Најтамбурашкије село у Србији – Дероње, налази се у равници између Бача и Оџака. Ово бачко село, осим што је познато по одличним тамбурашима, на добром је путу да се прослави и по сиру који својим квалитетом крчи пут до срца потрошача. За то је заслужна Вера Тадић којој несебично помаже супруг Јован, и имају сирни бренд „Манир“.
Вера се након завршеног Пољопривредног факултета у Новом Саду, одсек сточарсто, вратила на породични салаш у Дероњама, где живи са супругом и на ком имају угоститељски објекат „Манири“.
– На фарми смо имали око тридесетак крава на мужи, циљ нам није био да ширимо стадо већ да радимо на квалитету постојећих грла. Приоритет нам је да створимо квалитетну сировину и генетски материјал који ће се стално побољошавати. Свакога дана смо производили преко 500 л млека, све смо сами радили, нисмо имали нити једног радника, а ја сам практично све што сам учила, применила у пракси, те би се могло рећи да производе правим, али и грла гајим на књишки начин. Један део млека смо продавали, други смо користили за прављење разних сирева, јогурта, кајмака, киселог млека. Међутим, криза је све преокренула, млекаре су почеле да се затварају и ја нисам знала шта да радим, те сам се за савет обратила дипл. Инг. Снежани Гламочић која ми је помогла и едуковала ме је како да наставим са послом – прича Вера.
Након, што је од своје професорке добила ветар у леђа, Вера и Јован су одлучили да оставе свега 5-6 крава, али оних најквалитетнијих, које дају одлично млеко од кога праве сиреве и кајмак.
– Последњих неколико година своје време сам посветила прављењу сира. Како би добила најбољи квалитет, али и имала пласман, у производњи користим искључиво свеже кравље млеко уз додатак разног биља и зачина. Велики број зачина се данас користи, а међу најтраженијима су сува зачинска паприка (блага и љута), бели лук, коприва, куркума, маслине, босиљак, невен, рузмарин, оригано, тартуфе, бибер (црни и бели). Ови зачини се могу додавати као свежи или суви у тренутку када се из сира издвоји сурутка, али не сва – истиче наша саговорница, која у пару са супругом производи и сиреве димљене на белој буковини или на јасеновом дрвету.
– Посебна пажња придаје се традиционалним сиревима, који нису само храна већ и део културе и обележје неке земље. Зато и ми желимо на тај начин да промовишемо наше сиреве, а пошто имамо и угоститељски објекат решили смо да и кроз ту делатност упознамо људе са нашим сиревима – закључила је Вера Тадић.
„Манир“ сиреви
У понуди имају свеже ролован сир, празан и са зачинима, као и онај у колутовима. Од недавно су почели да производе зрели сир. Реч је о сиревима у натурал варијанти без додатака, затим сиревима са копривом, белим луком и разним зачинима. Све то на сасвим природан начин, без адитива и хемијских супстанци, са потпуно природним поступком током зрења, без премазивања.
Фото и текст: Љиљана Миловановић
