог грашка не садржи воштани слој с унутрашње стране који би је чини тврдом, па се код ове врсте грашка конзумирају читаве махуне док се зрна још нису развила у потпуности. Стога су зрна сочна и слаткастог су окуса.
Селма-Писум – Касна сорта високог грашка која расте и до висине од једног метра. Карактеришу је изразито високи принос, и чак до 15 зрна средње величине по махуни.
Сенатор – Сенатор је сорта високог грашка која достиже нешто мању висину, до 70 центиметара. Родна је сорта и по махуни има 6 до 7 крупних зрна.
Телефон – Телефон је највиша сорта високог грашка, чија биљка досеже висину до 140 центиметара. У махуни дужине 12 центиметара може бити и до 9 крупних зрна.
Капуцинац – Изразито је родна сорта средње високог грашка која расте до висине од 70 центиметара. Махуне су карактеристичне зелене боје, али су зрна тамно љубичаста. Међутим, кувањем зрна мењају боју у зелену.
Рондо – Рондо је родна сорта ниског грашка која досеже висину до 50 центиметара. Махуне ове сорте садрже 8 до 10 крупнијих зрна, а зрна су изразито погодна за замрзавање.
Чудо Америке – Средње рана сорта ниског грашка чија стабљика досеже висину до 55 центиметара. Махуне су средње величине и садрже по 6 средње великих зрна.
Чудо Келведоније – То је средње рана сорта ниског грашка која расте до 50 центиметара висине. Махуне су велике и садрже до 8 средње великих зрна.
Мали провансалац – Мали провансалац је рана сорта ниског грашка која досеже висину до 45 центиметара. Махуне имају изразито зашиљени врх и средње су величине, а садрже од 5 до 7 зрна.
Линколн – Рана сорта ниског грашка која се сеје сваке три недеље, стога осигурава континуирани принос.
Тамиш – Врло је рана сорта која до пуне технолошке зрелости стиже за мање од 60 дана. Махуне су праве, са сабљастим врхом, дужине 6 до 7 цм, са 6 до 8 формираних зрна. Због доброг квалитета, од 80 % зрна му је у првој, екатраквалитета, или другој (врло финој) класи. Квалитет зрна опредељује ову сорту за индустријску прераду, а због ране зрелости и за пијацу. Маса 1.000 зрна је око 320 грама.
Дунав – Рана баштенска сорта која од сетве до бербе стиже за 60 дана. Зрно је светло зелене боје, слатко, а маса хиљаду зрна износи око 400 грама.
Фрила – Средње рана сорта дужине вегетације око 65 дана. Висина стабла се креће од 50 до 65 цм. Махуна је права са тупим врхом, дужине 6 до 7 цм и са 6 до 7 зрна тамно зелене боје. Маса 1.000 зрна износи око 320 грама.
Р.Д.Ј.