Овај прелепи грм припада великој породици ружа, око 400 врста, од којих чак 21 успева у нашем поднебљу. Расте свуда, а највише по ободима шума, као жива ограда по међама и крај путева.
Изузетно је богат витамином Ц (100 грама плода садржи око 1.000 милиграма), и зато је одличан за јачање имунитета и брз опоравак од прехладе и грипа. Садржи и витамине попут Б2, П, К (провитамин А).
У њему има натријума, танина, флавоноида, лимунске и јабучне киселине, пектина, шећера, масног и етарског уља. У лековите сврхе користи се цела биљка, понајвише плод, али и цветови, листови и семенке.
Плод се у народу назива шипак и отуда назив за целу биљку. Бере се ручно, у септембру и октобру, у зависности од краја, надморске висине и године. Са једног грма може се убрати неколико килограма укусних плодова. Ако се сакупља за чај требало би да буде тврд, не потпуно зрео, за разлику од оних који се беру за чувени пекмез, када су сасвим зрели. У зрелом шипку, а исто тако и у презрелом и меканом, тамном, мутно црвене боје има мање витамина него у полузрелом. Не препоручије се конзумирање свежих плодова. Пекмез и остали производи од шипка су благотворни.
Шипак се суши на сунцу или у сушарама, на максималној температури до 50 степени. Осушен плод је смежуран, сјајан, црвене или тамноцрвене боје, киселкасто слатког укуса, али без мириса.
Из свежих плодова у фармацеутској индустрији одвајају се витамини и каротени и праве концентрати и екстракти, те сирупи, капсуле, таблете и многи други препарати.
Подлога за мирисне руже
Шипак веома је важан као подлога у комерцијалној производњи хибридних ружа. Истиче се својом отпорношћу према мразу, ниским температурама и болестима.
Сорте украсних ружа ружичасте боје цветова, много су лепше и мирисније ако су калемљене на ову подлогу.
Чај од шипка је добар диуретик и препоручује се у лечењу бубрега и мокраћних канала ( спречава појаву каменца). Употребљава се и за лечење сувог кашља и назеба. Припрема се тако што се кашика уситњеног сувог плода прелије с два децилитра кључале воде и остави поклопљено десетак минута. Процеђен и заслађен медом пије се три пута дневно пре јела. Од цветних латица се такође припрема чај који помаже у случају крварења из желуца, црева, плућа и хемороида, као и против грчева у желуцу. Од њих може да се припрема сок, као сируп који се користи код болести плућа.
Сем чаја од латица и плодова у народној медицини припремају се сирупи, тоници и тинктуре.
Тоник од дивље руже смањује боре на лицу и чисти акне, док тинктура јача корен косе.
За јачање организма добра је тинктура која се припрема тако што се у литар комовице стави 250 грама уситњеног шипка и исто толико жутог шећера, па се остави да стоји десетак дана. Узима се по потреби два три пута дневно по једна кашичица помешана с водом.
Због пријатног и освежавајућег укуса, богатства витамина и воћних киселина, екстракти и концентрати шипка користе се и у производњи безалкохолних напитака, као што је „кокта“, али и алкохолних попут вина.
Уље шипка са обиљем различитих киселина има високу биолошку вредност. Користи се као активна компонента у изради препарата намењених ублажавању упалних реакција коже. Оно благотворно делује на ћелије епидерма.
Д. Радивојац
Добро јутро број 557 – Септембар 2018.
