Било је потребно пуно времена и пуно рада, прикључивање групи „Мали произвођачи хране у Србији“ да се чује за млечне производе манастира Суково, на обали реке Јерме у околини Пирота. Од двадесет хектара манастирске земље, тридесет крава које се на том имању напасају, настало је чисто савршенство укуса у виду топљеног сира, меког лако мазивог маслаца, качкаваља са разним зачинима, крем сира и ђубека. О својим, сада већ, надалеко чувеним производима, који су освојили срца и непца пробирљивих потрошача, прича монахиња Марта, чији је брат игуман манастира Серафим.
– Када је братство пре петнаестак година дошло из манастира Прохор у манастир Суково, почели су озбиљније да се баве прерадом млека у млечне производе. Имали су неких седам крава и њихов број се временом повећавао, до садашњих тридесет. На том почетку у једној малој просторији смо правили качкаваље за сопствене потребе а касније смо оформили мини млекару – како је млека било довољно и за већу прераду родиле су се идеје за разне укусе сирева, са додацима зачинског биља, бадема, ораха.
– Углавном сам ја задужена за млекарицу и од самог почетка сам желела да правимо пуномасне качкаваље са разним зачинима. У качкаваље стављамо босиљак, оригано, чубрицу, орах. Испробали смо доста тога, неке смо одбацили, неке оставили. Дошли смо до десетак зачина и стали. Имамо асортиман од двадесетак артикала, тренутно је нешто најлепше што имамо, по мом мишљењу, топљени сир. Попут зденке је, са додатком павлаке и дивног је укуса – задовољна је вредна монахиња. Осим пуномасног качкаваља и топљеног сира ту су и намази настали комбинацијом урде и сира у које се додају зачинско биље или паприка, печени сусам. Зачине манастир за сада купује, док је млеко од њихових крава са њихових пашњака.
– Наше су краве, наше млеко, наша исхрана за стоку. Имамо двадесетак хектара наше површине и кажу да, отприлике, једна крава користи један хектар паше, што је сасвим довољно за исхрану. Од њих добијамо 500 литара млека дневно – довољно за производњу која ће задовољити жеље купаца широм Србије, који су за овај манастир и његове производе сазнали, углавном, преко интернета.
– Можда сте чули за групу „Мали произвођачи хране у Србији“ којој смо захвални што су нас прихватили и помогли нам у презентацији и продаји. Ми смо се сналазили, довијали како да продамо то што смо направили, просто с руке на руку, преко брзе поште, нешто су нам продававали и манастири Фенек, Жича и св Роман. Са објавама на групи све се проширило, људи су чули и сваког понедељка имамо испоруку у Београду преко нашег курира, што нам лепо иде – а да све буде тако, осим братства, велики труд улажу и људи који раде на имању манастира.
– Братија има много обавеза, ја пратим све што се ради, имамо раднике и мајстора за прављење сира Милета Цветковића који нам несебично преноси своје знање. Све функционише како треба – рекла је сестра Марта за Добро јутро.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
Антрфиле: Ђубек – ружа качкаваља
Ђубек или ћубек је мање познат сир настао као остатак или вишак када се сир пакује у калупе. Назива се још и „ружа качкаваља“. Приликом прављења сира издваја се масноћа од које мајстори праве најквалитетнији маслац, док од сурутке праве урду која је идеално решење за оне који не смеју да једу јаче сиреве.
