Слађан Ђорђевић из Горње Трнаве код Тополе гаји сорту грени смит од деведесетих година. Сви бенефити које ова сорта има испољили су се у његовим засадима, међутим, интересовања за њу на тржишту нема. Ђорђевић сматра да није проблем у тој сорти, већ у јабуци уопште и да из године у годину продаја овог воћа све теже иде, што их приморава да се у будућности окрену узгоју неког другог воћа.
„Под јабуком имам око три и по хектара, а под сортом грени смит око 40 ари. Род је био добар, али нема продаје. Раније је завршавала на нашем и иностарном тржишту, лако смо пласирали целокупан род, сада нема нигде продаје и мислим да државу ово воће не занима. Гајим још и златни делишес, глостер, ајдаред, чадел и ове сезоне принос је био три пута већи него што је требало па је вероватно продаја лоша баш због тако великих приноса“, каже произвођач из Горње Трнаве и додаје да у својој дугогодишњој производњи памти свега три године када је јабука имала солидну цену.
„За наредне године ја не видим будућност када је јабука у питању. Само 2002, 2008, 2017. била је нека колико толико нормална цена све остало је било лоше. Да се покрију трошкови производње треба око 20 динара, а где је остало? Значи, ми смо једва на нули и зараде годинама нема.“
Овај воћар упркос тешкоћама гаји поменуту зелену сорту док је у суседном селу Шуме Александар Глишић скоро цео засад исекао. Како каже, оставио је свега неколико стотина стабала само због опрашивања, јер пласмана са његових плантажа нема и то због очигледног проблема.
„Имао сам око хектар гренија, све сам повадио, остало је као опрашивач око 300 стабала. Код мене конкретно он добија неку црвену превлаку јер у земљишту има више калијума него што треба и сорта се лако пигментише. То се сматра сортном грешком за руско тржиште, док Италијани то цене као предност. Некада је та сорта имала перспективу као кисела сорта, користили су је дијабетичари, користила се за разне намене, имала је доста суве материје“, наводи Глишић и додаје да обилно и редовно рађа, крупних плодова – јако квалитетна и највише је ишла за руско тржиште.
„Међутим потражња је стала, траже се црвене сорте, разлог не знамо, вероватно нисмо радили на проналажењу нових тржишта“, даље објашњава шумљански воћар који у својим засадима сада узгаја црвене и жуте сорте као што су златни делишес, ајдаред, јонаголд, црвени делишес и друге на површини од око пет хектара.
Хладњачари проблем у пласману ове сорте виде у слабијој едукацији пољопривредника. Један од њих мишљења је да је тржиште презасићено јабуком и да због тога нема потражње, не само за гренијем, већ и за осталим сортама.
„Стагнација у пласману гренија је одавно приметна, да ли што нема руског тржишта јер они су њу куповали од почетка па до краја, углавном задње две, три године нема продаје и та сорта нема перспективу. Код нас се мало ради на сортименту или нема едукације пољопривредника. Сматрам да би им стручна лица требало приближити шта се тражи на тржишту, да имају помоћ да могу да парирају другим земљама“, каже откупљивач воћа из Горње Трнаве Момчило Васиљевић и додаје да је ове године ово воће изузетно добро родило, не само код нас него и у Европи и ту је проблем.
Има је Пољска, Молдавија, Русија, Украјина, стигла је на род, па је проблем са пласманом. Цена је веома ниска и нема потражње, успели смо да извеземо пар камиона за Словенију и Шведску и то је стало.“
До 60-их година XX века грени је била синоним за јабуку. Помало необична, привлачи око својом бојом траве. Њен плод је крупан, са дебелом и чврстом покожицом, са карактеристицним белим тачкама. Месо је чврсто и сочно, беличасто и слатконакисело. Отпорна је сорта на мразеве, удар града и пламењачу, умерено осетљива на чађаву краставост и пепелницу, а осетљива је на вирусе.
Извор: Агроклуб
Фото: Pixabay
