Време је спремања хране за зиму зато причамо о значају силажа и киселина које чувају њену хранљивост и стварају услове да је стока радо једе.
Млечна киселина, која представља најважнији продукт млечнокиселинског врења у силажи, формира се дејством хомо и хетероферментативних млечних бактерија. Обим и процес динамике врења, као и заступљеност шећера у спремљеној силажи могу се приближно тачно проценити на основу количине млечне киселине. Њена основна улога у току силирања се заснива на изразитом бактерицидном дејству, које онемогућава и зауставља рад непожељних микро организама у сило – маси, а посебно бутерних клостридија, па тиме спречава стварање бутерне киселине као једног од прворазредно штетних продуката који се може наградити у силажи.
Ако млечне киселине има у довољној количини, у оптималним условима бактерицидно дејство ће се после неколико недеља одразити и на активност самих млечних бактерија. Уколико се из било ког разлога не награди довољно млечне киселине, постепено се убрзава активност поменутих бутерних клостридијума, који за своју активност троше постојеће шећере, али и награђену млечну киселину, па се као резултат такве активности синтетише више бутерне киселине и нагло смањује квалитет силаже.
Силаже доброг квалитета од кукуруза садрже у просеку 1.5-6.5% млечне киселине, док је у силажама трава заступљена у интервалу од 3.0-7.0% у односу на суву материју.
Сирћетна киселина се синтетише у највећој мери на почетку врења, у току трајања аеробне фазе. Најчешће се јавља у силажама код којих није добро спроведен процес сабијања масе, тако да се у слојевима јавља вишак ваздуха. Касније у току ферментације, додатно се синтетише сирћетна киселина, која настаје као продукт рада хетеротрофних млечних бактерија сапрофитне микрофлоре. Активношћу ових бактерија се делује на присутне шећере, тако што се трансформишу једним делом у млечну киселину (до 50%), док се остатак шећера искористи за добијање сирћетне киселине (око 15%) алкохол се награди са 10-20%, а утврђено је да 30% третираног шећера од стране поменутих бактерија се изгуби у виду угљен-диоксида.
Да би се смањила овако негативна продукција у силираној маси задњих деценија се приступа методу додавања инокуланата у процесу силирања хранива. Инокуланти су материје формиране на бази хомоферментативних млечних бактерија, које се одликују знатно већом ефикасношћу у продукцији млечне киселине. У добро спремљеној силажи, прихватљива количина сирћетне киселине требало би да износи до 5,5% у односу на суву материју.
Присуство пропионске киселине у силажи указује на непожељне процесе разлагања протеина у формираној силажи. Када су добро спроведене фазе у припреми силаже, тада се у нормалним условима врења пропионска киселина појављује у незнатним количинама, тачније у траговима. Међутим, када се количински јави у интервалу од 0.01-0.2% од суве материје, то указује да у силажи постоји процес разлагања протеина. Уколико присуство ове киселине порасте на вредност већу од 1.5%, то је индикатор интензивне разградње протеина и упућује на врло лошу силажу.
Добро припремљена силажа у свом саставу нема бутерне киселине, или се може наћи у минималним количинама од 0.05% у односу на суву материју. Бутерна киселина се јавља у току накнадног врења, пре свега у силажама које немају довољно млечне киселине. Силаже са мањом количином бутерне киселине нису шкодљиве и могу се користити у исхрани стоке. Непожељни процеси који се јављају у силажи, утичу на појаву раније поменутих бутерних клостридија, који делују на повећану синтезу бутерне киселине, а самим тим и на читав низ штетних материја које настају као продукти непожељних промена и разградје протеина. Силажу са више од 0.10-0.15% бутерне киселине треба опрезно, у мањим количинама уводити у оброк и при том се придржавати постојећих начела за овакву врсту хранива.
Пише: дипл.инж Драгољуб Крајновић
